V.d direktori na čelu institucija kulture u Beogradu

Javni konkurs za izbor direktora institucija kulture u Beogradu raspisan je još u junu, ali i dalje devet od 34 ustanove nema direktora. Pre raspisivanja konkursa čak 19 direktora u statusu vršilaca dužnosti bilo je, u proseku, dve do tri godine. Iako Zakon o kulturi iz 2009. godine jasno predviđa javne konkurse i tačne procedure postavljanja novog rukovodstva, zbog nedonošenja statuta ustanova kulture, nije bilo moguće njegovo sprovođenje. Naime, statutima  su definisani uslovi za izbor novog, ali i za razrešenje starog direktora.

Statuti ustanova doneti su tek 2013. godine, pa zakonska procedura nije poštovana više od tri godine.  Konkursi nisu raspisivani, a u većini institucija kulture čiji je osnivač grad Beograd vršioci dužnosti direktora zadržavali su se i po nekoliko godina, iako zakon predviđa da na mestu v.d. direktora pojedinac može biti najviše godinu dana, nakon čega postoji zakonska obaveza da se raspiše konkurs. Tako je na funkciji v.d. direktorke  JDP-a Tamara Vučković Manojlović bila skoro tri godine, Ivana Dimić je gotovo dve godine bila v.d. direktorka “Ateljea 212”, Olivera Ježina je funkciju v.d. direktorke Dečijeg kulturnog centra Beograda obavljala četiri, a Jovica Krtinić, direktor biblioteke “Milutin Bojić” je funkciju v.d. direktora obavljao oko dve godine. Vršioce dužnosti ustanova kulture čiji je osnivač grad Beograd postavlja gradska uprava, a prema postojećem zakonu ne postoje jasni kriterijumi na osnovu kojih se izbor vrši, niti predviđa koje kvalifikacije treba da poseduje kandidat koji dođe na tu funkciju.

“Budući da Zakon o kulturi predviđa da v.d. status treba da traje najduže godinu dana, taj vremenski okvir može da na psihološkom planu deluje ograničavajuće, jer se  prednost daje aktivnostima za koje se smatra da će brže dati neke „instant“ rezultate. Po strani tada ostaju dublje, detaljnije osmišljene aktivnosti, koje možda ne izgledaju sjajno na prvi pogled ili su medijima nezanimljive, ali koje jesu od značaja za strateško razvijanje ustanova kulture. Od samog pojedinca zavisi za koji način će se opredeliti, kaže za Istinomer dr Maša Vukanović, istraživač u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka.“

Na čelu Kulturnog centra Beograda, kao v.d. direktorka, od 2010. do 2014. godine bila je Mia David Zarić.

“Tokom mog mandata nisu raspisivani konkursi, već mi je ugovor  samo produžavan. Nije tajna da se na ove pozicije uglavnom postavljaju ljudi bliski političkim krugovima. I sama sam na mesto v.d. direktorke Kulturnog centra Beograda, iako nestranačka ličnost, došla na predlog LDP-a. Međutim, u prošlim političkim igrama na čelo institicija dolazili su ljudi iz kulture, dok sada to nije slučaj, ističe Mia David Zarić za Istinomer.”

Ona kaže da je zbog neslaganja sa odlukom da se ubuduće Oktobarski salon održava svake druge godine, odlučila da podnese ostavku, ali je pola sata pred konferenciju za medije, na kojoj je trebalo to da saopšti, obaveštena da je smenjena.

“Ugovor mi je važio do januara naredne  godine, jer konkurs za direktora nije uspeo zato što kandidati nisu ispunjavali uslove koji se navode u statutu. Međutim, prilikom razrešenja došlo je do kršenja statuta, jer se od mene  zahtevalo da se sutradan izvrši primopredaja. Komisiju je činilo desetak ljudi, iako se u statutu navodi suprotno. Smatram da ova smena nije došla od sekretara za kulturu, već direktno iz kabineta gradonačelnika Beograda, jer sam javno govorila protiv projekta “Beograd na vodi“, govori Mia David Zarić.”

