Ustanak vrabaca
Bivši savetnik bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, bivši član VIS “Idoli”, Nebojša Krstić, osim što dvogledom špijunira beogradske vrapce, ume i da kaže da se onaj kojeg je savetovao neće kandidovati za predsednika Demokratske stranke, jer on to već jeste, to takođe znači da još samo na toj funkciji nije bivši. Treći iz te tročlane ekipe za ulični basket, odbrana i poslednji dani bivšeg koji (ni)je bivši, bivši član VIS “Idoli” Srđan Šaper, tim povodom ništa nije imao da izjavi. Nema ga u javnosti, ne oglašava se, retko ga viđam sa devojkama. Valjda hrani vrapce.
Bivši savetnik za medije bivšeg predsednika reče da protestVuje(!!!) zbog toga što se autorka emisije “Utisak nedelje”, u kojoj je gostovao, drznula da izbaci staru muzičku podlogu iz špice jerbo se u onoj staroj čuje, reče on, izvanredan glas. Ma super su ti glasne žice, nego Krstiću, glagol protestovati izgovara se bez nepostojećeg “V”! Potom je usledila teorija kojom Krstić objašnjava da su gradske priče o stanju u stranci špekulacije. Ako je mislio na ekonomska muljanja, verovatno je u pravu; ako je hteo da nam saopšti štogod drugo onda je, pretpostavlja se, mislio na onu “stilsku figuru” prelazak “š” u “s”. Izgovara se – spekulacije.
I tako se iz demokratskih voda otisnusmo u sferu jezičke kulture koja podrazumeva saradnju s medijima, za šta je Krstić ekspert(!?), pod uslovom da ta saradnja ne podrazumeva tu istu jezičku kulturu. Ali podrazumeva Dragana Kolarevića, eksperta za prvi srpski kulturni ustanak. I za likvidaciju izvođača umetničkih radova koji su, lutajući svojim političkim mislima, činili onolike životne brljotine dajući podršku nekim političkim liderima. Misli se, pre svih, na Borisa Tadića i Čedomira Jovanovića.
Kolarević, činovnik Ministarstva za kulturu, tekst o “nepodobnima” objavio je u mediju koji ovom prilikom nećemo reklamirati a u vremenu u kojem još nije sedeo tamo gde sada sedi, u vremenu u kojem je već znao ishod završenih parlamentarnih i predsedničkih izbora. To ga, kažu ovih dana u njegovoj firmi, oslobađa krivice, napisan tekst samo je njegovo mišnjenje, ne i stav ministarstva. To, međutim, šefovima preduzeća za podršku onome čega najmanje ima (i u medijima, i među savetnicima) nije smetalo da Kolarevića angažuju da izvodi rovokopačke radove u slavu nekakvog kulturnog ustanka pokopavajući jednog Slobodana Šijana, jednog Jovana Ćirilova i jednu Miru Banjac. I još 40-ak drugih koji neće zameriti zbog toga što njihova imena ne navodim. Svi ih znaju.
Ministarstvo pere ruke od nesuvislog ličnog stave svog radnika ali ne kaže da se u tom istom tekstu Kolarević iz vrapčje perspektive svojski trudio da se preporuči budućem poslodavcu navodeći da država ima novac za pozorišnu predstavu o Zoranu Đinđiću i za festival posvećen Miroslavu Krleži ali da nema novac za popravku krova Muzeja automobila u Beogradu. Sasvim slučajno, muzej oldtajmera vlasništvo je sadašnjeg ministra kultrure Bratislava Petkovića. Taman posla da imam nešto protiv automobilskih relikvija, još manje protiv toga da im se u hangaru obezbedi udobnost boravka stavljanjem novog crepa, protiv sam toga da ga vrapci, s oproštenjem, poseru.
Pošto ovaj tekst nastaje u danu koji prethodi velikoj fešti u Demokratskoj stranci (Glavni odbor DS-a, subota 8. septembar), da ga u demokratskom duhu i privedemo kraju. Takođe, red je i da ga okončamo u duhu kulture, i bez spekulacija i protestovanja. To naravno ne isključuje postojanje vrabaca, oni su maskote glavnog grada, mogli bi da budu i idoli. Za to im je potrebno više od ostavljanja fleka po krovovima. I spomenicima kulture.
