Traže od nas da menjamo Ustav, a meni je bio dobar i Miloševićev

Siniša Dedeić 14. 12. 2021.

Da donošenje Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, koji je usvojen 25. novembra, pa nakon masovnih protesta građana izmenjen, “nema nikakve veze” sa “Rio Tintom”, niti sa “pitanjem preambule, odnosno Kosova i Metohije”, predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić ima potrebu da naglasi u gotovo svim javnim nastupima. Dodaje da se novi zakon donosi kako bi se na referendumu zakazanom za 16. januar odlučivalo o promeni Ustava Srbije i to samo o delu kojim se uređuje način izbora sudija i tužilaca, što je, ističe, u skladu sa preporukama EU.

Navodi da je EU „već 14-15 godina“ tražila da se ovaj deo Ustava promeni, napominjući da tvrdnje da će se ukidanjem cenzusa na referendumu promeniti sve “najvažnije stvari u Ustavu” predstavljaju– bezdušnu laž.

TV Prva, 13. 11. 2021. godine

'Svaki onaj koji sada daje određene kritike i primedbe politizuje tu temu, da se mi eto nešto spremamo da bez 50 odsto građana promenimo najvažnije stvari u Ustavu i da je to u stvari i suština svih ovih zalaganja. To je jedna bezdušna laž', rekao je Dačić.'

Takođe, bitno mu je da saopšti da je njegova partija bila zadovoljna i prethodnim Ustavom Srbije, koji je pisao nekadašnji funkcioner SPS-a Ratko Marković, ali da su “DOS-ovske vlasti posle Petog oktobra po svaku cenu htele da naprave raskid sa vremenom Slobodana Miloševića”.

TV Happy, 7. 12. 2021. godine

'Zakon o referendumu je trebalo da bude donet do kraja 2008. godine. Ljudi, 13 godina kasnimo. Sad će neko reći kad smo kasnili dosad što nismo kasnili još? Verovatno bismo kasnili još da nismo krenuli u akciju promene Ustava. A vi ne možete da promenite Ustav ukoliko ne održite referendum. Tako piše u Ustavu koji je donet 2006. godine. Podsetiću da je moja partija naslednica, odnosno ja sam kao predsednik naslednik Slobodana Miloševića, i što se tiče Ustava mi smo bilo veoma zadovoljni i Ustavom koji je bio važeći. To je bio Ustav koji je pisao Ratko Marković. Međutim, DOS-ovske vlasti posle Petog oktobra su po svaku cenu htele da naprave raskid sa vremenom Slobodana Miloševića i dugo godina nisu mogli da sastave Ustav. I onda su se 2006. godine sakupili DS i DSS, znači Koštunica i Tadić i njegovi ljudi i napisali predlog promena Ustava. Mi smo iz patriotskih razloga podržali taj (Ustav), čak i radikali su podržali. Mogu da kažem da smo Toma Nikolić, Vučić i ja bili kod Koštunice u kabinetu kada je objavljeno da je prihvaćen Ustav. Ali pre svega zbog preambule, gde je stajalo pitanje Kosova i Metohije.'

Ipak, stavovi Ivice Dačića o prethodnom i aktuelnom ustavu i njegovim izmenama nisu bili toliko “postojani” tokom svih ovih godina.

Kada je 2006. godine, nakon raspada Državne zajednice Srbija i Crna Gora, Srbija trebalo da promeni tada važeći ustav, Dačić je isticao da za „socijaliste promena ustava nije prioritet, ali da joj se neće protiviti“. Podsećao je i da je stav njegove partije nepromenjen, a to je da je „postojeći ustav dobar i demokratski“ i da „nije pitanje državnog proriteta da Srbija mora da dobije novi ustav“. Kazao je da su mali izgledi za donošenje novog akta, jer to ne odgovara Demokratskoj stranci.

