Tender presudio „Brodu teatru“ (II deo)
Umesto razjašnjenja priče o „Brodu teatru“, samo smo otkrili još više nelogičnosti i nepravilnosti koje potkrepljuju sumnju da javna nabavka za izvođača radova nije bila pravilno sprovedena. Sa druge strane, akteri koji su bili angažovani u tom poslu nisu nam odgovorili na pitanja zašto se pet meseci remonta pretvorilo u 50, zašto vlasnik broda, Studentski kulturni centar Novi Sad, nije blagovremeno raskinuo ugovor sa izvođačam radova „I-Company“, niti zašto je načinjeno niz aneksa ugovora i duplo naplaćen posao iz osnovnog ugovora.
Direktor SKCNS Zdravko Vulin ostao je nem na sva pitanja koje smo mu uputili elektronskom poštom, te smo kontaktirali advokata Srđana Dobrosavljeva kako bismo saznali koja je njegova uloga bila kao člana tenderske komisije prilikom izbora izvođača radova za remont „Broda teatra“.
Na pitanje kako se Dobrosavljev našao u celoj priči sa Brodom teatrom, on objašnjava da ga je zvao bivši direktor, a sada zaposleni u SKCNS Vladimir Kozbašić i član tenderske komisije. Poziv je došao sa obrazloženjem da ta ustanova nema pravnika, a da u komisiji mora biti zastupljen neko iz te struke. Prema priči Dobrosavljeva, on i Kozbašić se poznaju dugi niz godina. Dok je Kozbašić bio direktor ustanove, ali i posle njegove smene (ukupno sedam godina), Dobosavljev je pružao pravne usluge SKCNS-u i to bez ikakve nadoknade. Takođe, advokat je u izjavi za Istinomer napomenuo da mu je to prvo učešće na tenderu, da nije dobio nikakve pare za članstvo u komisiji i da nije previše upućen u dešavanja oko „Broda tetra“. Ipak, ispričao nam je svoja saznanja u vezi sa tim slučajem:
„Moj posao je bio samo da pregledam dokumentaciju dostavljenu od ponuđača, odnosno da li su zadovoljili tenderske uslove i ništa više“, kaže Dobrosavljev.
Međutim, on je kasnije sklopio ugovor na godinu i po dana sa SKCNS u visini od 190.000 dinara i, kako kaže, povremeno su ga zvali kao konsultanta, ali bez obaveza da prihvate njegov savet u konkretnom slučaju. Dobrosavljev odgovorno tvrdi da ni jedan ugovor za SKCNS nije pravio u vezi „Broda teatra“ nego da su oni za sve konsultovali pravnike iz Fonda za kapitalna ulaganja. Kako Istinomer saznaje od svog izvora Dobrosavljev je, ipak, učestvovao u izradi ugovora između izvođača radova i investitora SKCNS.
Rutinski posao, klasične nepravilnosti
Na pitanje da li je znao ostale članove komisije, Srđan Dobrosavljev kaže da nije, pa samim tim nije bio upoznat da je Ilija Vukotić bio u sukobu interesa pošto je tada a i kasnije bio zaposlen u „I-company“ (o čemu je Istinomer pisao u prethodnom tekstu). Dobrosavljev ističe da mu takođe nije poznato da je posao bio najpre obećan brodogradilištu „Teratrade-brodoremont“ iz Bačkog Monoštora, čiji su inženjeri za uzvrat besplatno uradili projektnu dokumentaciju za remont korita broda, a da je potom pobeda na tenderu zagarantovana direktoru „I-company“. On tvrdi da Bački Monoštor zapravo nije poslao kompletnu tendersku dokumentaciju.
Postavlja se pitanje kako onda firma „Teratrade-brodoremont“ nije diskvalifikovana zbog nepotpune papirologije nego je ostala u konkurenciji, pa su posao na tenderu izgubili tek u konačnom zbrajanju bodova.
Prema primerku zapisnika sa sastanka komisije za javnu nabavku do kojeg je došao Istinomer od dana 5. 1. 2009. godine jasno se vidi da je brodogradilište iz Monoštora dostavilo traženi dokument za izvedene radove u prethodnom trogodišnjem periodu, da je cena iskazana u zapisniku, te da objašnjenje Dobrosavljeva ne stoji.
Podaci govore da je to brodogradilište od 2005. do 2007. obavilo poslove u oblasti brodogradnje u vrednosti od 41.878.200,00 dinara, a po tenderu je traženo da vrednost bude najmanje 49.999.999,00 dinara za period od tri godine. To im, ipak, nije donelo niti jedan ponder. Ni ponuđač „Struja“ d.o.o. Novi Sad nije ispunjavao tu klauzulu javne nabavke jer je vrednost radova u prethodnom periodu ovo preduzeće u brodogradnji zaradilo 2.367.000,00 dinara. Dakle, samo je „I-company“ ispunio traženi kriterijum i dobio 12 pondera jer je u traženom periodu vrednost njihovih radova bila 60.009.423,97 dinara što je bilo neophodno u trci za posao.
Ostale dve stavke koje su se pondirale u tenderu bile su cena radova i rok za završetak posla. Brodogradilište iz Bačkog Monoštora dalo je povoljniju ponudu u ceni, dok je rok bio isti kod njih i kod „I-company“ – 150 dana.
