Tvoj ekspoze zvuči poznato
Obavezno formiranje Zajednice srpskih opština na Kosovu, pojačana borba protiv korupcije i kriminala, platni razredi, socijalne karte, pomoć porodicama sa decom - samo su neke od tema koje je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić pomenula u novom ekspozeu. Iste stvari gotovo istim rečima obećavala je i u prethodnom ekspozeu, a ni deo toga u međuvremenu nije ostvaren.
Nećemo ići daleko u prošlost, samo do prethodnog ekspozea Ane Brnabić i do petosatnog govora Aleksandra Vučića iz 2016. godine kada je dužina ekspozea bila obrnuto proporcionalna dužini mandata. Poslanici Srpske napredne stranke, kao i sama premijerka, u raspravi su više puta isticali ponos što je napravljena još jedna vlada kontinuiteta posle 2014. koja se u najnovijem tumačenju istorije navodi kao godina prekretnice. Ostalo je nejasno da li je pozitivno i kada se uporno ponavljaju obećanja čije ispunjenje nije ni na vidiku.
Daleko je Kosovo
Realno, ima i dosta stvari koje su ostvarene ili makar pomerene sa mrtve tačke od prethodnog ekspozea koji je Ana Brnabić pred poslanike iznela na Vidovdan 2017. godine. Ulagalo se u zdravstvo (pre svega velike kliničke centre) i u putnu infrastrukturu, delimično su digitalizovani pojedini procesi, pojačana je saradnja škola sa privredom kroz dualno obrazovanje, veće su plate i očuvana je vojna neutralnost.
Interesantnije su ipak ove druge, poput Zajednice srpskih opština, koje se funkcioneri vladajuće većine sete samo kada je prigodna prilika, a zaborave je kada putuju po svetu na pregovore koji ne idu ni korak napred.
„Pored zdravstvenih, ova Vlada će imate ogromne političke izazove i ovde pre svega mislim na naše odnose sa Prištinom, nastavak dijaloga o normalizaciji i probleme u uspostavljanju Zajednice srpskih opština od koje, da budem sasvim jasna, mi nećemo odustati.“ (Ekspoze 2020), rekla je Brnabić u sredu, neopterećena, kao da pre tri godine nije izjavila: „Potrebno je hitno uspostavljanje Zajednice srpskih opština i to na način kako je predviđeno prvim sporazumom i opštim principima iz 2015. godine“.(Ekspoze 2017.)
Prethodno je u „ćaletu svih ekspozea ikada“ Aleksandar Vučić istakao da će „Srbija pre svega, nastaviti da insistira na otpočinjanju pregovora, kao i o imovini i očuvanju srpske kulturne i duhovne baštine na Kosovu i Metohiji, te na uspostavljanju Zajednice srpskih opština jer, za one koji ne znaju, i kada su kritikovali Briselski sporazum, nisu rekli narodu da 40 odsto , odnosno šest od 15 tačaka Briselskog sporazuma, upravo govori o uspostavljanju zajednice srpskih opština, koja će imati kapacitet da presudno utiče na bolji i sigurniji život srpskog naroda na tom prostoru“ (Ekspoze2016)
Ako prihvatimo da pitanje Kosova realno i ne može biti rešeno u jednom mandatu, osvrnućemo se na ove manje, životnije teme kojima se vlada nije bavila, a mogla je.
Socijalne karte i reforma javnih preduzeća
Na primer toliko puta najavljivane socijalne karte o čemu je Istinomer ranije pisao.
„Imamo važne stvari koje moramo da uradimo u domenu socijalne politike. Prioritetnu reformu predstavlja rad na socijalnim kartama koje će omogućiti da građani koji su u najtežem ekonomskom položaju budu vidljiviji u sistemu, kako bi blagovremeno ostvarili prava na potrebnu podršku. Ovo će umnogome unaprediti kontrolu socijalnih davanja i, samim tim, rezultiraće u mnogo boljoj (i mnogo više fer) raspodeli novca“, rekla je premijerka juče, baš kao i pre tri godine: „Prvi put u Srbiji uvešćemo integrisani sistem izrade socijalnih karata, kroz povezivanje velikog broja različitih institucija. Uvođenjem socijalnih karata sprečiće se zloupotrebe i obezbediti pravednija raspodela socijalne pomoći.“(2017)
O platnim razredima pričalo se toliko dugo da valjda niko više u to ne veruje, ali i dalje lepo zvuči.
Evo kad premijerka 2020. kaže „Najozbiljnija reforma koja nas čeka jeste uvođenje platnih razreda. Ovo moramo da završimo i time omogućimo da svi u javnoj upravi budu plaćeni u odnosu na radno mesto i odgovornost posla jednako, a ne da njihove plate zavise od toga gde i u kojoj, državnoj ustanovi rade“, ja verujem da tako misli baš kao i 2017. kada je to bilo malo drugačije formulisano:„Uspostavićemo fleksibilniji sistem plata. Omogućićemo nagrađivanje institucija koje odgovorno raspolažu resursima, kao i zaposlene koji najviše doprinose unapređenju rada institucija, ali gde su veća prava tu je i veća odgovornost.“
Obećanje o reformi javnih preduzeća već se izgovara usput, kao da i oni koji izgovaraju i oni koji slušaju znaju da se ni jedna vlast neće odreći tog resursa i da će javna preduzeča u Srbiji još dugo biti deo izbornog plena.
„Moramo brže raditi na reformi javnih preduzeća. Ovo je zahtevan proces u koji smo već ušli uz podršku partnera kao što je Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Međunarodni monetarni fond (MMF). Ova reforma neće samo pomoći budžetu, već će značajno podići konkurentnost naše privrede“. (2020.)
A prošli put: „Smanjene su subvencije javnim preduzećima, a Vlada je strogo ograničila, sa ciljem jačanja finansijske discipline. Od 17 strateški važnih preduzeća u državnom vlasništvu, kod deset je status već rešen, a trenutno je u toku rešavanje preostalih sedam.“ (2017.)
Dok je Vučić 2016. rekao :„ U cilju reforme javnih preduzeća, predvođeno je restrukturiranje velikih sistema u sektoru saobraćaja i energetike koji će dovesti do njihovog usmeravanja ka tržišnim principima funkcionisanja, i to su, naravno, EPS, „Srbijagas“ i „Železnica Srbije a.d.“ U okviru aranžmana sa MMF-om Srbija se obavezala za uvođenje principa čvrstog budžetskog ograničenja u poslovanju ovih preduzeća.“ (2016)
Kriminal i kreativnost
U svakom ekspozeu obevezan deo čini borba protiv organizovanog kriminala.
Ove godine jeste nešto izmenjeno jer je Brnabić na prvo mesto stavila zaštitu predsednika i njegove porodice, ali suština je ista. Sva tri analizirana ekspozea sardžala su „nastavak odlučne borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, posebno na podizanju kapaciteta policije“, a svaki put najavljeno je i efikasnije pravosuđe i suđenje u razumnom roku.
U lajtmotive vlada kontinuiteta spadaju i obrazovanje, kreativne industrije, kultura, prava manjina.
Ono što 2020. nismo čuli, a pre tri godine je bilo deo ekspozea, to je promena Ustava u delu o pravosuđu, kao i usvajanje velikog broja propisa kojima se domaće zakonodavstvo usaglašava s pravnim tekovinama EU. Rečeno je da Srbija ostaje na evropskom putu, ali ljudska prava, demokratija i sloboda mišljenja nisu više teme od značaja za vladu, ali ni za narodne poslanike.
(Tekst je nastao u saradnji s Otvorenim parlamentom)
Naslovna fotografija: FoNet
