Treba nam predsednik Srbije koji neće biti predsednik SNS

Siniša Dedeić 23. 9. 2021.

Da je ispunio obećanje koje je dao u prvim danima svog predsedničkog mandata Aleksandar Vučić bi već više od dve i po godine bio bivši predsednik Srpske napredne stranke. Međutim, on će, uprkos brojnim najavama o svom povlačenje sa stranačke funkcije, u narednu godinu, ali najverovatnije i u novu kampanju za predsednika Srbije, ući kao lider SNS.

“Nama je potreban predsednik koji će da ujedini Srbiju, predsednik koji neće da vodi negativnu kampanju, predsednik koji neće da bude predsednik SNS ili DS, već predsednik koji će da bude predsednik svih građana.“ Ovo je izjavio Aleksandar Vučić u maju 2012. godine, kada je kao zamenik predsednika SNS najavljivao da će Tomislav Nikolić, ako bude pobedio u drugom krugu predsedničkih izbora, podneti ostavku na najvišu stranačku funkciju.

A ovih dana, nakon punih devet godina otkako je Vučić i zvanično predsednik SNS i više od četiri kako je na funkciji predsednika Srbije, Glavni odbor naprednjaka predložio je da se na partijskom kongresu, koji će se održati od 21. do 24. oktobra, „ne bira predsednik partije, nego da se to uradi na proleće, posle izbora za predsednika Srbije“. Potpredsednik SNS Miloš Vučević naglasio je da se o tom predlogu nije glasalo, nego je odlučeno da Predsedništvo SNS donese odluku koji će se sve stranački organi birati na kongresu.

Vučević, Glišić, Šapić i Jovanov / Foto: Fonet

Fonet, 18. 9. 2021. godine

„Većina članova Glavnog odbora, a pre svega ogromna većina članstva, očekuje da Vučić nastavi da vodi stranku. Mislim da ima i moralnu obavezu da prihvati i kandidaturu za predsednika Republike, da ima moralnu obavezu prema pristojnoj Srbiji, prema svim građanima koji žele Srbiju da vide kao normalnu, pristojnu državu, koja se razvija, napreduje, pobeđuje’, istakao je Vučević.“

I novi potpredsednik Glavnog odbora partije Aleksandar Šapić smatra da bi Vučić trebalo da nastavi da vodi stranku, ističući da bi promena predsednika partije šest meseci pre izbora bila „ jedna vrsta političkog mazohizma i ne baš preterane pameti i mudrosti“.

TV Prva, 19. 9. 2021. godine

„Pojavio se jedan predlog sad na ovom Glavnom odboru koji ima logike, moram da priznam. Znate, šest meseci pre izbora menjati predsednika stranke može da... Potencijalno menjati, a čuli smo Aleksandra Vučića da je više puta govorio da se verovatno neće kandidovati za novog predsednika, nema baš puno logike. I moram da priznam je i jedna vrsta političkog mazohizma i ne baš preterane pameti i mudrosti. Naročito čoveka koji je to što jeste za SNS i to što je za državu, nismo ni mi baš tolike budale. A druga stvar, ja i dalje mislim da on jeste najbolje rešenje za predsednika stranke i možda taj svoj stav koji danas ima možda tamo nakon izbora bude primenio, ali ’ajde sad u to da ne ulazimo.“

Inače, od 1990. i obnove višestranačja u Srbiji slučajevi da lider partije svoje mesto prepusti dobrovoljno bili su pre izuzeci nego pravilo, posebno kada je u pitanju čelna funkcija vladajuće stranke.

Kada je Slobodan Milošević na nešto više od godinu dana formalno napustio funkciju predsednika Socijalističke partije Srbije na njegovo mesto došao je (nedavno preminuli) Borisav Jović. On je bio na čelu SPS od 24. maja 1991. do 24. oktobra 1992. O tome kako je obavljao tu funkciju, Jović je svedočio na suđenju Miloševiću u Haškom tribunalu.

icty.org, 18. 11. 2003. godine

'Bio sam predsednik SPS od 24. maja 1991. do 24. oktobra 1992, što je prethodno bio Milošević koji je formalno otišao s te funkcije (ali je nezvanično zadržao presudni uticaj u njoj) jer po Ustavu nije mogao istovremeno da bude predsednik SPS-a i predsednik Srbije. Kada se Milošević zvanično vratio na čelo stranke, postao sam potpredsednik SPS-a i ostao na toj funkciji do kraja novembra 1995. (...) Funkcija predsednika SPS-a bila je veoma moćna jer je predsednik SPS-a mogao da utiče na naše poslanike u Skupštini i na naše ljude u Vladi, i ta funkcija je bila moćna dok je Milošević bio predsednik; on je mogao da utiče. Kad sam ja došao na tu funkciju (Milošević po zakonu nije mogao da bude istovremeno predsednik SPS-a i predsednik Republike), nisam imao taj uticaj, zato što je on zadržao sve poluge vlasti u svojim rukama. On je hteo da ja budem predsednik partije ali da se bez njega ne donosi nijedna partijska odluka.'