Dobrosavljev kaže da se Bački Monoštor žalio Upravi za javne nabavke, a da o tome nije bio SKCNS obavešten. Pošto ni Upravi nisu dostavili dokaz o prethodno izvedenim radovima, žalba im je odbijena.
Trulež otkrivali u hodu
Druga nelogičnost u priči Dobrosavljeva, koji kako je i sam rekao u razgovoru nije bio previše angažovan za detalje u tom poslu, jeste to da ima saznanja da je izvođač radova, direktor „I-company“ Marko Lagator sam otkrio da je dno broda u veoma lošem stanju tek nakon što je dobio posao na tenderu.
„- Zbog toga je Lagator morao da izvuče brod na suvi navoz, a to nije bilo predviđeno osnovnim ugovorom pa je regulisano aneksom ugovora“, priča Dobrosavljev.
Da ta priča „ne drži vodu“ dokazuje podatak da je Jugoregistar (današnja Uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu) još u Segedinu konstatovao stanje plovila kada je utvrđeno da se pod hitno mora zameniti 28 metara kvadratnih oplate dna (za preostali deo dna dat je rok da se popravi u skorije vreme). Jugoregistar je tada naložio vlasniku plovnog objekta šta da uradi i pod kojim uslovima će dobiti plovnu dozvolu. Tek posle hitnih popravki dobijena privremena dozvola za plovidbu, što je Istinomeru u Jugoregistru i potvrđeno. Dobrosavljev je, kao član komisije, morao da ima uvida u uslove i posao tražen putem javne nabavke, kao i da brod mora da se izvlači na suvo i popravlja trup jer je to bio osnovni problem da bi samohotka uopšte mogla da plovi. I Lagator je sigurno znao pravo stanje samohotke mnogo ranije jer je, kako smo već pisali, bio prisutan u Segedinu.
Treća nelogičnost, a koja potkrepljuje tezu o neregularnom tenderu i koja štiti „I-company“ kao izvođača radova, jeste pitanje zašto nije raskinut ugovor s njima, nego je sačinjeno niz aneksa i to o dodatnim radovima? Dobrosavljev objašnjava da su njega nekoliko puta konsultovali iz SKCNS za raskid saradnje s „I-company“, a da se aneksi ugovora uglavnom odnose na produženje roka.
„- Ugovor je mogao biti raskinut bez problema. Međutim uvek se postavljalo pitanje novog raspisa javne nabavke koja može da traje i do pola godine, da je ospori sadašnji izvođač radova, kao i da ne vrati novac, odnosno materijal koji je kupljen za popravku.“
I tako četiri i po godine. Da podsetimo, do sada su svi nadležni rekli da je brod gotov skoro 80 odsto i da je jedini problem to što „I-company“ nema sredstava za samofinansiranje radova kako bi završio rekonstrukcija broda. Fond tvrdi da je Lagator isplaćen za urađene poslove tj. nema šta da vrati investitoru (SKCNS) ukoliko bi se raskinuo ugovor. Dobrosavljev navodi da su iz tog razloga pravljeni svi aneksi ugovora jer je bilo nužno zakonski regulisati produženje rokova rekonstrukcije plovila. Naš izvor, međutim, kaže da su aneksima zapravo duplirani radovi iz tendera, odnosno da su vraćeni neki elementi a knjiženi kao novi, poput sidra i lanaca.
Svi svima dužni – posao stoji
Kada su u pitanju isplate nadzora i ugovori s njima Dobrosavljev kaže da je SKCNS bio dužan da to čini. Izvor Istinomera, pak, objašnjava da su zbog tih troškova trpeli zaposleni jer je novac od plata preusmeravan na račune nadzora, dodatnih radova koje Fond za kapitalna ulaganja nije bio dužan da plaća. Ni u Fondu nam nisu odgovorili na pitanje čija je obaveza bila da plati nadzor.
Koordinator svih nadzora bio je Dušan Miladinović, inače član tenderske komisije. Iako je obećao da će razgovarati s nama, nikada se kasnije nije javio, niti odgovorio na SMS poruke o sastanku. Ipak, u prvobitnom telefonskom razgovoru rekao je da je angažovan kao koordinator nadzora i da je on to sve sproveo; angažovao je stručne ljude, svoje prijatelje iz Beograda i Novog Sada, a da je funkciju dobio jer je imao šestougaoni pečat koji je neophodan za overu situacije na osnovu koje Fond isplaćuje urađene poslove izvođača radova. Taj pečat, inače, poseduje svaki licencirani inženjer ili arhitekta kao što je i on.
Za te usluge i tu odgovornost, Miladinović je dobijao mesečnu nadoknadu od 150.000 dinara u periodu od sedam meseci, a za preostalo vreme od tri godine mu je SKCNS ostao dužan. Miladinović sada potražuje od SKCNS čitavih 5.400.000 dinara, iako se na brodu ne radi već više od pola tog vremena. Zbog tih potraživanja SKCNS je jednostrano raskinuo ugovor s njim pre više od godinu dana. SKCNS je, takođe, ostao dužan i Jugoregistru za poslove izdavanja dozvole i reviziju urađenih radova u nekoliko navrata tokom 2011. godine. Da čitava stvar bude još gora i „I-Company“ duguje dobavljačima. Tako se napravio čitav lanac dugovanja dok „Brod teatar“ i dalje čeka da bude završen. Ako uopšte neko ima nameru da ga završi…