Beta, 1. 6. 2006. godine

'Ne smatramo da je postojeći ustav Sveto pismo, ali ne mislimo da je državni prioritet menjati ga, rekao je Dačić Beti posle sastanka sa predsednikom parlamenta Predragom Markovićem. 'Sa druge strane, imaćemo, kao i do sada konstruktivan prilaz i nećemo se protiviti. Glavni odbor SPS-a i tvorac postojećeg ustava Ratko Marković pre dve godine su učestvovali u izradi skice za novi ustav i postoje predlozi za izmenu sadašnjeg teksta', kazao je Dačić. On je, međutim, ocenio da su mali izgledi da Srbija dobije novi ustav, jer ne postoji konsenzus. On je optužio Demokratsku stranku da opstruiše rad na novom ustavu iz bojazni da će predsednik Srbije biti ponovo biran, 'i to na drugačiji način', i zbog toga što, kako je naveo, u toj partiji 'postoje nesporazumi oko statusa Vojvodine.'

Uskoro su Dačić i socijalisti govorili o potrebi donošenja novog ustava kako bi se u najvišem pravnom aktu potcrtalo da je “Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije”.

Glas javnosti, 12. 9. 2006. godine

“Nadam se da će se još jednom iskazati opredeljenje da je Kosovo sastavni deo Srbije, da se pregovori mogu voditi samo u okviru rezolucije 1244, da Srbija neće prihvatiti nametnuto rešenje o nezavisnosti i da bi trebalo ubrzati donošenje ustava iz tog razloga da i u najvišem pravnom aktu bude zapisano da je Kosovo neodvojivi deo Srbije – rekao je Dačić.”

U ime svoje partije Dačić je u Skupštini Srbije dao podršku novom ustavu naglašavajući da nema nikakvih primedbi na tekst, pa ni na brzinu kojom je donet najviši pravni akt.

Otvoreni parlament, 30. 9. 2006. godine

'Nemam nikakve primedbe na sadašnji ustav, niti na brzinu, samo govorim o tome da kada nešto kritikujete morate biti principijelni. Znam da je Teodor Ruzvelt jednom prilikom rekao da opozicija, kada dođe na vlast, radi gotovo isto ono što je nekada zamerala vladajućim strankama. Ali, to je politika. Danas vam ne zameram što ste brzo doneli ustav i što brzo donosimo ustav, zato što Srbija može brzo da izgubi Kosovo i Metohiju. Važnije od javne rasprave je to hoće li javno ceo narod, cela država reći da je Kosovo nedeljiv i sastavni deo teritorije Republike Srbije, od bilo kakve javne rasprave. O čemu da vodimo javnu raspravu, da je Kosovo sastavni deo Srbije? Da li je ovaj ustav dobar ili loš? Promenite ga posle toga. Nijedan ustav nije Sveto pismo. Uostalom, promenili ste i način promene ustava. Sada se ustav malo lakše menja nego prošlog puta. Znači, referendum se raspisuje samo u određenim slučajevima, kada se menja nešto što je vezano za temelj ustavnog uređenja, onda je potrebno ići i na referendum, a inače je potrebna dvotrećinska većina u Narodnoj skupštini.'

Kazao je da referendum na kome će se građani izjašnjavati o potvrđivanju novog ustava predstavlja – „glasanje i referendum za Kosovo i Metohiju“.

Otvoreni parlament, 30. 9. 2006. godine

'Jednom prilikom smo razgovarali sa predsednikom Vlade Vojislavom Koštunicom i on nam je tada rekao, delimo njegovo mišljenje, glasanje za ustav i referendum za ustav je glasanje i referendum za Kosovo i Metohiju. Zato one političke stranke i oni pojedinci koji danas iskaču iz političkog jedinstva i saglasnosti svih, rade, praktično, u korist naših političkih protivnika. U tom smislu, potpuno mi je jasno i što neki poslanici nisu potpisnici ovog predloga za održavanje ove sednice. Goran Svilanović, Nataša Mićić, a video sam i da je Žarko Korać povukao svoj potpis, što je, po mom mišljenju, dokaz da je dobro da postoji politička saglasnost, čim oni nisu potpisnici. Ne može neko potpisati ovaj ustav ko se zalaže za nezavisnost Kosova i Metohije. Da su ga oni potpisali, zabrinuo bih se, mislim da bih možda povukao potpis.'

Napomenuo je da „nije inaćenje celom svetu“ to što je u preambuli navedeno da su svi državni organi dužni da štite interese Srbije na Kosovu i Metohiji, već je u pitanju „želja da se brani ova zemlja i da se brani ovaj narod“.

