Turizam cveta, a turista sve manje

Govoreći o dobrim rezultatima ostvarenim u turizmu, premijer Srbije Aleksandar Vučić naveo je krajem juna da je našu zemlju u prvih pet meseci ove godine posetilo 13,8 odsto više turista u odnosu na isti period prethodne godine, koja je, kako je naglasio, “takođe bila dobra godina”. Premijer je tada izneo i podatak da smo u turizmu za prva četiri meseca ostvarili pet miliona evra veće prihode nego lane.

*
Premijer Vučić u podršci kampanji „Moja Srbija“Foto: TOS

Ipak, predsednik Vlade nije pomenuo još neke podatke, nerazdvojne od onih o kojima je govorio. Naime, prema novim podacima Narodne banke Srbije, za prvih pet meseci devizni priliv od turizma veći je za šest miliona evra u odnosu na prethodnu godinu, ali je odliv, odnosno sredstva koja su naši građani potrošili u inostranstvu veći za 53 miliona evra. Dakle, u prvih pet meseci prošle godine minus u oblasti turizma iznosio je osam miliona evra, dok je ove godine on mnogo veći – 56 miliona evra.

*

Takođe, uprkos činjenici da se od 2008. do kraja prošle godine broj domaćih turista smanjio za skoro pola miliona, broj stranaca koji posete našu zemlju još uvek je manji u odnosu na broj domaćih gostiju.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2008. godini bilo je 1.619.672 domaćih turista, da bi u 2014. taj broj pao na 1.163.536.  Nešto je optimističnije kada je u pitanju broj poseta inostranih gostiju. Naime, u 2008. godini u Srbiji je boravilo svega  646.494 stranaca, da bi se u 2014. taj broj popeo na 1.028.732.

Komentarišući povećan broj stranih turista, direktor agencije Tourism Management and Consulting Milan Stojković za Istinomer kaže da se ovakav rast beleži svuda u svetu i da se njime “ne smemo baš ponositi, budući da su prošle godine manji broj noćenja stranih turista u Evropi od nas imale jedino Makedonija i mali Lihtenštajn”.

Iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija poručuju da će promovisanjem Srbije i njenih turističkih proizvoda, akcijom “Moja Srbija” i konstantnim radom na viznoj liberalizaciji privući veći broj stranih turista.

“Vizna liberalizacija se nastavlja, i u narednom periodu očekuju se vizne olakšice za Katar, Kuvajt, Oman, Bahrein, Venecuelu, Panamu, Jamajku, Paragvaj, Kolumbiju, Gvatemalu. U zavisnosti od sporazuma, u nekim zemljama će se jednostrano u potpunosti ukidati vize, a ponegde sezonski, za vreme turističke sezone. U sledećoj grupi su zemlje poput Malezije, Jermenije i Azerbejdžana’’, navodi se u odgovoru Ministarstva.

Sa druge strane, Milan Stojković, okretanje kampanje “Moja Srbija” ka inostranim turistima smatra  pogrešnim potezom.

“Ne dopada mi se što vidim da se sada i ova kampanja okreće delom i strancima kao “MySerbia”. Mislim da je to pogrešno, jer stranci jednostavno, ma koliko da im se dopadne naša zemlja, neće baš šerovati na internetu sa haštagom #MySerbia. Dakle, kampanju treba fokusirati na domaće turiste, eliminisati greške, poboljšati šta se može i potencirati na “odmoru”, a ne na “letovanju” u Srbiji”, smatra Stojković.

Iako podelu vaučera za letovanje u Srbiji ocenjuje kao mogući promašaj, Stojković smatra da ova kampanja može biti  korisna, jer od domaćih turista podiže svest o lepotama naše zemlje.

Posednji podaci ipak govore da je od raspoloživih 100.000  vaučera do sada iskorišćeno nešto manje od 9.000. Ali, i  pored toga najavljuje se produžetak kampanje za sledeću godinu.

Ekonomista Milan Kovačević za Istinomer kaže da će naši ljudi još više turistički odlaziti u inostranstvo kada budu imali veće prihode.

