Tomislav Lovreković: Pojava koju upoznajemo i zaboravljamo

Ako niste razumeli (smešno svakako nije) onda ste srećna osoba i nemojte čitati dalje.

Ukoliko tačno znate o čemu je reč, nema vam pomoći. Jer samo ako pogledate naslove različitih portala u poslednja tri dana, već ste pročitali sledeće naslove:

Batinaš sa čekićem sa blokade u Šapcu pretukao komšiju (VIDEO); Sima Spasić provocirao na šetnji za Olivera, pa dobio grudvu u glavu VIDEO; Lovreković iznet iz dvorišta SSP-a pri pokušaju da dođe do Marinike Tepić, vikao i vređao VIDEO; Napadnuti aktivisti Kreni-promeni, Manojlović pozvao na nove proteste; Skandalozan nastup bivšeg Đokovićevog trenera koji je jednom izjavom uvredio sve žene (VIDEO).

Ako ne pročitate i pogledate ostaćete uskraćeni za nekoliko primera koliko se može otići ispod zamišljenog dna normalnosti. Ako kliknete na naslov, ostaje vam dilema i strah, da li ste svojim klikom podstakli nekog nasilnika, progonitelja ili psihički labilnu osobu da nastavi dalje, da bude još gori, sve dok ne postane stalni gost jutarnjih programa i dok cela Srbija ne bude znala njegovo ime pa može da započne i političku karijeru.

Jer do skoro niko osim bliske rodbine nije znao ko je na primer taj Lovreković. Sada, nažalost deo javnosti to zna, mada ga je i do sada nekoliko puta javnost upoznavala i zaboravljala. On jeste nekakva novost na našoj sceni, taman pored ovog Šapčanina sa čekićem čije ime nismo još zapamtili, ali ima vremena. Nismo znali ni ko je Velja Nevolja. Pa sad znamo.

Pojave bez profesije?

Pre nego što su postale branitelji vlasti i inventari Pinka i Hepija, pomenute društvene pojave imale su neka zanimanja. Na primer Obradović je bio teniski selektor i trener, Lukas je pevao, Simo Spasić se borio za sudbine nestalih, onaj drugi Spasić, Boža radio je kao obaveštajac DB-a, Šešelj je imao parlamentarnu stranku. Oni su uspeli. Lovreković je tek na početku.

Za njega su neki čuli prvi put kada je bacao živu kokošku na potpredsednicu Stranke slobode i pravde Mariniku Tepić. Čuli i zaboravili. Sada se ponovo na kratko proslavio propagandnim filmom o ugroženosti porodice Vučić koji je prvo emitovan na televiziji Pink jer je Željko Mitrović kako kaže autor, jedini imao hrabrosti da ga pusti.

Gostujući na KTV na pitanje šta je hteo da poruči, odgovorio je:

„Ima jedan direktor CINS-a preziva se Čečen. Prezime ko prezime. Problem je što se svi oni ponašaju kao Čečeni pre Kadirova. Ja sam na sebe, možda arogantno, preuzeo tu ulogu da budem Kadirov za njih, da ih „dovedem u red i stavim u svrhu višeg cilja“.

Kaže da je i sam bio Čečen, ali se opametio i prešao kod Putina. U istoj emisiji ocenio je da su opozicionari plaćenici i „vrlo loši ljudi“, a više puta podržao je ubistvo Slavka Ćuruvije kao stranog špijuna. Tvrdi i da je „najveće delo Aleksandra Vučića Zakon o informisanju iz tog vremena“ čime je sačuvao da, kako je ugledni elokventni reditelj naveo „američka čizma, dobro došla je u Prištinu pod nekim uslovima, ali nije došla u Niš, Beograd i Novi Sad“.

Tvrdi da su “leševi nekad neophodni”, mada možda ne baš na Uskrs. Priznaje da izdajnika ima i u vlasti, ali navodi samo Nebojšu Stefanovića i Zoranu Mihajlović. O tome, međutim, ne zna ništa više od onog sa naslovnih strana tabloida. Ne sviđa mu se ni Đuka, ali se zdušno moli bogu da se Vulin više pita i da „sve pohapsi“. Nekada je u Čedi Jovanoviću video nadu, sad ponavlja da bi Đinđić u Vučiću prepoznao pravog lidera.

Nekako smo ga zaboravili

Postoji mogućnost da ovu pojavu ponovo svi zaborave, jer se ispostavilo da je o Lovrekoviću Istinomer pisao još 2018. godine kada se pojavio kao istraživač javnog mnjenja ispred tada tek osnovanog Udruženja građana Centar za medijski monitoring. Istraživanjem su tada utvrdili da u Srbiji nema cenzure i da su najskandaloznije naslovne strane NIN-a i Vremena. Ta organizacije je 2020. godine apelovala na državne organe da prekinu sa popustljivim nastupima i da uvedu rigorozne mere u regulisanju rada medija, a u skladu sa vanrednim stanjem. Ako sad probate da se setite kako se zove ta organizacija čije ste ime upravo pročitali, najverovatnije se nećete setiti.

Lovreković se u dosadašnjoj karijeri najviše isticao verbalnim napadima i pozivima na ubistvo političarke Marinike Tepić, zbog čega mu je u decembru 2017. godine bio određen pritvor od 30 dana. Napadao je i člana Narodne stranke Borislava Novakovića, novinara Dinka Gruhonjića, ali je od njih odustao. Mariniku prati u stopu, pominje je u svakom nastupu, a najnoviji performans izveo je sa nekim buketom jeftinog cveća sa kojim je došao da je traži u prostorijama stranke.

Inače, proganjanje je u Srbiji krivično delo od 1. juna 2017. godine, a kazne su od novčane do deset godina zatvora. Proganjanjem se prema Članu 138a smatra ako neko u toku određenog vremenskog perioda uporno prati drugo lice, nastoji da sa njim uspostavi kontakt, preti napadom na život. Ovakva dela ne treba niko da prijavljuje, već bi tužilaštvo trebalo da reaguje samo. Crnim humorom smo počeli pa da tako i završimo.

Naslovna fotografija: Medija centar