Televizije, izvinite nismo vas prepoznali!

Vlasnici, direktori i urednici su se promovisali, članovi REM-a i novinari su slušali, snimanje je bilo zabranjeno. Fina razlika osetila se u atmosferi i pitanjima koje su kandidatima postavljali članovi i predsednica REM-a. I u pitanjima koja nisu bila postavljena.

Predsednica daje reč, predsednica i oduzima reč

Kandidati su govorili po 15 minuta, još toliko odgovarali na pitanja, svi jednako, nema protekcije.

Prvog dana prve su se predstavile televizije Tanjug i K1, koje za frekvenciju konkurišu zajedno. Direktorka Minakord medija i Tačno, vlasnika ovih televizija, Manja Grčić pripremljena, jasna, kaže da se te dve televizije “izdvajaju svojim profesionalizmom i velikim brojem emisija iz domaće produkcije”, zapošljavaju oko 400 ljudi, da su preuzeli stotinu zaposlenih agencije Tanjug, da sada proizvode devet sati programa na K1 i još deset na televiziji Tanjug. Pomenula je nekoliko emisija, dečiji program, emisije o zdravlju, jutarnji program, uglavnom sve što treba da se frekvencija dobije.

Kada je došao red na pitanja, članica Saveta REM-a Judita Popović htela je da zna zašto bi se poverenje poklonilo njima, koji su u poslu novi, a ne nekome ko program emituje godinama. 

Tu je prekinula predsednice REM-a Olivera Zekić i obratila se i njoj i novinarima sa pojašnjenjem da je ovde reč o potpuno novom konkursu i da ista prava imaju svi kandidati, bez obzira na prethodni period i da niko ne gleda šta je bilo prethodnih 16 godina. Judita Popović odmah je odgovorila da to nije tačno i da je po zakonu dužnost REM-a da ocenjuje i dosadašnji rad emitera.

Njihova rasprava obeležila je ceo prvi dan, jer je Popovićeva insistirala da postavi još jedno pitanje direktorki Tanjug televizije, ali joj Zekić to nije dozvolila jer nema vremena.

“Predsednica daje reč, predsednica i oduzima reč”, rekla je Zekić i pridužila dalje. A njihova rasprava da li je to fer ili  nije fer i korektno, te ko treba da zadrži mišljenje za sebe, trajala je toliko da je bilo vremena i za tri pitanja. 

Interesantniji su bili neki drugi momenti, na primer kad predsednica REM-a pita Manju Grčić da li zna kolika je vrednost marketinškog prostora na televizijama, a kandidatkinja spremno, kao iz rukava, kaže da je marketinško tržište za televizije prošle godine bilo oko 109 miliona evra, a da 89 miliona ide nacionalnim frekvencijama. Da li su ti podaci tačni? Ko će da proverava, zvučalo je pripremljeno i profesionalno. Ili kad Višnja Aranđelović navede da kandidat za nacionalnu frekvenciju već dve godine posluje sa gubitkom, a za 2025 . godinu planira dobitak,  na osnovu čega kad  neke kablovske televizije kaže, posluju u minusu i po sedam godina. Tu se Manja Grčić pozvala na svoje iskustvo sa FOX televizije, B92 i slovenačke TV 3, i to je bilo to. 

Radio – manje tržište, manje interesovanje

Usledilo je predstavljanje radio stanica. Prema rasporedu predstavljale su se prvo “popularnije” stanice. Razgovor sa HIT FM-om, jednog od dva najslušanija radija, prema rečima Ružice Krdžić, ponovo je vratio balans među članovima Saveta. Da postave pitanja javili su se Radoje Kujović i Judita Popović, a predsednica Zekić ovoga puta dala je reč koleginici Popović uz objašnjenje da “dame imaju prednost”. Ovaj čin za nekoliko minuta odložio je nelogično pitanje Kujovića, koji je uporno tražio vesti na znakovnom jeziku, nesvesan da se predstavljanje televizija završilo i da je kandidat sada radio.