“Sada govorimo o vrlo niskom nivou i domaćeg turizma i našeg odlaska u inostranstvo zato što je već dosta godina prisutan pad životnog standard. Kada on bude počeo da se popravlja, građani će još više odlaziti u inostranstvo, a još manje boraviti u Srbiji”, smatra Kovačević.

On dodaje da bi zbog toga trebalo razmišljati o načinima na koje bi se strani turisti privukli u našu zemlju.
“Recimo, turizam duž Dunava. Ovde prolaze brodovi, a zadržavaju se vrlo kratko. Nemamo čak ni luka duž Dunava, pogotovo na najatraktivnijim mestima. Priličan prodor smo napravili sa pojedinim kulturnim priredbama koje nakratko privlače ljude, poput “Egzita” i Guče. Treba raditi na tome da turiste privučemo da borave duže nego sada”, kaže Kovačević.

*

Iz Turističke organizacije Srbije (TOS) odgovaraju da i u budućnosti najveći potencijal za privlačenje turista vide baš u postojećim turističkim atrakcijama.

“Potrebno je još jače intenzivirati promociju već afirmisanih turističkih proizvoda, kao što su siti brejk (Beograd, Novi Sad, Niš), kongresno-poslovnog turizma, posetu manifestacijama (Guča, EXIT), planinskim centrima (Kopaonik, Zlatibor, Stara planina) uz jačanje informativno-promotivinih aktivnosti ka ostalim turističkim proizvodima Srbije, kao što su aktivan odmor u prirodi, seoski turizam, kulturne rute, putevi vina i slično” , ističe Gordana Plamenac, direktorka TOS-a.

U aktuelnoj Strategiji razvoja turizma Republike Srbije potencijalima Dunava pridaje se centralno mesto na osnovu koga će se, kako se navodi, “vršiti turističko pozicioniranje Srbije”. Inače, Strategija je doneta 2006. i na nju nas je uputilo Ministarstvo turizma kad smo zatražili plan razvoja turizma za naredne godine. Kako su naveli u odgovoru, Strategija se “smatra važećim dokumentom do kraja 2015. godine, dok je nova Strategija razvoja turizma trenutno u fazi izrade”.

*
Đerdap Foto: TOS

Već na prvim stranama ovog dokumenta  ističe se vizija  srpskog turizma za, tada daleku, 2015. godinu.

“…Svojim položajem na ušću dve reke, poslovnim dinamizmom i visoko razvijenom kulturnom produkcijom, Beograd je kosmopolitski lider među gradovima Jugoistočne Evrope. Područje uz sliv reke Dunav od velikog je razvojnog i rekreativnog potencijala za Republiku Srbiju i posebno valorizuje obalni dunavski prostor za tranzitni i stacionarni turizam…”

Ali, nakon skoro cele decenije broj noćenja opao je za više od pola miliona! U godini donošenja Strategije (2006) broj noćenja (6.592.622) bio je veći nego 2014. godine (6.086.275), pretposlednje godine na koju se dokument odnosi.

*

Takođe, iako je 2014. predstavljena kao „dobra godina“, podaci Zavoda za statistiku pokazuju da je samo u odnosu na 2013. broj noćenja turista 2014. opao za 8,5 odsto!

Milan Stojković kaže da je Strategija “propala još kada je doneta”, dodajući da je taj dokument “postao smešan, jer nikoga više nije bilo briga šta tu piše, a ni revidiranje nije pomoglo”.
“Državna strategija razvoja turizma mora biti ozbiljan planski dokument koji će biti obavezujući za još niz drugih dokumenata, pa i zakona. Ovako imamo zakone koji apsolutno ne odgovaraju razvoju turizma, a o propisima na nivou lokala bolje i da ne govorim. Kada se zna da je, na primer za postavljanje običnog putokaza potrebno neverovatno mnogo vremena, dokumentacije i novca, o turističkom razvoju tu ne može biti govora”, zaključuje Stojković.