U čemu je problem sa stranačkim kol centrima?
Kao i na decembarskim parlamentarnim i lokalnim izborima i nedavno održani lokalni izbori doveli su u pitanje rad kol centara Srpske napredne stranke. Od predstavnika vladajuće stranke ponovo smo čuli da su kol centri deo kampanje svuda u svetu. Da li, međutim, ista pravila važe i na sam izborni dan i šta je još sporno u njihovom funkcionisanju?
Snimci kol centara Srpske napredne stranke u Sportskom centru Banjica u Beogradu, Centru za socijalni rad u Gornjem Milanovcu i hali Novosadskog Sajma, gde je izbio incident kada je opozicija pokušala da uđe unutra, a aktivisti SNS-a bežali napolje noseći kutije u rukama, obeležili su 2. jun, kada su održani izbori u Beogradu i još 88 gradova i opština. Dok je opozicija optuživala SNS za zloupotrebu javnih resursa, posedovanje duplih biračkih spiskova i pozivanje birača da glasaju za Vučićevu listu, naprednjaci su odgovarali da nema ničeg spornog u radu kol centara.
Ispred hale Novosadskog Sajma došlo je do koškanja i guranja policajaca i predstavnika opozicije i aktivista, koji su pokušali da upadnu u prostoriju u kojoj se, kako se sumnja, nalazi kol centar SNS. Dok su se oni raspravaljali sa policijom, s druge strane su iz hale pobegli… pic.twitter.com/TtyH5Jw0Xw
— TV N1 Beograd (@n1srbija) June 2, 2024
„Po prvi put smo videli takvo ogoljeno nasilje da neko ulazi, znate ulaze u kol centre, zvanične kol centre, zvanično prijavljene, zakupljen prostor, plaćeno virmanski, ugovori, na istom mestu gde imamo inače kol centar od 2017. godine. Šta je problem, je l’ mi to ne smemo da imamo kol centar? Samo da mi ne pričaju priču da smo imali duple biračke spiskove i ostale gluposti jer to niko ništa nije video, nego oni znaju šta piše na papirima koje nisu videli“, rekao je već u izbornoj noći predsednik SNS-a Miloš Vučević.
Sličnu priču Vučević je imao i sutradan, na televiziji Informer, gde je izjavio: „Samo bih voleo da mi pokažu gde je u zapadnim državama zabranjen kol centar.“
Šta je problem u kol centru pitala je i predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, koja je rekla da „svaka politička opcija ima svoje kol centre, svuda na svetu“.
„Znate, u društvu gde imate neku normalnu, onako ozbiljnu odgovornu opoziciju, tu imate jedan kol centar ovde i njihov kol centar pored i vi svi zovete, kao što u Americi imate kol centar demokrata i imate kol centar republikanaca i svi zovu i pobedi onaj koji je više njihovih, koji je više svojih izveo“, izjavila je Brnabić.
Ekipa N1 na Banjici, prijavljeno organizovano dovođenje birača https://t.co/XQerZE6vZl
— TV N1 Beograd (@n1srbija) June 2, 2024
U izjavama Vučevića i Brnabić nema ničeg spornog kada kažu da svuda u svetu postoje stranački kol centri, ali je sporno što su iz kol centara SNS-a pozivali birače na dan izbora, u vreme izborne tišine. Po zakonu, izborna tišina počinje 48 sati pre izbornog dana i traje do zatvaranja biračkih mesta, a tokom tog perioda zabranjeno je da se objavljuju procene rezultata izbora, javno predstavljaju kandidati na izborima i njihovi izborni programi i pozivaju birači da glasaju, odnosno da ne glasaju za određene izborne liste ili kandidate.
Sporno je i što ne znamo da li su iz kol centra SNS-a na dan izbora pozivali isključivo svoje sigurne glasove i simpatizere ili i druge građane, odnosno da li su imali dupli birački spisak. Ovo drugo u SNS-u negiraju.
„Dakle, svoje ljude kontaktirate. A šta vam znači to dupli birački spisak, šta ćeš iz njega da vidiš? Šta meni, na primer, znači da ja znam vaš matični broj? Vi ćete da glasate kako vi hoćete da glasate, vi niste moja podrška i nemam što da vas zovem na izborni dan. A ako vi izađete da glasate, a ja vas pozvao da glasate protiv mene, jesam bio mnogo pametan što sam to uradio? Dakle, to su gluposti najobičnije koje, kad pogledate malo suštinu, ne znače ništa“, izjavio je funkcioner SNS-a Vladimir Orlić.
