U trendu beogradske inicijative
Još jedan tekst o njemu! „O, ne! Ovaj Jeremić baš želi da nas obogalji pišući o Mlađanu Dinkiću“, zavapiće oni slabih stomaka i gadljivi na politiku dotične persone, i pobeći glavom bez obzira; ovi koji su popili „ranisan“ – a za svaki slučaj prineli i lavor – čitaće ono što rekoh u prvoj rečenici. Moram da objasnim da, zapravo, ne pišem o Dinkiću, on sve to „piše” sam, ja samo beležim. A kako mi beleške kažu, Mlađa je, osim nedavno Bojana Pajtića, pronašao još poneko žrtveno jagnje. Uglavnom u modnoj industriji. Grupa građana pokrenula je „Beogradsku inicijativu” sa željom i ciljevima da Beograd bude moderan grad. Ako sam dobro razumeo, to je prva, poslednja i jedina tačka njihovog programa. Ostale dopišite po želji.
Okupljanje svakolikog sveta u kojem su, među ostalima, modna novinarka (ukoliko taj žanr postoji) i autorka emisije „U trendu” Snežana Dakić, vlasnik modne agencije Nenad Radujević, Dinkićeva desna (ili leva?) ruka Suzana Grubješić i funkcioner Liberalno demokratske partije Zoran Ostojić, inicirao je Dinkić. Jasno mi je zašto su prvo troje tu, u vodećem ešalonu, ali nije mi jasan Ostoja, ne misli valjda da pod stare dane šeta modnom pistom ?! Osim ako je to u trendu, a da ja ne znam. Izgleda da je Dinkić to uočio pre svih, pa se i preporučio za šefa još jednog preduzeća koje će otići u stečaj.
Dinkić prati trendove, te je beogradski inicijativan. Ili, može biti da je inicijativno beogradski, a u trendu. Možda je ovo: trend doživljava isključivo kao inicijativu, pod uslovom da je ona imanentno beogradska. Kao Beograđanin ne može da bude inicijativan ako beogradsko nije u trendu. Komplikovano? Nimalo, ako se uzme u obzir da je Dinkić političar za sva (ne)vremena i trendove: ukoliko je (politička) cena za plaćanje kosovskih cehova visoka, ne pita za cenu ukoliko je drugi plaća; kad je Evropa destinacija kojoj stremi, shvata da tamo leži i neka velika lova; ako mu šeici došapnu da je u modi Azija, eto njega s feredžom u Iranu.
Dinkić na sve to kaže da oko „Beogradske inicijative” nema nikakve magle, i zaista, tih dana kada je promovisana beše sunčano. No, kako se onaj-koji-se-u-sve-meša razume u sve u šta se meša, pa i u meteorologiju, trebalo bi da očekujemo da ove jeseni magla neće biti vremenska nepogoda. Pominje i nekakvu fabriku čipova koja će zaposliti srpski kompjuterski um i pomračiti slavu Bilu Gejtsu. Uz sve to, napominje da je URS opozicija svim glupostima i pogrešnim potezima. Ne reče, međutim, da je doskora bio deo i kreator istih tih gluposti i pogrešnih poteza.
S obzirom na to da je inicijativa okupila raznolike individue – a nema sumnje da će se raznolikost širiti – sklon sam pretpostavci da će svoje mesto u njoj naći modni kreatori odeće za jednokratnu upotrebu, butikašice firmirane robe (second hand), menadžeri za atmosferu u firmi, narikače za lepo beogradsko vreme, veslači za plutanje Beograda na vodi, gnjurci za Beograd pod vodom; klošari za Beograd underground, u prevodu stručnjaci za metro, higijeničari spomenika Beogradski pobednik (odsek – pranje fekalnog proizvoda nedužnih vrabaca); pijanci s parolom „Birtija po glavi stanovnika”, drukare i cinkaroši po ubeđenju i zanimanju, žene u crnom, muškarci u roze, piskarala-kandidati za novog Duška Radovića, modernog; dunavski alasi sa svežim, tek upecanim lososom, barske dame spisateljice najnovijih bestselera o svim svojim muškarcima (komada ne zna se?), noćne straže na gradskim zelenim površinama s puškom na gotovs (Stoj, pucaću!), ljubitelji pasa i svih koji laju, vagabundi i pevači serenada pod prozorima 14. sprata solitera, aktivisti pokreta „SAO Banjica, Jajinci i Jalije”, politički pervertiti kolekcionari „durex” modne linije. I to bi bila ekipa s kojom će Dinkić u koaliciju u budućoj opsadi gradske vlasti. Uglavnom omamljujući gemišt na čelu s Mlađom koji je (po)malo političar, a (po)malo ekonomista. Kako kad ustreba. S obzirom na to da preživljava unutrašnji sukob interesa, posledice su pogubne po njegov doživljaj sebe: Dinkić-političar je lošiji nego što o njemu misli Dinkić-ekonomista; takođe, Dinkić-ekonomista je još lošiji od onoga što o njemu/sebi misli Dinkić-političar.
Nisam iznenađen činjenicom da među nama još ima obnevidelih, a zaluđenih političkom misli Mlađana Dinkića, jer mi jesmo narod sklon mitomaniji i zabludama. Muka je, međutim, u tome što su glavni junaci naših mitova uglavnom vampiri, veštice, babaroge, ale, drekavci, aždaje, anđame i karakondžule. Mitovi su nam upravo onakvi kakva nam je kolektivna pamet kojom nikako da shvatimo da je političko mišljenje imenovanog ona karakondžula. Modna kolekcija za nastupajuću političku sezonu jesen-zima.
