Teme za usput – školske uniforme, zabrana pušenja, vojni rok i Evrovizija
Uvođenje školskih uniformi, zabrana pušenja u kafićima, povratak redovnog vojnog roka, pa i ukidanje pesme za Evroviziju - sve su to teme koje s vremena na vreme plasira neki političar, mediji se njima bave izvesno vreme, a onda jednostavno nestanu bez ikakvog raspleta. To što se više puta pokazalo da se tim pitanjima niko ozbiljno ne bavi, ne sprečavaju političke aktere i medije da u sledećem krugu ponovo njima manipulišu na potpuno isti način. Privlače pažnju, stvaraju privid da nešto rade, obaveštavaju javnost da postoje ozbiljni planovi, jednostavno „zauzimaju prostor”.
Školske uniforme kad neko nema preča posla
U poslednjoj nedelji pred lokalne izbore, javnost je komentarisala izjavu novopostavljene ministarke za brigu o porodici i demografiju Milice Đurđević Stamenkovski koja je na televiziji Pink predložila uvođenje školskih uniformi, na primer u boji srpske zastave, jer kako je navela „deca treba da osete red”. „Deca u redu koji se uspostavi bolje funkcionišu, bolje odrastaju, bolje su im navike, imaju neka pravila koja poštuju”, smatra ministarka.
Takvu inicijativu pokrenuo je pre dve godine Forum srednjih stručnih škola Beograda. Smatrali su da je najbolje da svaka škola da predloge za uniforme, odnosno adekvatnu odevnu kombinaciju koja bi na sebi imala grb škole. Nije bilo nekog odjeka u javnosti.
A pre toga, još 2017. godine tadašnji ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević je predlagao isto to, takođe uz ocenu da je uvođenje đačkih uniformi „uvođenje reda u školama”. I ne samo predlagao, nego pravio plan. Šarčević je tokom posete Osnovnoj školi „Sveti Sava” u Vrčinu, u kojoj je uvedena unificirana školska odeća, kazao da đačke uniforme smanjuju uticaj socijalnih razlika na ponašanje dece i razvijaju kolektivni duh i osećaj pripadnosti školi.
„To će trajati najmanje dve godine zato što smo svesni da nema dovoljno novca i nećemo nikom nametati obavezu na silu, ali ćemo se zaista potruditi da izmenama zakona koji će biti vrlo brzo, do kraja meseca, vidimo šta je to moguće da sama škola uradi, jer nemaju sve škole sve potrebne uslove”, rekao je tada Šarčević.
Vojni rok do kraja godine, ne znamo koje
Nedostatak novca i komplikovana procedura bili su razlog i što se nekoliko puta predlagao, pa odlagao povratak obaveznog služenja vojnog roka. Istinomer je već analizirao priču o povratku vojnog roka do 2021. godine, kada je tadašnji ministar odbrane Nebojša Stefanović izjavio da se „ozbiljno razmišlja” o vraćanju služenja vojnog roka, ali da odluka o tome neće biti brzopleto doneta, jer je „važno da se čuju svi argumenti”. I bilo je jasno da je izjava data prvog januara, u vreme praznika, da „popunjava prostor”. Pisali su kasnije mediji da će odluka biti doneta do kraja godine, ministar Stefanović „gurao” je model od šest meseci, ali dok je to govorio on je već bio razrešen svih stranačkih funkcija, a u sledećoj vladi više nije bio ministar.
Priča je dobila svoj nastavak sa Stefanovićevim naslednikom. Ponovo u januaru, ne prvog, ali četvrtog, ministar odbrane Miloš Vučević je najavio povratak vojnog roka. Konkretno, rekao je da će Generalštab Vojske Srbije i Ministarstvo odbrane zvanično pokrenuti proceduru i inicijativu ka predsedniku Republike Srbije i vrhovnom komandantu da se ukine odluka o suspenziji obaveznog služenja vojnog roka. Do kraja meseca januara, ministar je predočio argumente predsedniku, a Vučić najavio da će se odluka doneti do maja.
Argumenti su bili jaki, komandant je naredio da mu se do prvog maja dostave svi predlozi. I ponavljalo se to s vremena na vreme, a po planu, 1. maja Vučević je u premijerskom ekspozeu rekao da je predlog tu. Imao je i objašnjenje, da će se to pozitivno odraziti na jačanje ratnih organizacionih kapaciteta i podmlađivanje rezervnog sastava i da će vojni rok trajati do četiri meseca. Rok za odluku o predlogu nije objavljen javnosti.
Nepopularna zabrana pušenja od koje se stalno odustaje
S vremena na vreme, u Srbiji se aktualizuje i tema zabrane pušenja u kafićima i restoranima. Još jedna, sada već bivša ministarka Danica Grujičić u svom kratkom mandatu nekoliko puta najavljivala je novi zakon. Pokrenula je priču još marta 2023. tražeći milionske kazne za one koji krše zabranu pušenja u zatvorenom prostoru. Pozivajući se na istraživanje Batuta da 75 odsto stanovništva podržava ideju, tvrdila je da će Zakon kojim se potpuno zabranjuje pušenje na javnim mestima – kafićima, restoranima, barovima, stadionima, autobuskim stajalištima biti uveden tokom 2024. godine. Zakon je bio spreman i trebalo ga je samo usaglasiti sa ostalim ministarstvima. Tražila je podršku i u februaru ove godine, ali nije bilo vremena, jer se nova vlada čekala do 1. maja, a Danice Grujičić u njoj nije bilo.
Prethodno je 2019. godine naslove medija punila najava potpune zabrane pušenja koju je tada obećavao državni sekretar Berislav Vekić. On je za RTS u januaru 2019. rekao da se predlog zakona ubrzano radi i do kraja godine će biti upućen Vladi.
„To predviđa kompletnu zabranu pušenja u zatvorenom prostoru u svim javnim objektima. Takođe, borba protiv ne samo klasičnog duvana nego i protiv korišćenja nargila, elektronske cigarete”, istakao je Vekić.
U stvarnosti, Srbija je 2010. godine dobila Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu koji zabranjuje pušenje u zatvorenom radnom i javnom prostoru, kao i u javnom prevozu, ali su ugostiteljski objekti izuzeti. Kao što se vidi u zaglavlju samog zakona, on i pored brojnih najava radnih grupa, istraživanja i apela, nikada nije menjan niti dopunjen.
I Evrovizija ima potencijala da postane „usputna tema”
Ovim makar formalno ozbiljnim pitanjima koja će se kad-tad zaista i rešavati, u poslednje vreme pridružila se još jedna tema – predlog da Srbije više ne učestvuje na Pesmi Evrovizije. Nikada se više nego ove godine medijska javnost nije bavila evropskim muzičkim takmičenjem, organizovane su brojne emisije u kojima se raspravljalo o tome u šta se „Pesma Evrovizije pretvorila” i svi govornici su gledali, ali ne zato što vole, već više kao fenomen, da izuče sa čime se suočava naša omladina i procenjuju loš uticaj. Kada se oglasio Dragan Marković Palma sa idejom da će podneti zahtev da Srbija više ne učestvuje na Evrovizji, jer je to, kako je rekao, postao festival „homoseksualizma i sektaštva”, nije se činilo da će izjava postići duži efekat. Međutim, ideju je podržala voditeljka Pinka Jovana Jeremić koja nije pominjala Palmu, ali je rekla da će pokrenuti peticiju da Srbija ne ide na Evrosong, a ministarka Milica Đurđević Stamenkovski u toj emisiji je iznela uverenje da će podrška peticiji biti – milionska.
Naslovna fotografija: Fonet/MOD