Svejedno,  od tad je uspostavljeno skoro pa pravilo da će članovi Saveta svakoga pitati isto – Popović o programu, Aranđelović o finansijama, Kujović o programu za gluve, Jankovićeva o crkvi, Zečević o jeziku, Zekić na slobodnu temu. Ostali su bili prisutni.

Usledilo je predstavljanje Radija S2 na kojem je pažnju prisutnih pokupio Zoran Anđelkovć – Baki, koji se predstavio kao savetnik. Sledeći kandidat bio je Radio S, pa je mesto oca zauzeo  Predrag Anđelković. Upitan zašto u svoj elaborat nije stavio 20 odsto kvalitetnog programa, koji bi trebalo da čine dečiji, kulturni i naučni, Anđelković je odgovorio:

“Ako pričamo o ispunjenju forme nama par odsto ne pravi problem u programu. Napisano je kako realno pravimo program za koji mislimo da je kvalitetan”.

Anđelković mlađi dobio je pohvalu od Judite Popović zbog iskrenosti i što brojeve u elboratu nije stavljao kako bi ispoštovao formu. Tada je predsednica Zekić izjavila: “Ovo je prvi put da sam se složila sa koleginicom Popović”. Sve je moguće.

Od člana Saveta REM-a Božidara Zečevića čuli smo da Radio S ni ne mora da ima dečiji program, kada je njihova ciljna grupa od 15 do 60 godina.

Pre predstavljanja radija Play, Olivera Zekić napustila je Kamenu salu. Predstavili su se nakon njega i radio Balkan, radio Neven i radio Puls. Ako sudimo prema postavljanim pitanjima članova Saveta, poput “Kako je radio Neven dobio ime”, ali i opadanju broja prisutnih novinara koji prate razgovore, jasno je zašto radio vremenom gubi na značaju.

Pinku malo i sat vremena

Da su neki emiteri jednakiji od drugih, pokazalo se već na početku drugog dana, kada je vlasnik Pinka Željko Mitrović odgovarajući na pitanja potrošio više vremena od drugih, pa je predstavljanje trajalo skoro sat vremena. I u tom predstavljanju sve je bilo skoro savršeno – najgledaniji, najopremljeniji, 15 studija, prihod od 70 miliona evra godišnje samo na televiziji,  više od hiljadu zaposlenih i jači kapaciteti nego sve ostale televizije sa nacionalnom pokrivenošću, osim RTS koji je jači samo u nekim segmentima. Kako reče Mitrović – treba im dati sve četiri frekvencije!

Bilo je kaže i dečijeg programa, na primer kada u jutarnji program dođe dečji hor, ali nisu to obeležaali, od sad hoće. I dokumentarni i naučni isto. Najavio je filmove i serije, Pinkove zvezdice, rijaliti samo posle 23 sata, osim možda jednom, dva puta nedeljno kad će biti od 22 časa. 

Prema mišljenju članice REM-a Aleksandre Janković, rijaliti je program gde se postavljaju pitanja od društvenog značaja, o abortusu, crkvi, o onim temama o kojima drugi ne pričaju.

“Vi ste naučili ljude da tolerišu jedni druge, a ljude koji gledaju da saznaju kako se slavi koji verski praznik”, pohvalila je Jankovićeva Pink. 

Nasilje se, odgovara Mitrović, emitovalo “ na strimovima gde je dozvoljeno”, a ne na nacionalnoj frekvenciji, dakle sve je dobro.

Na pitanje Višnje Aranđelović o otvorenim pismima u informativnom programu i da li će se ponavljati taj govor mržnje, Mitrović je dao antologijski odgovor: 

“Mi ne podnosimo govor mržnje!”

Odgovarao je, kaže,  kad je Pink napadnut, i ostaviće sebi pravo da nastavi to da radi.

