U Srbiji sve manje “pravno nevidljivih”

Jelena Manojlović 11. 8. 2015.

Iako se broj „pravno nevidljivih“ osoba smanjuje od 2009. godine, lica koja nemaju državljanstvo, lično ime, prebivalište, ličnu kartu, u Srbiji će postojati još barem do kraja 2016. godinu. Iako su u Vladi Srbije očekivali da rešavanje statusa ovih osoba bude završeno do kraja 2015. godine, taj rok je produžen do kraja naredne godine.

Naime, pre pet meseci je odlučeno da se rok važenja Sporazuma o razumevanju, kojim je data podrška „pravno nevidljivim“ osobama u postupku naknadnog upisa u matičnu knjigu rođenih i kojim je predviđeno da se taj proces okončna do kraja ove godine, produži do kraja 2016. godine. Ovaj Sporazum su 2012. godine potpisali Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu (sada u nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave), Zaštitnik građana i Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) – Predstavništvo u Srbiji.

„Rok važenja ovog sporazuma produžen je ne samo iz razloga upisa u matičnu knjigu rođenih (MKR) lica koja do sada nisu upisana u ovu evidenciju već zbog uočene potrebe rešavanja i svih drugih svojih pitanja iz ličnog statusa, kao što su: lično ime, prijava prebivališta, lična karta ili državljanstvo“, kažu za Istinomer iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Foto: www.acslaw.org

„Pravno nevidljiva“ lica nemaju prisup nijednom pravu, pa tako ne mogu da se zaposle, da se upišu u škole, da glasaju, da sklope brak, da budu sahranjena. Ovo su samo neki od razloga zbog čega su mnoge institucije, među kojima su i Evropska komisija, OEBS i Savet Evrope ukazivali da Srbija treba da radi na rešavanju ovog problema, kako bi omogućila nesmetano uživanje prava svim građanima, kao što je to predviđeno i Ustavom naše zemlje.

U godinama nakon potpisivanja Sporazuma o razumevanju ne samo da se situacija znatno promenila, već su pripadnici romske populaciji, kojih najviše ima među „pravno nevidljivim“ osobama, „umnogome svesniji važnosti upisa u matične knjige i posedovanje ličnih dokumenta“, kažu iz organizacije Praxis, koja je jedini pružilac pravne pomoći u Tehničkoj grupi, koja je predviđena Sporazumom.

„Praxis je od svog osnivanja pokrenuo preko 6.600 postupaka koji za cilj imaju upis činjenica rođenja i državljanstva u matične knjige (postupci naknadnog upisa u MKR, utvrđivanja vremena i mesta rođenja, određivanje ličnog imena, obnova upisa u matične knjige, utvrđivanje državljanstva i prijema u državljanstvo, upisa rođenja i državljanstva u matične knjige), od čega je uspešno rešeno 5.225 postupaka. Oko 700 postupaka je još uvek u toku“, kažu za Istinomer iz organizacije Praxis i dodaju da iako se broj neupisanih lica smanjuje ovaj problem i dalje postoji, što dokazuje i to da je ova organizacija samo u toku u 2015. godine pokrenula 400 različitih postupaka za upis činjenice rođenja i sticanja državljanstva.

U prilog poboljšanju situacije ide i smanjen broj pritužbi koje su pravno nevidljiva lica podnosila Zaštitniku građana, na šta ukazuju samo tri pritužbe upućene ovoj instituciji u prethodne dve godine, dok ih je ranije bilo na stotine, kažu iz kabineta Zaštitnika građana.

