Uticaj vlasti na finansiranje lokalnih medija: prvi put novac ide tabloidima
Dve i po godine od kako se primenjuje novi set medijskih zakona čiji je jedan od ciljeva bilo povlačenje države iz medija, institut konkursnog sufinansiranja potpuno je obesmišljen činjenicom da je na lokalu postao mehanizam za finansiranje medija lojalnih vlastima.
Radoica Milosavljević, poznati kruševački socijalista i vlasnik više televizija u Srbiji, bio je zvezda prošlogodišnjih konkursa za finansiranje lokalnih medija. Ove godine, po prvi put, novac iz opštinskih kasa dobijaju poznati visokotiražni tabloidi Informer i Srpski telegraf, čime je do kraja ogoljen uticaj vlasti na finansiranje medija, a ideja o izveštavanju o temama od javnog interesa izokrenula se u propagandno protežiranje aktivnosti lokalnih vlasti.
Od početka godine raspisano je čak 75 javnih poziva za sufinansiranje medijskih sadržaja, duplo više nego u istom periodu 2016. godine, što, u kontekstu održanih predsedničkih izbora, treba čitati kao nagradu medijima koji nekritički izveštavaju o dešavanjima po srpskim opštinama.
Prema oceni Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), ažurnost u raspisivanju konkursa prate iste ili slične greške, očigledno namerne, kako bi se finansijski pomogli mediji bliski lokalnim vlastima – pretežno vladajućoj SNS i njenim koalicionim partnerima. Ključne nepravilnosti su nedovoljna transparetnost konkursa, diskriminatorni kriterijumi i nezakonit način formiranja stručnih komisija, sumnjivo vrednovanje medijskih projekata i, na kraju, politički motivisano odlučivanje o raspodeli javnog novca za sufinansiranje.
Posledice su veoma ozbiljne: budžetsku podršku dobijaju mediji bliski vlastima na štetu medija opredeljnih za javni interes putem objektivnog, analitičkog i nepristrasnog informisanja građana, navodi se u izveštaju NUNS-a.
Ono što je zanimljivo u ovogodišnjim konkursima, gotovo polovina novca namenjenog za finansiranje medija, i to po pravilu u vojvođanskim mestima, isplaćuje se medijima iz Beograda. I na stranu to što je reč o medijima za koja se logično pretpostavlja da ne mogu bolje poznavati lokalne probleme od lokalnih novinara. Ali iz lokalnih budžeta se finansiraju mediji koji uporno krše etičke norme profesije kao i fantomski, najčešće, onlajn mediji osnovani uoči raspisivanja konkursa.
Podsetimo, po Pravilniku o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja jedan od glavnih kriterijuma za dodelu sredstava medijima je njihova privrženost profesionalnim i etičkim medijskim standardima.
Posebna pažnja bi trebalo da se posvećuje činjenici da li su im izrečene mere od regulatornih ili samoregulatornih tela. S obzirom na to da su pomenuti tabloidi redovno na repertoaru Saveta za štampu, postavlja se pitanje kako je moguće da ovi mediji dobiju sredstva za javni interes u medijskoj sferi.
Iako na prvu loptu deluje da je reč o relativno malim sumama, ovi mediji su već dobili novac u nekoliko opština, a ima pouzdanih informacija da i dalje mogu da računaju na podršku opštinskih kasa po Vojvodini. Recimo, Informer je dobio 100.000 dinara u opštini Novi Bečej za finansiranje projekta „Opštine i gradovi u Srbiji, upoznajmo opštinu Novi Bečej“, i za isti takav projekat u Bačkom Petrovcu 200.000 dinara.
Srpski telegraf je u Kikindi iz opštinskog budžeta dobio oko pola miliona dinara, a isto toliko i u Somboru. Istinomer je pokušao da dobije komentar glavnog i odgovornog urednika Informera Dragana J. Vučićevića, ali nije odgovarao na naš poziv i SMS poruku.
„To je prst u oko da dva lista koji su šampioni po kršenju Kodeksa novinara, i to se meri u hiljadama prekršaja, dobiju novac. To je udar za medijske reforme, jer je suština konkursnog sufinansiranja da se podstiču medijski sadržaji koji rade u interesu građana, a ne u interesu vlasti“, kaže za Istinomer predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Nedim Sejdinović.
On ukazuje da je podjednako loše da novac na konkursima i dalje dobijaju mediji bliski Srpskoj naprednoj stranci kao što su Srbija danas, televizija Apolo ili TV Kopernikus koji je u Jagodini dobio celu sumu koju su lokalne vlasti opredelile za finansiranje medija. U tom istom Bačkom Petrovcu čak 1.000.000 dinara dobio je i portal blizak SNS-u, brif.rs, koji je registrovan pre nešto manje od tri meseca, a prethodno je novac dobio i na konkursu u Sremskim Karlovcima, tvrde novinska udruženja NUNS I NDNV.
Nedimović otvoreno kaže da je reč o političkoj odluci donetoj u SNS da se deo novca na lokalnim konkursima dodeli medijima bliskim ovoj stranci.
Povodom novoformiranih medijskih anonimusa, PR agencija i producentskih kuća koje takođe otkinu priličan deo budžeta za sufinansiranje lokalnih medija, rukovodstvo NUNS sumnja da oni zapravo služe za posredno finansiranje privatizovanih medija koji otvoreno favorizuju politiku i funkcionere vladajuće koalicije. Iako još ne mogu to da dokažu, pretpostavljaju da je mehanizam takav da te agencije i produkcije sklope ugovor sa većim medijom (na primer Studio B) o isporučivanju nekakvog sadržaja.
Dokazivanje otežava činjenica da se novac formalno dodeljuje po propisima, tako što se formiraju komisije koje odlučuju o projektima. Ali, suštinski opštinske vlasti u komisije ne biraju predstavnike reprezantativnih novinskih udruženja već fantomskih organizacija od kojih se očekuje da rade po njihovom diktatu.
Kako kaže Sejdinović, u Vojvodini je reč o „udruženom zločinačkom podvigu“ 10 ljudi koji idu iz komisije u komisiju i u 99 odsto slučajeva odbacuju projekte nezavisnih medija, a biraju projekte medija bliskih vlastima. Često se i ne sastaju, već samo potpisuju rešenja o finansiranju.
Državni sekretar u ministarstvu kulture i medija Nino Brajović ocenjuje za Istinomer da je problem u tome što lokalne vlasti ne imenuju komisije u skladu sa propisima, ali da ministarstvo nema nijednu meru kojom može suspendovati odluke takvih komisija.
On naročito ističe da primera finansiranja medija koji krše kodeks profesije nema na konkursu tog ministarstva.
Na pitanje hoće li zakonski regulisati ta pitanja, Brajović odgovara potvrdno, ne navodeći kada, uz obrazloženje da šest zaposlenih u sektoru za medije beleži prioritetna pitanja. Povodom nedavnih izmena Pravilnika o sufinansiranju medijskih sadržaja, Brajović objašnjava da u pravilnik nije mogla biti ubačena odredba o reprezentativnosti medija i obaveznoj evaluaciji medijskih projekata koji se finansiraju iz lokalnih budžeta, jer to nije predviđeno zakonom.