I najvažnije: “Ako bilo gde prekršimo zakon,  imamo vas da nas kaznite ili oduzmete frekvenciju, 

Zato je priča o prošlosti, pošto nam niste uzeli frekvenciju, završena. Da je bio problem, vi biste nam oduzeli frekvenciju”, poručio je vlasnik Pinka.  Pošteno!

Vesti kao umetničko delo

U nastavku i dalje Pink, ali kanal Vesti koji želi da se vidi u celoj državi. Glavni urednik TV Vesti Srđan Predojević najavio je programsku šemu tog informativnog kanala, koji će na svaki parni sat emitovati vesti, a neparnog sata specijalizovane emisije. Pokazao je i fotografiju opremljenosti.

“Ovo nije studio ovo je umetničko delo“ rekao je Predojević.

Najavio je da će biti mnogo živih uključenja i kamera na dronu, kao i mnogo prenosa događaja, a prepoznatljiv će biti i film u ponoć. Na pitanje da li nameravaju da ispune obavezu da vesti budu istinite i sveobuhvatne, odgovara da je to i moralna obaveza, a ne samo zakonska. Trudiće se, rekao je, da budu ispred svih ostalih. Kaže da sad svi gostuju na svim televizijama, a da će to u budućnosti morati da se zasluži. Da li je bilo nekih izbora, Srđana ovog puta nije pitao niko.

Hepi sa sobom doneo atmosferu svoje televizije

Možda je umor ili pad koncentracije, tek predstavljanje televizije Hepi nekoliko puta izazvalo je glasan smeh u sali, a niko nije opomenuo prisutne. Urednik Hepija Milomir Marić očito je uživao u atmosferi koju je izazvao izjavom da se ta televizija toliko promenila i popravila, da je neprepoznatljiva. Kaže, toliko su puta kažnjeni od strane REM-a, opominjani, prekidani, da su se potrudili i sve ispravili. Informativni program naročito i on im je sad najgledaniji. Na primedbu Olivere Zekić da im je program “pun ruskih špijuna”, odgovara da to nije tačno, nego je ranije Kremlj gledan kroz zapadne medije, a da sad obe strane imaju mogućnost da se i čuju i vide. 

“Mi smo najkažnjavanija televizija i te kazne su bile vaspitne i uticale su na nas, ne možemo sami sebe prepoznati“, rekao je Marić.

Na konstataciju da izveštaj iz 2020. to ne pokazuje, Marić je uz osmeh ponovio da dve godine nije bilo kazni i da “ko je tada otišao u inostranstvo ne može da prepozna Hepi“.

Direktorka Hepi TV Aleksandra Krstić elaborat je pročitala tiho, brzo i nerazumljivo, tako da je ostalo da poverujemo Juditi Popović da je predlog odlično napisan. Od sad će Hepi biti  profesionalan, kredibilan, a  dosadašnji propusti će biti otklonjeni. I neće biti rijalitija kada su ljudi zatvoreni, nego samo onih kada se grade kuće ili “provodadžiše”.

BK, ko se seća, UNA, ko zna šta je

Nakon Hepi televizije direktorka RTV BK Telecom Ljubica Vukotić podsetila je prisutne da se toj televiziji nekada najviše verovalo. 

“Sigurni smo da sa ovakvim konceptom i programskom šemom treba da dobijemo svoje mesto i nastavimo tamo gde smo stali”, rekla je Vukotić. Nije pojasnila na koju godinu se odnosi taj nastavak.

Sledeća po rasporedu bila je televizija UNA. Rekli su isto što i mnogi pre njih – njihova težnja je porodični program koji svi ukućani mogu gledati zajedno. 

“Naš program mogu da gledaju zajedno i otac i sin, majke i ćerke, bake i deke sa unucima”, naglasili su iz televizije Una. 

Istakli su da imaju višedecenijske profesionalce u svom timu, jedan od njih je bio i prustan – Slavko Beleslin.

Imate li lektore Nova S i N1?

