Vaskrsnuće bez raspeća
Sve češće mi se javlja da ne živim u istoj državi u kojoj žive neki kojima je ona više majka no meni. Na takav zaključak ponukale su me najnovije (a i one bajate) izjave čelnih ljudi pravosudnog sistema. Koji je, ne zaboravimo, reformisan onoliko. Poslednja u nizu takvih izjava jeste i ona republičke tužiteljke Zagorke Dolovac koja je izvolela reći da zemunski klan više ne postoji. Zar to preduzeće nije otišlo u stečaj još krajem marta kada su u Meljaku overena ona dvojica čelnih preduzetnika te firme iz zemunske Šilerove ulice, Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum?
Odnekud je u tom holdingu radnu knižicu priložio i Luka Bojović, nedavno uhapšen u Španiji gde je neoprezno u nekom restoranu degustirao loše katalonsko vino. Tako smo bar obavešteni. O njemu se govori da je ne samo član, nego i alfa i omega pomenute firme sa licencom za likvidacije. Iznenađujuće deluje ta činjenica s obzirom na to da – od kada se prvi i poslednji put čulo za postojanje Šiptarove bande – Lukino ime nikada nije dovođeno u vezu sa delovanjem mašinerije za ubijanje i otmice. Što mlađeg Bojovića nikako ne abolira za ono što će mu, možda, biti dokazano u postupcima za krivična dela koja mu se stavljaju na teret. No, ta dela nemaju veze sa onim što je zemunski klan onda činio.
Tužiteljka nam poručuje i da je organizovani kriminal razbijen! I toga smo se naslušali prethodnih godina, samo su se glasnogovornici drugačije zvali. Ministarka Snežana Malović, njen sekretar Slobodan Homen, pa i psiholog sa Andrićevog venca Boris Tadić izgovarali su istu rečenicu sa malo drugačijim redom reči u njoj. Ali suština poruke uvek je bila ista. Srbija se konačno obračunala sa organizovanom pošasti zvanom kriminal. Pa zašto se onda svakodnevno javlja mučeni Ivica hvalospevima da je policija upravo stala za vrat nekoj organizovanoj bandi? Nekom novom kvazi zemunskom klanu. Izgleda da kolegama u vlasti koordinate nisu sasvim usaglašene. Ovi se hvale da su se izborili, Dačić se hvali da se još bori. Samo se vi gospodo hvalite, reinkarnacija klanova tek predstoji, puni su vrtići naslednika bivših mafijaških bosova.
Srbija ne da se nije obračunala sa ovima o kojima pomenuta družina priča, nego nije ni blizu da im doaka. Organizovani kriminal kontinuirano regrutuje nove sledbenike, likvidacije su deo gotovo svakojutarnjeg bilansa Nade Macure, razbojništva i pljačke češći su od prispeća penzija a natrapa se i na korupciju u svim segmentima društvenog delovanja. Usput se nekima omakne da opelješe juvelirnicu i otud iznesu blaga koliko ni Ali Baba nije maznuo Sezamu. Ima i ovih koji vole umjetnine, ne zbog maestralnog Sezanovog zamaha kičicom koliko zbog činjenice da taj zamah vredi 100 miliona evra. Ispod ruke ode lako za 3,5 miliona iste valute. Toliko o stavljanu organizovanog kriminala ad acta, u šta pokušavaju da nas ubede već dugi niz godina.
Iako navodno živimo u istoj državi, mene gospodo niste ni u šta ubedili. Vaš pogled kroz ružičate (i predizborne) naočari nije i moje viđenje okoliša koji je vama više majka no meni. Kada izgovorite ključnu reč: mafija, tek onda ću početi da razmišljam da li ću vam ikada poverovati. Ako „ikada“ bude odrednica za realno vreme. To što hapsite besprizorne odmetnute od majke, oca, roditeljskog doma, kućnog ljubimca i zakona nije nikakav razlog da se hvalite zadavanjem konačnog udarca organizovanom kriminalu. On, na našu žalost, vidim da ne i na vašu, postoji. Ubijte višeglavu aždaju koja sicilijanskim metodima rovari na ovom delu Balkana. Pohapsite donove s belim kragnama, arestirajte ove koji vam sede uz skute, počistite svoje dvorište i obračunajte se s mangupima iz svojih redova. Tek onda mi recite da ste obavili prljav posao zarad čistije budućnosti. Ako to ne učinite, ne gine vam istinsko vaskrsnuće zemunskog klana. Tada će biti odveć kasno za njegovo raspeće. Za svako vaskresenje neophodna su i jaja. Pa, farbajte ih!