U statutu Kulturnog centra Beograda (član 37) piše:

“Između direktorа kome prestаje mаndаt ili je rаzrešen dužnosti i novog direktorа, odnosno vršiocа dužnosti direktorа, vrši se primopredаjа dužnosti. Primopredаjа dužnosti iz stаvа 1 vrši se u prisustvu komisije koju obrаzuje Uprаvni odbor. Komisijа se sаstoji od predsednikа i dvа člаnа.Uprаvni odbor prilikom formirаnjа komisije određuje rok u kome će se izvršiti primopredаjа dužnosti.“

U medijima se često pominjao slučaj direktorke Biblioteke grada Beograda Jasmine Ninkov. Upravni odbor ove ustanove je kao jedan od kriterijuma za izbor direktora  naveo da kandidat mora da ima najmanje osam godina radnog staža na poslovima upravljanja u ustanovama iz oblasti kulture. Upravo je ovo sporna tačka konkursa, jer se time omogućava samo sadašnjim direktorima ili onima koji su na toj poziciji bili osam godina da se prijave, dok svi ostali radno sposobni i obrazovani kandidati bivaju odbačeni. Povodom ovog slučaja oglasila su se razna udruženja upozoravajući da se mora prekinuti sa „montiranjem“ kandidata. Slična pravila u svojim statutima imaju i  biblioteke „Milutin Bojić“,  „Dimitrije Tucović“ i „Vlada Aksentijević“.

Iznenadne smene članova upravnih odbora bile su, takođe, su tema u medijima. Bivši član Upravnog odbora Kulturnog centra Beograda Mrđan Bajić ističe da je o svojoj smeni saznao upravo iz medija.

„Za člana Upravnog odbora izabran sam kao profesionalac i tako sam svemu i pristupio. Smatram da sam dobro obavljao svoj posao. Ovu smenu, iako mi mandat nije istekao, mogu da protumačim ili kao neozbiljnost Sekretarijata za kulturu ili kao odluku da se sa ovakvih pozicija sklone ljudi na koje se ne može uticati, kaže Bajić za Istinomer.“

Na pitanje zašto je Bajić smenjen u Sekretarijatu za kulturu navode da je Skupština grada u junu ove godine donela odluku da se razreše svi članovi upravnih i nadzornih odbora “sve u cilju poboljšanja kvaliteta, stručnosti i efikasnosti u radu”, ne navodeći o kojim konkrentnim nedostacima u radu Upravnog odbora Kulturnog centra Beograda je reč.

U izveštaju Nacionalnog saveta za kulturu nakon sednice održane 10. septembra navodi se da je Savet razmatrao dopise koji su im upućeni i zaključili su da su se prilikom izbora rukovodilaca ustanova kulture „poštovali demokratski postupci koji omogućavaju izbor najboljih kandidata, prema zakonskim i drugim usaglašenim kriterijumima“.

Inače, Nacionalni savet za kulturu (NSK) je u martu ove godine objavio šestomesečni izveštaj o radu Ministarstva kulture, označivši ga odgovornim za loše stanje u kulturi. Ministarstvo kulture je, s druge strane, prebacilo na NSK odgovornost za nepostojanje Strategije razvoja kulture. No posle ostavke čelnih ljudi Saveta, postignut je dogovor između NSK i Ministarstva, pa se usvajanje izmena i dopuna zakona o kulturi očekuju do kraja godine. U medijima se pojavila informacija da postoji nacrt zakona, a kada smo od Ministarstva kulture zatražili odgovor koje izmene će zakon pretrpeti, rekli su nam da još ne mogu da pričaju o tome, jer zakon tek treba da dođe na javnu raspravu.

           

Govoreći o tome „ko vlada srpskom kulturom, ko odlučuje i postavlja kadrove“ profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Milena Dragićević Šešić istakla je da su u pitanju partijski centri moći, „jer su smenjeni toliki upravni odbori, kojima je tek počeo mandat, a dobro su radili“. Kao primer drugačije prakse profesorka Šešić navodi nepartijski Savet za kulturu grada Beograda, koji je i sama vodila, a koji je pre dve godine imenovao članove upravnih odbora isključivo po stručnosti i kompetencijama.

„Zašto nam javna preduzeća loše posluju? Zato što ih predvode partijski kadrovi odgovorni samo svojoj partiji, a ne javnosti. U kulturi je to najpogubnije, jer se tu ideološki uticaj pokazuje ne samo na menadžerskom nivou, već i na programsko-sadržajno-ideološkom, pa i na mogućnostima otvaranja različitih perspektiva. Bojim se da ove najnovije promene u ustanovama kulture, uprkos tome što na tim listama ima ljudi koji treba da dobiju šansu, ima i skandaloznih rešenja, gde su direktori uspešnih manifestacija smenjeni, bez najave i tajno, tako da to saznaju tek preko novina. Sve ukazuje na jedan komesarski pristup kulturi – dodaje profesorka Šešić.“
Politika, 28. 6. 2014. godine