Borisav Jović / Foto: FoNet/Medija centar

O tome kako je izgledalo Jovićevo „predsednikovanje“ pisao je svojevremeno nedeljnik „Vreme“.

Vreme, 8. 7. 2000. godine

'U julu 1992. Milošević je, govoreći na nekom skupu u Leskovcu, prilično oštro kritikovao rad sopstvene stranke. Već sutradan je dr Jović u izjavi za javnost odgovorio na kritike rekavši da 'nisu dovoljno određene', da su nedovoljno argumentovane i neodmerene. Primetio je takođe da takve javne ocene izrečene bez prethodne demokratske rasprave mogu naneti štetu SPS-u i samom Miloševiću, 'u vreme kada nam je to najmanje potrebno'. Da sve bude još zanimljivije, Borisav Jović je posle ove izjave još neko vreme ostao na mestu 'prvog čoveka' socijalista, a iz stranke je izbačen sasvim drugim povodom, nekoliko godina kasnije, kao jedan od onih koji nije voleo JUL. Od odlaska Jovića iz stranke SPS nikada više nije imao čoveka broj dva (neki kažu da je i odstranjen jer je pokušao da bude broj dva). Dakle, Slobodan Milošević, pa niko, niko, niko, i onda dolaze na red šainovići, gajevićke, minići, matkovići...'

U vreme mandata Borisa Tadića često se postavljalo pitanje zakonitosti obavljanja funkcije predsednika Republike i predsednika stranke. Ustav Srbije propisuje da „predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost“, međutim, najčešća tumačenja člana 115. su da funkcija predsednika stranke nije javna funkcije.

Slobodna Evropa, 10. 6. 2019. godine

„Ustav i zakoni Srbije ne propisuju zabranu pojedincu da istovremeno obavlja funkciju šefa države i predsedava stranci na vlasti, pa je tako i Boris Tadić u vreme dok je bio predsednik države učestvovao u predizbonim kampanjama i bio nosilac lista na izborima - i na pokrajinskim i na republičkim i na lokalnim. U vreme Tadićevog predsedničkog mandata, Hrvatsko-šokačko-bunjevačka stranka obratila se Ustavnom sudu Srbije, koji je 2010. godine odbio da se izjasni o tome da li je u skladu sa članom 115. Ustava da predsednik Republike istovremeno obavlja i funkciju predsednika stranke.“

Međutim, profesorka prava Vesna Rakić-Vodinelić smatra da je Ustavom Srbije zabranjena spojivost funkcija predsednika stranke i države.

Press, 20. 11. 2010. godine

„Naš ustav jasno kaže da predsednik republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost. Funkciju predsednika stranke shvatam kao javnu funkciju, pa i profesionalnu delatnost, zbog čega tumačim da kod nas postoji ustavna zabrana spojivosti te dve funkcije. Međutim, moje tumačenje ništa ne znači, jer Ustavni sud misli drugačije - kaže Rakić-Vodinelić.“

A između dva kruga predsedničkih izbora 2012. godine, Aleksandar Vučić najavio je ostavku Tomislava Nikolića, kritikujući Borisa Tadića da je „isključivo predsednik DS i ništa više“ i da se „godinama ne bavi nijednim drugim poslovima sem predsednikovanjem DS”.