Za pravnike, međutim, nije glupost ako se lični podaci građana nezakonito prikupljaju i obrađuju, naročito veoma osetljivi podaci o ličnosti, uključujući matične brojeve građana. S pravnog aspekta problematično je i kažnjivo ako se iz kol centara ljudima obećava novac za glasanje, te ako im se nudi veći novac pod uslovom da na izborni dan donesu dokaz da su glasali za SNS. Sva ova pitanja otvorena su od decembarskih izbora.
Tada je ODIHR upozorio da postoji zabrinutost jer su građani dobijali neželjene telefonske pozive iz kol centra koji se povezuje sa Srpskom naprednom strankom. Za ove navode ODIHR se pozvao na istraživanje CINS-a, koji je otkrio kako funkcioniše rad kol centra SNS-a i ukazao na moguću kupovinu glasova i zloupotrebu ličnih podataka građana. CINS je, naime, otkrio da su se zaposlenima u kol centru u blizini Luke Beograd, na Vilinim vodama, honorari plaćali na ruke, dok se na izborni dan tražio dokaz (fotografisani glasački listić) da su glasali za listu Aleksandra Vučića. Izvor sa kojim je CINS pričao pozivao je građane, ali je radio i na bazi u koju je unosio podatke građana koji su se vodili kao kapilarni glasovi, od kojih su neki pristizali iz javnih preduzeća.
View this post on Instagram
Posmatračka misija Crte, koja je 2. juna posmatrala beogradske izbore, navela je da su na više lokacija u Beogradu primećeni logistički i kol centri, a da su neki od njih bili u neposrednoj blizini biračkih mesta – u ugostiteljskim objektima, privatnim kućama, prostorijama javnih preduzeća, na stadionima. Posmatrači Crte i građani prijavljivali su da su restorani, picerije i pekare koršćeni za stranačke aktivinosti, a svuda se, kako se navodi, videlo slično ponašanje aktivista i birača: osobe koje upućuju birače ka biračkim mestima i, nakon glasanja, birači koji odlaze ka pomenutim stranačkim punktovima.
Lamberto Zanijer, šef misije ODIHR-a koja je posmatrala junske izbore, rekao je da praksa aktiviranja birača iz kol centara nije neobična sama po sebi, ali je naglasio da je potrebna istraga o kol centrima.
„U ovom slučaju, nasilje je bilo povezano sa kol centrima, koje su vladajuće stranke koristile kako bi aktivirale birače, kako bi bili sigurni da su glasali. Takva praksa, sama po sebi, nije neobična, videli smo je na mnogim mestima. Ali, moramo znati kako se sve to radi, da li u jednom momentu prelazi u pritisak na glasače ili kupovinu glasova. Potrebna je istraga o tome, i transparentnost“, rekao je Zanijer za Glas Amerike.
Kako stoje stvari sa kol centrima na Zapadu, sa kojim se Vučević i Brnabić porede? U Americi, koju je Brnabić uzela kao primer, postoje jasno definisanja pravila kad je reč o telefonskom kontaktiranju birača u vreme izbora. Tako su zabranjeni automatski birani ili unapred snimljeni pozivi na mobilne telefone bez izričitog pristanka pozvane strane. Nije na odmet pomenuti i da svaka američka država ima neki oblik ograničenja političkih aktivnosti u blizini biračkih mesta tokom glasanja, pa tako 28 država zabranjuje uticaj na birače i političko ubeđivanje, a 10 država zabranjuje zastrašivanje i ometanje birača. Takođe, kada je reč o izborima, u savezna krivična dela, između ostalog, spada i kršenje građanskih prava, koja uključuju zastrašivanje birača, prinudu, pretnje i druge taktike da bi se ograničilo njegovo pravo da glasa. Zabranjena je i kupovina glasova, pa će svako ko plati ili nudi da plati bilo kojoj osobi da glasa za ili protiv bilo kog kandidata, snositi posledice.
Kada je reč o evropskim zemljama, rad kol centara se ne spominje konkretno u zakonima, ali je zato zakonska regulativa jasna kada je reč o izbornom danu. U Austriji je, recimo, na dan izbora zabranjeno direktno obraćanje biračima, uključujući i pozive za koga da glasaju. U Nemačkoj za vreme glasanja ne sme da se vrši nikakav uticaj na glasače, bilo rečju, zvukom, pisanim putem ili slikom.
Naslovna fotografija: FoNet
