“Trougao života” ili geometrija šarlatanstva
Svi se, naravno, plašimo zemljotresa. Trebalo bi da strahujemo i od samozvanih stručnjaka koji dele neodgovorne savete za spasavanje u slučaju te elementarne nepogode. Ako ne znate ko je Dag Kop, Miroljub Petrović vam je verovatno poznat. Šta oni preporučuju za slučaj da se tlo zatrese i zašto ne bi trebalo da ih poslušamo?
Jak zemljotres koji je krajem decembra pogodio središnju Hrvatsku, a osetio se i u Srbiji, bio je povod da se reciklira više od 10 godina stara teorija „Trougao života“, koju je plasirao samoproklamovani američki stručnjak za spasavanje iz zemljotresa Dag Kop. Njegovi saveti o tome gde i kako se sakriti za vreme potresa, iako netačni i samim tim opasni, delili su se po društvenim mrežama u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a objavio ih je i jedan naš medij. Ništa čudno, reklo bi se, ako se uzme u obzir da ih Gugl izbacuje kao prvi rezulat pretrage, i to na sajtu domaćeg samozvanog stručnjaka za sve Miroljuba Petrovića.
Spasilački telešop
Kada se u pretraživač Gugla ukuca – Gde se sakriti od zemljotresa/potresa, kao prvi rezultat izlazi tekst direktora privatnog Američkog internacionalnog tima za spasavanje (ARTI) Daga Kopa. Tekst je pisan u prvom licu jednine i direktno se obraća čitaocu u stilu Telešop reklama:
“Sećate se saveta da se za vreme zemljotresa treba sakriti ispod stola ili u okvir vrata? Pa, zaboravite ga!!! Ovo je nešto što zaista otvara oči i jednog dana može spasiti vaš život ili život nekog drugog.”
Nakon tako bombastičnog uvoda, Dag Kop opisuje svoje bogato iskustvo iz, kako tvrdi, 60 država u kojima je učestvovao u spasilačkim akcijama i daje savete koji “mogu spasiti živote tokom zemljotresa”. Prvi i osnovni glasi da se prilikom potresa nikako ne treba kriti ispod objekata, a to objašnjava svojom tehnikom “Trougao života”:
“Jednostavno rečeno, kada se zgrada urušava, težina plafona pada na objekte ili nameštaj pa ih drobi i uništava, ali prostor odmah uz te objekte ostaje prazan – NE ispod njih. Taj prostor ja zovem ‘trouglom života’. Što je objekat veći i čvršći, manje će se sabiti, time će ostati veća slobodna površina pored njega, a time i veća verovatnoća da osoba koja se tu sakrila prođe bez povreda”, tvrdi autor teksta.
Zatim iznosi i tvrdnju da skoro svako ko se sakrije ispod stola ili sličnog objekta “biva zdrobljen” tokom urušavanja zgrade. Tekst, obogaćen ilustracijama koje prikazuju poželjno i nepoželjno ponašanje, završava se u stilu lančanih poruka – “Šaljite dalje i spašavajte dragocene živote!!”
Pod mač, bato
Klikabilan naslov koji već na prvi pogled izaziva podozrenje, postaje još sumnjiviji ako se bolje pogleda sajt na kom je objavljen. Iako je veb-adresa www.cps.org.rs na kom je prvobitno objavljen u međuvremenu promenjena u www.creation6days.com, jasno je da je reč o sajtu Centra za prirodnjačke studije, čiji je osnivač i predsednik kontroverzni Miroljub Petrović, čest gost tabloida i televizija bliskih vlasti i Jutjub zvezda, poznata po pseudonaučnim objašnjenjima širokog spektra fenomena – od nastanka života i Zemlje do štetnosti vakcina. Reč je o čoveku protiv koga je, zbog nadrilekarstva, tužilaštvo u Leskovcu pokrenulo predistražni postupak početkom 2019. godine.
I sajt Američkog internacionalnog tima za spasavanje (ARTI) izgleda, najblaže rečeno, veoma čudno i neuverljivo.
Uprkos tome, diskutabilan savet Daga Kopa da se za vreme zemljotresa ne treba skrivati ispod objekata, pojavio se krajem prošlog meseca na sajtu Mondo (netačne informacije su ispravljene; ažurirano 4.5.2023. godine). I to odmah ispod navoda iz vodiča Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije, u kom se čitaocima savetuje sasvim suprotno – da se prilikom potresa sklone upravo ispod stola i čvrstog nameštaja, dovratnika i nosećih zidova. Kako je Mondo rešio da u jednom tekstu zbuni čitaoce dvema oprečnim informacijama, nije poznato. Može se samo pretpostaviti da je reč o kopi-pejst tehnici, budući da je Kopov tekst prvobitno objavljen u tabloidu Kurir još 2014. godine.
I tada je bilo jasno da je “Trougao života” diskutabilna teorija. Naime, na sajtu Američke agencije za geološka istraživanja (USGS), ova teorija se osporava kao pogrešna. Pozivajući se na američki Crveni krst, USGS navodi da je sklanjanje ispod stola i dalje najbolja preporuka za postupanje tokom zemljotresa.
O “Trouglu života” još pre nekoliko godina pisao je i američki portal za proveru činjenica “Snopes”. Iako kažu da se ne mogu osporiti svi saveti koje Dag Kop daje, glavna preporuka – da svi koji se sklone ispod nekog objekta bivaju “zdrobljeni” tokom urušavanja zgrade, jeste problematična.
Faličan eksperiment
Kop je, naime, svoje preporuke zasnovao na eksperimentu u Turskoj, u kom je, kako sam navodi, učestvovao nakon razornog zemljotresa. Suština eksperimenta bila je da su u zgradu, predviđenu za rušenje, stavili lutke koje su simulirale ljude u vežbi spasavanja posle zemljotresa. Nakon urušavanja zgrade, neke lutke koje su bile postavljene oko velikih i teških predmeta, zaista su ostale neoštećene, što je poslužilo kao dokaz za njegovu teriju “Trougao života”, piše pomenuti američki portal za proveru činjenica. Međutim, problem je, kako se objašnjava, to što nije simuliran zemjotres, to jest što je zgrada srušena tako da se uopšte nije tresla, kao što se to dešava prilikom stvarnih potresa.
I Univerzitet u Vašingtonu upozorava da neki od saveta iz “Trougla života” potencijalno mogu biti opasni za život, jer polaze od pogrešnih pretpostavki, poput one da se zgrade tokom zemljotresa uvek urušavaju tako da unište sav nameštaj na koji padnu, što, kako se navodi, nije istina.
Na kraju, ali ne i nevažno, nije sporna samo teorija “Trougao života”, već i imidž njenog tvorca, koji tvrdi da je učestvovao i u akciji spasavanja žrtvava terorističkog napada na Svetski trgovinski centar u Njujorku. Časopis “Albukerki žurnal” svojevremeno je pisao da ima malo dokaza da je Dag Kop zaista učestvovao u spasilačkim akcijama posle napada 11. septembra 2001, te da je reč o oportunisti i samoproglašenom guruu spasavanja, navodi “Snopes”, američki portal za proveru činjenica.
Kurir je ispravio netačne informacije u članku koji je prvobitno objavljen. (9.5.2023.)
Naslovna fotografija: Canva