Kraj dana bio je rezervisan za programe iz United Grupe. Prvo se predstavila televizija Nova S, a potom i N1. Nova S došla je u do tada najbrojnijem sastavu. Njihov spoljni konsultant bio je Rade Veljanovski, a Ana Martinoli predstavila je rezultate istraživanja.

“Istraživanja nam pokazuju da publika percipira Novu S kao program koji je najbliži javnom servisu”, rekla je Martinoli i iznela ambiciju da se ojača regionalni kapacitet programa”. Dodala je “da Nova S ima kontinuirani rast gledanosti, te bi dobijanje dozvole za nacionalno emitovanje omogućilo celoj Srbiji da gleda kvalitetan program”.

Član Saveta REM-a Božidar Zečević pitao je da li će poštovati standarde srpskog jeziika i imati lektora, s oizrom da to nisu do sada radili. Pravnik Nove S je pitao na osnovu kog izveštaja je to utvrđeno, da bi odgovor predsednice REM-a bio da oni kao kablovska televizija nisu obuhvaćeni izveštajima REM-a.

“Kako kad, to nije slučaj kada su izbori u pitanju”, rečeno je iz tima Nove S.

Igor Božić, direktor N1 televizije rekao je da nezavisno izveštavanje i novinarski kredibilitet treba da vidi cela Srbija. 

“Kredibilitet je jedna od osnovnih karakteristika N1, koji se zasniva na biografijama naših novinara, ali i preko 40 novinarskih nagrada, domaćih i međunarodnih. Mislimo da je to dovoljan razlog da svi građani Srbije veruju našem novinarstvu”, rekao je Božić. 

On je dodao da iako je njihov regulator bio u Luksemburgu, oni su poštovali sva pravila.

Olivera Zekić postavila je pitanje kojom ocenom ocenjuje objektivnost N1, Božić je rekao da nije pristojno da govore o sebi i da odgovor treba da da publika. Zečević je ponovo iskoristio priliku da pita da li se poštuju jezički standardi SANU, što je prokomentarisala Judita Popović.

“A Pink niste pitali o jezičkim standardima? Niste pitali ni Hepi, niti BK ili UNU”, dobacila je Aranđelović.

Nakon izlaganja finansija, Zekić je prokomentarisala da će to morati da pitaju Luksemburg, a nakon konstatacije da N1 ostvaruje pola milijarde evra godišnjeg prihoda Zekić je upitala da li se tu računa i fudbalski klub.

Da li ostaje Čorba?

Isti vlasnik konkurisao je za dve frekvencije – Prva i B92. To je već treći dan predstavljanja i malo je već svima dosadilo da slušaju jedno isto. Elaborati su odlično napisani, televizija je profesionalna, gledana, ima odlične kadrove.

Kada je reč o Prvoj, programska direktorka Katarina Pavlović rekla je da je njihova televizija komercijalna i porodična, posluje već 16 godina, a fokus je na komercijalnom i zabavnom programu. Posebno je istakla igrani program u „prajm tajmu“. Priznaje da im je nedostajao dečji program, ali i oni, kao i Pink u stvari nisu naglašavali kada je dečji ili obrazovni program emitovan u okviru jutarnjeg programa ili emisije “150 minuta”. Uložili su četiri miliona u opremu, planiraju nove emisije. Pitanja smo takođe već čuli, zašto baš oni, hoće li biti programa za osobe sa ošećenim sluhom, šta planiraju da menjaju. Ništa novo, ništa ni loše.

U nastavku je Katarina Pavlović, sada u ulozi Direktorke zabavnog komercijalnog programa televizije B92 pohvalila i taj medij. Oni su, kaže, okrenuti mlađima, uspeli su da povećaju svoju produkciju, planiraju muzičku emisiju za mlade, kao i više igranog programa.

Glavni i odgovorni urednik TV B92 Dragan Karadžić rekao je da ta televizija postoji 22 godine, ima savremen program, posluje pozitivno, plaća poreze i redovno isplaćuje plate.