Otvoreni parlament, 30. 9. 2006. godine

'Učinićemo sve da referendum uspe, ali gospodo predsednici, ministri, morate da shvatite da to što ste napisali da je Kosovo neotuđivi deo teritorije Srbije i to što ste napisali da su svi državni organi dužni da štite interese Srbije na Kosovu i Metohiji nije inaćenje celom svetu, kako ste govorili u naše vreme, to je želja da se brani ova zemlja i da se brani ovaj narod. Ako hoćete da je branimo, da branimo našu zemlju i narod, Socijalistička partija Srbije će biti sa vama. Zato podržavamo Predlog ustava i pozivamo sve građane da glasaju za ovaj ustav Republike Srbije, da glasaju za to da je Kosovo neotuđivi deo ne samo u istoriji i sadašnjosti, nego i u budućnosti Srbije.'

Ustav je potvrđen na referendumu koji je trajao dva dana, 28. i 29. oktobra 2006. godine, a podršku je izrazilo 53 odsto od ukupnog broja građana sa pravom glasa. Jedan deo opozicionih stranaka bojkotovao je referendum, a najčešća zamerka bila je da je Ustav dogovoren između šefova političkih partija i usvojen bez javne rasprave.

Ustav pod mišku, pa na Kosovo

Ipak, nakon što je 2012. postao predsednik Vlade Srbije i učesnik Briselskih pregovora između Beograda i Prištine, Dačić je sve otvorenije govorio o potrebi promene najvišeg pravnog akta. Tako je početkom 2013. „braniocima Ustava” poručio da „uzmu Ustav pod mišku, pa neka se prošetaju Kosovom, ako mogu”, ističući da se „lagalo da je Kosovo naše, pa je to čak ozvaničeno i Ustavom“.

NIN, 7. 3. 2013. godine

'Gotovo deset godina Kosovo je bilo tabu tema i o njemu, zvanično, niko nije smeo da kaže istinu. Pričane su bajke. Lagalo se da je Kosovo naše, pa je to čak ozvaničeno i Ustavom. Danas, taj isti Ustav ni najmanje ne pomaže. Predsednik Srbije ne može na Kosovo. Ni predsednik Vlade. Ni ministri. Ni policija. Ni vojska. Srbima je jedino dozvoljeno da, u svakom trenutku, napuste Kosovo. Toliko je ono naše i toliko, na njemu, važi naš Ustav i naši zakoni.'

Povezan sadržaj

Ustavno rešenje za Kosovo – neprimenjivo!

admin 13. 9. 2011.

I krajem 2014, ovaj put kao potpredsednik Vlade Srbije i ministar inostranih poslova, naglašavao je da bi „nesumnjivo bilo dobro da Srbija promeni svoj ustav pred ulazak u Evropsku uniju, jer na taj način bi sve primedbe ili sugestije iz EU mogle da se nađu u novom ustavu“.

Danas, 12. 12. 2014. godine

'Međutim, niko Srbiju ne uslovljava da menja najveći državni akt odmah, nakon otvaranja poglavlja 35. Naime, da bi se utvrdilo poglavlje 35, treba najpre da dođe do pune implementacije onoga što je dogovoreno u Briselu, kaže u razgovoru za Danas Ivica Dačić, šef srpske diplomatije i lider SPS, odgovarajući na pitanje da li je tačno da Berlin traži promenu našeg Ustava i brisanje Preambule o Kosovu, čime se implicira priznavanje nezavisnosti Kosova. Dačić napominje i da niko pred Srbiju formalno nije postavio uslov da je priznanje Kosova uslov za ulazak u EU.'

Dačić potpisuje Odluku o raspisivanju referenduma / Foto: Fonet, Aleksandar Barda

A ovih dana, raspisujući referendum o promeni Ustava Srbije za 16. januar, Dačić napominje da se promena odnosi samo na odeljak koji se tiče izbora sudija i tužilaca i da nema veze sa pitanjem preambule o Kosovu i Metohiji.

Tanjug, 30. 11. 2021. godine

“Naš stav je potpuno jasan, da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije. A naročito da nema nikakve veze sa raznim drugim pitanjima koja se politizuju u poslednje vreme i sve se to koristi za brutalno kršenje zakona i Ustava, kad je reč o protestima, blokadi saobraćajnica, napadu na političke neistomišljenike'', rekao je Dačić.

Naslovna fotografija: Print screen Youtube, SPS