B92, 7. 5. 2012. godine

“Ljudi su siti mnogo toga u ovom društvu, ti ljudi su siti pre svega partijskog predsednika. Mi imamo već u dva mandata predsednika partije, a ne predsednika države. Mislim da je vreme da Srbija dobije predsednika države i predsednika svih građana. Tomislav Nikolić neće obavljati ni funkciju, ni dužnost, niti na bilo koji način biti predsednik SNS, ukoliko bude predsednik Republike Srbije. I Tomislav Nikolić će, i to je stvar koju sam želeo da vam najavim, to će koliko sutra ili prekosutra obelodaniti svim građanima. Njegov je posao da ujedini Srbiju, njegov posao biće da se prekine sa pravljenjem mržnje prema političkim protivnicima…”

Naglasio je da se Tadić “nijednog trenutka nije postavljao i predstavljao kao predsednik Srbije, već kao predsednik DS“, koji je „držao sve glavne odbore i sve drugo”. Uskoro je i sam Nikolić najavio da će se kao prvi čovek države “posvetiti državi i državnim poslovima, jer je njegova prva odgovornost prema građanima, a ne prema političkoj stranci”. Nakon što je izabran za predsednika Srbije, Nikolić je 24. maja podneo ostavku na funkciju predsednika stranke, a v.d. predsednika postao je Vučić, koji je na vanrednoj sednici Skupštine SNS, održanoj u septembru 2012, aklamacijom izabran za novog predsednika SNS.

Podsetimo, Vučić je, gotovo odmah pošto je stupio na funkciju predsednika Srbije, u više navrata najavljivao svoje povlačenje sa mesta šefa stranke. Tako je u julu 2017. izjavio da će na samom početku 2019. dobiti naslednika na stranačkoj funkciji.

TV Happy, 10. 7. 2017. godine

“U 2018. je deset godina SNS-a, ja mislim da se kongres partije zakazuje za januar 2019. početak 2019. kada planiram da izaberem naslednika… da predložim naslednika, a verujem da će ga izabrati većina u partiji koju vodim“, rekao je Vučić.

Početkom 2018. naglasio je da će predsednik SNS biti „maksimalno još godinu dana“.

TV Happy, 19. 2. 2018. godine

'Predsednik sam i Srpske napredne stranke još neko vreme. Verujem da je to maksimalno još godinu dana, do sledećeg kongresa odnosno skupštine Srpske napredne stranke.“

Obećani rok je prošao, a u leto 2019. Vučić je kazao da „nema sumnje da će sledeće (2020) godine neko drugi preuzeti SNS“.

RTS, 8. 7. 2019. godine

'Mora čovek da zna kada je vreme da dođe do određenih promena i da zna kada je vreme da sebe na poistoveti sa državom i da pomisli da je to samo za njega'. Na pitanje šta će značiti njegovo povlačenje sa mesta lidera stranke za stranku, s obzirom na rejting koji joj on donosi, Vučić je rekao da će zato pomoći SNS.
'Mislim da je to najbolja politička stranka, pokušaću da pomognem da pobedi na parlamentarnim izborima', rekao je Vučić.

U oktobru 2019. istakao je da će „uskoro uslediti promena“.

Alo.rs, 11. 10. 2019. godine

On je govorio i ko će ući u uži izbor za njegovog naslednika na toj poziciji:
'Svakome ćete se obradovati i radovati mnogo više nego meni. Ne sekirajte se uskoro će biti tako - rekao je Vučić za Alo.rs'.

Narednog meseca, posle sednice Predsedništva SNS, najavio je da će stranačka Skupština najverovatnije biti održana posle parlamentarnih izbora i da on nakon nje neće biti više na čelu stranke.

Beta, 4. 11. 2019. godine

„Da vam ja kažem, znam ja šta je N1 želeo da čuje, kada ću ja da budem smenjen unutar SNS-a, kao predsednik SNS-a. Uskoro, ali ne brinite i posle toga i ovi koji me naslede bez problema će pobeđivati ove što su opljačkali Srbiju“, rekao je Vučić na konferenciji.

Zbog izbijanja pandemije izbori su odloženi za jun 2020, a mesec dana ranije Vučić je ponovo najavio povlačanje sa stranačke funkcije.

TV Happy, 7. 5. 2020. godine

„Predsednik stranke svakako da neću biti. To ćemo ove (2020) godine da završimo. Pomerila nam je sve korona i izbori, ali ćemo svakako to ove (2020) godine da završimo“.

A 2020. godinu kao rok za odlazak sa partijske funkcije Vučić je postavio i nakon parlamentarnih izbora.

TV Pink, 12. 7. 2020. godine

“Važno je nekoliko stvari da kažem kao predsednik svih građana. Jer ja kao što sam i obećao… Uskoro će i organi stranke, biću samo predsednik građana, svih građana Srbije.”

Naslovna fotografija: Fonet, Aleksandar Barda