Ipak, na pitanje članice Saveta REM Višnje Aranđelović koliko je uloženo u B92, pošto je vlasnik isti, a već su rekli da je u TV Prva uloženo čeitiri miliona evra, niko nije znao da odgovori. Misle da je približno isto, u skladu sa programom, ali ostala je da visi u vazduhu konstatacija članice REM-a da je samo htela da čuje – da li je Prva favorizovana i od samog vlasnika.

Da se atmosfera malo popravi potrudila se Aleksandra Janković koju je  zanimalo je da li će biti neke emisije o životinjama i da li ostaje „TV Čorba“, što je ponovo izazvalo smeh u sali. Da, ostaje Čorba. Onda je još jedan član saveta Radoje Kujović dobacio pitanje da li ostaje Fokus, pošto mnogo voli da gleda? Ostaje i Fokus. 

Kopernikus malo drugačiji

Sledeća se predstavila televizija Kopernikus čiji je direktor Vladan Mitić izjavio da oni konkurišu za frekvenciju za potpuno novu televiziju koja tek treba da bude stvorena. On je rekao da Kopernikus posluje već 20 godina i ima kablovske programe u Šidu, Šapcu, Smederevu, Boru, Jagodini, Nišu i u Raški, te planira da ih objedini. 

Onda je na red došla javnosti nepoznata mađarska televizija TV2. Direktor TV2 grupe Pavel Stančev govorio je na engleskom, (svi prisutni su se saglasili da prevod nije potreban) rekao je TV2 grupa postoji 25 godina, da je to prva i vodeća privatna televizija u Mađarskoj, koja beleži odlične finansijske rezultate. Dodao je da zapošljavaju 2.000 ljudi u Mađarskoj i Sloveniji, da za njih rade vrhunski profesionalci i u Srbiju žele da uvedu televiziju sa najvišim evropskim i međunarodnim standardima u svim segmentima programa. Mali problem je, kaže, što još nemaju prostorije ni zaposlene, ali takva im je politika. Ako dobiju nacionalnu frekvenciju, sve će da ispune, kablovsko emitovanje u Srbiji ne planiraju.

Kurir više ne psuje

Generalni direktor Adria Medija grupe koja je vlasnik Kurir TV Igor Žeželj izjavio je da je ta televizija počela da emituje program 2020. godine i od tada je postala kolažni kablovski kanal broj jedan po gledanosti u kablovskim mrežama na kojima je dostupna. Dodao je da TV Kurir gleda oko 500 hiljada ljudi dnevno, da prikazuje 61 sat premijernog programa nedeljno i ima 635 zaposlenih.

I on je pohvalio svoje novinare ne navodeći imen, i objasnio da taj brend nije samo televizija, već i dnevne novine i digitalni sistem. Istakao je prednost četiri postojeća studija, prostora koji je uzet u zakup na duže vreme i dodao da su u izgradnji tri filmska studija holivudskog tipa, a da su do sada u njihovoj produkciji “Firefly” snimljene brojne serije. Božidar Zečević pitao je može li Žeželj da utiče da se u serijama manje psuje. Ne može, kaže, da utiče na umetnost, ali zato je naglasio: “Mi u Kuriru smo jedini koji imamo menadžera za etiku. Kurir više ne psuje”. E sad, gosti koji dođu, kako je naveo, na njihovo govor se ne može uticati. 

REM je najavio da će tokom naredne nedelje posetiti sve kandidate za televizijske i radio frekvencije, a da će odluka o tome ko će se narednih osam godina emitovati na teritoriji cele Srbije biti doneta najkasnije do 1. avgusta. I tada ćemo videti da li je trodnevni događaj kojem su svi mediji posvetili ozbiljnu pažnju bio samo gubljenje vremena. Što reče neko iz REM-a, vidimo se za osam godina!

Naslovna fotografija: Istinomer