Prošlo je dva meseca otkako je Vlada Srbije donela odluku da uvede prelevmane, odnosno takse na uvoz mleka i kiselomlečnih proizvoda, kako bi zaštitila domaću proizvodnju od prekomernog uvoza. Precizirano je da je prelevman za uvoz mleka od 10 do 20 dinara, dok je za kiselomlečne proizvode od 10 do 30 dinara. Međutim, uvođenje prelevmana, čini se, nije donelo gotovo nikakav boljitak vlasnicima farmi. I pored ove mere Vlade Srbije, farmeri objašnjavaju da nastavljaju da smanjuju broj krava i upozoravaju da im, ukoliko se uskoro ne nađe neko rešenje, preostaje jedino da zatvore farme.
Kako se desilo da ova mera ne donese rezultate, iako je ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković najavljivala da je to način da se zaštite domaći proizvođači, koji su u neravnopravnom položaju u odnosu na evropske farmere sa daleko većim finansijskim sredstvima na raspolaganju?
Predsednik Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Kiš kaže za Istinomer da je mera omanula jer prelevmani nisu uvedeni na ključne proizvode, već je njihov uvoz i dalje nastavljen bez dodatnih troškova.
„Vlada nije uvela prelevmane na mleko u prahu i na takozvano separisano (kondenzovano) mleko. To je sirovina koju koriste naša mlekarska i konditorska industrija, a oni su najveći uvoznici. Tako se praktično i dalje uvozi duplo više mleka i prerađevina od mleka nego prošle godine. Pored toga, još je strašnije što je domaćim proizvođačima mleka više spuštena otkupna cena, a nekima je čak prestao otkup. Ništa se nije promenilo uvođenjem prelevmana. Nastavlja se pokolj stoke“, kaže Kiš.
I predsedavajuća Upravnog odbora Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine Sanja Bugarski naglašava da prelevmani nisu dali očekivane rezultate.
“Možda su ovi prelevmani malo ublažili situaciju, ali ako se ovako nastavi mi farmeri smo gotovi. Vlada nije uvela prelevmane za kondezovano i mleko u prahu, kao i na maslace u velikom pakovanju. Mleko u prahu koriste konditori i kompanije koje prave sledoled, dok je kondenzovano jedna vrsta isušenog mleka, sirupa, koji proizvođači razmute i dobiju mleko spremno za prodaju”, objašnjava Sanja Bugarski.
Ona kaže da mlekare i konditori nastavljaju nesmetano da uvoze sirovine iz EU, gde su značajno jeftinije, navodeći da je mleko u prahu upola jeftinije nego u Srbiji.
“Sa druge strane naše mlekare nemaju izvoz, pogotovo je neiskorišćeno tržište Rusije. Kada bi izvoz bio veći javila bi se potreba i za otkupom našeg mleka“, navodi naša sagovornica.
Iako farmeri održavaju redovne sastanke u Vladi Srbije, Sanja Bugarski kaže da ne postoji razumevanje za rešenje njihovih problema. Zato kao jedinu šansu vidi u tome da farmeri naprave svoju mlekaru.
“To je model koji postoji u Holandiji. Farmeri tamo poseduju sve, od proizvodnje mleka, preko prerade, sve do naučnog razvoja. Niko još nije reagovao na ovu našu ideju. Potrebna su nam sredstva, ali to je jedini način kako da spasemo proizvođače mleka i da sačuvamo farme. U suprotnom, u Srbiji gotovo da i neće biti proizvođača mleka“, zaključuje Bugarski.
U Ministarstvu poljoprivrede potvrdili su nam da prelevmani nisu uvedeni za mleko u prahu i za maslac u bloku, ali objašnjavaju da to nisu uradili zbog konditorske industrije.
“Za mleko u prahu i maslac u bloku nisu uvedene, odnosno, nisu povećavane uvozne dažbine (prelevmani), jer su to sirovine za konditorsku industriju. Imajući u vidu da je konditorska industrija visokom liberalizacijom uvoza ovih proizvoda sa svih tržišta, izložena žestokoj uvoznoj konkurenciji, nije bilo dopustivo da se uvođenjem prelevmana povećavaju troškovi proizvodnje te industrije. Posebno kad se zna da konditorska industrija ostvaruje suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni preko 30 miliona evra godišnje. Blok pakovanja maslaca se koristi i u drugim oblastima prehrambene industrije, pa se vodilo računa da se zaštitom jedne vrsta proizvodnje ne oteža rad drugih (konditori, pekarska industrija…)”, odgovorili su nam iz Ministarstva poljoprivrede.
U Ministarstvu ističu da pokušavaju da svojim merama utiču na osnaživanje položaja proizvođača mleka. Zato su i organizovali stalni dijalog sa proizvođačima mleka (farmerima), prerađivačima (mlekarama) i strukovnim udruženjima.
“Situacija je slična svuda u regionu, i Ministarstvo nastoji da pomogne proizvođačima, ali takođe i apeluje da oni unaprede svoju proizvodnju u smislu kvaliteta, organizacionih troškova, kako bi bili što konkurentniji. Za unapređenje proizvodnje mleka i povećanja prihoda primarnih proizvođača mleka izdvajaju se značajna sredstva za subvencije. Iako predstavnici Evropske komisije smatraju da štete za srpsko tržište nisu takvog obima koji zahteva uvođenje zaštitnih mera, Vlada Republike Srbije je smatrala neophodnom i odgovornim sa aspekta ostvarivanja strategije razvoja poljoprivrede da se preduzmu navedene mere kako bi se sprečili teži ili dugotrajniji poremećaji za koje bi kasnije bilo potrebno preduzeti mnogobrojne mere za rešavanje problema u proizvodnji i na tržištu ovih proizvoda. Posebno što poremećaji u mlekarskom sektoru predstavljaju ozbiljan problem koji može primorati proizvođače mleka da prodaju svoje krave ili izađu iz tog biznisa”, navode u Ministarstvu poljoprivrede.