„Uspostavljena je redovna praksa da zaposleni u Stručnoj službi tokom svake kalendarske godine odlaze u romska naselja na području cele Srbije i primaju pritužbe, i tom prilikom kroz razgovor sa njihovim stanovnicima dobijaju neposredan uvid u stanje prava na terenu. Takođe, već tri godine organizuju se obuke matičara, socijalnih radnika, policijskih službenika, kao i sudija u vezi sa problemima pravno nevidljivih lica i primene novih zakonskih rešenja u ovoj oblasti“, kažu za Istinomer iz kabineta Zaštitnika građana i dodaju da je za razliku od prvobitne površne zainteresovanost javne uprave, „aktivnost države sada intezivirana.“

Procedura je olakšana i donošenjem Zakona o matičnim knjigama, kao i Zakona o dopuni Zakona o vanparničnom postupku, kojim je omogućeno, između ostalog i utvrđivanje vremena i mesta rođenja za sva lica koja tu činjenicu ne mogu da dokažu u upravnom postupku, kažu iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

„Najveći broj zahteva za naknadni upis u MKR primljen je u 2009. godini – 9.573 i 2010. godini – 7.996 zahteva. U 2011. godini broj zahteva iznosio je 774, a u 2012. godini 1.552, a u 2013. godini – 784 zahteva i u 2014. godini – 419 zahteva,“ kažu za Istinomer iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Foto: www.praxis.org.rs

Upravo zbog olakšane zakonske procedure, smanjio se i broj „pravno nevidljive“ dece, za 10 ili 20%, kaže Milorad Pašić, saradnik Centra za integraciju mladih.

„Sada, dete ima lično ime i prezime i mesto i datum rođenja. Može automatski da prijavi prebivalište, a ako je bez roditeljskog staranja, može da se prijavi na adresu Centra za socijalni rad. Dalje, dete sada ima Izvod iz MKR, državljanstvo, a samim tim i mogućnost da izvadi zdravstveni knjižicu. Omogućen je upis u školu, a ako dete ima 15 godina, a ne ide u školu, može da se prijavi na Biro za nezaposlene. Sa 16 godina ostvaruje mogućnost za dobijanje lične karte.“

Međutim, problem koji još uvek nije rešen jeste i upis dece u MKR odmah po rođenju, bez obzira da li roditelji poseduju dokumenta, napominju iz Praxisa i dodaju da je važno da se ovo pitanje reši upravo zbog sprečavanja novih pravno nevidljivih lica u budućnosti.

„Prema važećim propisima, ukoliko roditelji ne poseduju lična dokumenta, oni neće moći da upišu svoje dete u matičnu knjigu rođenih u zakonskom propisanom roku od 30 dana, već će morati da pokreću druge postupke u zavisnosti od toga da li je dete rođeno kod kuće ili u bolnici. Ove odredbe su u suprotnosti sa Ustavom, kojim je propisano da svako dete ima pravo na lično ime i na upis u MKR, kao i u suprotnosti sa Konvencijom o pravima deteta i Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima“, kažu iz Praxisa.

Iako statistika pokazuje da je sve veći broj upisanih u MKR, put od matične knjige do dobijanja lične karte nije jednostavan. Nakon upisa, sledi postupak za dobijanje državljanstva, zatim i prijava prebivališta, gde se može javiti problem, jer veliki broj Roma ne može da prijavi prebivališe, zato što žive u neformalnim naseljima. Zbog toga je Zaštitnik građana učestovao u inicijativama za izmene i dopune Zakona o prebivalištu kako bi sva ta lica mogla da se prijave na adresu centra za socijalni rad.

Kada govorimo o „pravno nevidljivim“ osobama, treba imati u vidu da su to izuzetno siromašni ljudi, kojima je besplatna pravna pomoć uvek neophodna da bi pokrenuli i sproveli postupke, napominju iz organizacije Praxis.

„Iako se već nekoliko godina najvaljuje donošenje Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, ovaj akt još uvek nije dospeo u skupštinsku proceduru. Do usvajanja zakona, korisnici kojma je potrebna besplatna pravna pomoć oslanjaju se na usluge nevladinih organizacija, a država je ta koja bi morala da preuzme odgovornost i obezbedi sve nephodne uslove, uključujući i odgovarajući sistem besplane pravne pomoći, koji će svakome omogućiti da ostvari pravo na upis u matične knjige.“