„Zagorčaćemo život svima koji grade nelegalno, jer tako kradu i od države i drugih građana”, tako je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić nedavno najavio još jedan konačni obračun sa „divljom“ gradnjom u glavnom gradu. Izjave da su nelegalni graditelji “najveće zlo” i da će gradske vlasti prema njima biti rigorozne – zvuče kao da bi trebalo da uteraju strah u kosti svima koji samo pomisle da jedan kamen postave nelegalno, a kamoli nešto više.
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović
Vesić je sada najavio da će gradske vlasti doneti čitav set mera kako bi se tome stalo na put i tražiti izmenu i određenih republičkih zakona, a izjavio je i da u glavnom gradu trenutno ima oko 500.000 nelegalno sagrađenih kvadrata.
Premda nije detaljno pojasnio kakve mere će doneti, zamenik gradonačelnika je za ovaj problem, prvo okrivio neusaglašenost propisa, a zatim i državne organe, poput inspekcije i vodovoda.
Pomoć u borbi protiv nelegalne gradnje ponudilo je i resorno ministarstvo koje, kako je navedeno u saopštenju “podržava napore gradske vlasti u Beogradu i želi da pomogne da se izbori sa sve većim brojem nelegano izgrađenih objekata“. Ipak, iz ministarstva su, suprotno Vesiću, za sve učestaliju “divlju“ gradnju optužili gradske i opštinske organe. I tako ministarstvo i gradske vlasti za ovaj problem, zapravo, prebacuju odgovornost sa jednih na druge.
Međutim, ne treba zaboraviti da ovakve “pretnje” ne slušamo prvi put, a da ne znamo da li je išta urađeno od prvih takvih obećanja koje je Vesić dao pre dve i po godine, kada je na snagu stupio
Zakon o ozakonjenju objekata.
Ni centimetar “divlje” gradnje
Naime, Vesić je 31. decembra 2015. u intervjuu portalu “Srbija danas” izjavio da u glavnom gradu ima 300.000 nelegalno sagrađenih objekata i da grad to više neće da toleriše.
Srbija danas, 31. decembar 2015. godine
“Angažovaćemo i pravnike sa strane, dobijamo ispomoć iz drugih sekretarijata i opština i bićemo spremni da legalizujemo što veći broj objekata u veoma brzom roku. Želimo da se ovaj proces sprovede do kraja, i kad se završi da ne može da se dogodi nijedan centimetar divlje gradnje u Beogradu, a da to ne bude kažnjeno. Zato je važno legalizovati sve što po zakonu može da se legalizuje, a potom biti veoma rigorozan u sprovođenju zakona“, rekao je Vesić.
Neposredno pre ove izjave, tačnije 27. novembra 2015. stupio je na snagu Zakon o ozakonjenju, prema kome su građani mogli da legalizuju sve objekte koji su do tada sagrađeni. Zakon je, međutim, predvideo i da sve što je zidano nakon tog datuma, a nema građevinsku dozvolu neće moći da se legalizuje, već će morati da bude srušeno.
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović
Nekoliko meseci kasnije Vesić je rekao da je grad od ministarstva dobio satelitski snimak iz novembra 2015. godine. Obećao je da će svi objekti koji se ne nalaze na tom snimku, a nemaju važeće dozvole biti srušeni.
“U petak je počeo popis svih objekata koji se grade ili su građeni proteklih osam meseci i odmah posle upoređivanja sa satelitskim snimkom, odnosno ukoliko se ne nalaze na njemu, biće odbijeni za legalizaciju”, bio je kategoričan tadašnji gradski menadžer Beograda.
Tada je najavio ne samo rušenje nelegalnih objekata, već i ispitivanje odgovornosti nadležnih.
Večernje novosti, 25. jul 2016. godine
“Tražićemo odgovornost onih inspektora, opštinskih ili gradskih, koji su dopustili da niknu nelegalne zgrade od nekoliko hiljada kvadrata, a da to nisu sankcionisali. Svako ko nastavi da gradi pored zabrane i trake, a ima i takvih slučajeva, dobiće odmah krivičnu prijavu“, obećao je Vesić tada.
Tih dana izneo je podatak i da, prema njegovim procenama, u Beogradu ima oko 8.000 objekata koji su u izgradnji, a nisu ušli u proces legalizacije.
Telegraf, 28. jul 2016
“U Beogradu takvih objekata ima oko 8.000 i svi koji se ne nalaze na satelitskom snimku, a nemaju dozvolu su bespravni“, preneo je portal “Telegraf” 28. jula 2016. godine.
Sporan satelitski snimak
Satelitski snimak Ministarstva građevine koji bi, prema Zakonu o ozakonjenju objekata, trebalo da pokaže koji su objekti sazidani nakon stupanja na snagu ovog dokumenta, međutim, dodatno komplikuje Vesićeve najave o rušenju “divlje“ gradnje. Naime, istraživački sajt “Pištaljka“, koristeći podatke Svetske banke, otkrio je prošle godine da je Srbija satelistski snimak kupila tek 5. maja 2016. godine, kada je uveliko važio Zakon o ozakonjenju, koji kaže da će svi objekti bez dozvole zidani nakon 27. novembra 2015. biti srušeni.
“Takođe, zanimljivo je i da je na portalu Geosrbija pisalo da je satelitsko snimanje trajalo od 29. maja 2015. godine do 8. jula 2016. godine sa satelitskih platformi World View 2, World View 3 i GeoEye 1, što znači da se na satelitskom snimku mogu naći nelegalni objekti koji su izgrađeni i posle stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju“, piše u tekstu na sajtu “Pištaljka“.
No, Vesić je i 2017. nastavio o nelegalnoj gradnji i rekao da za razliku od prethodne vlasti, gradska skupština usvaja 50 planova detaljne regulacije godišnje, upravo sa ciljem da stane na put “divljoj“ gradnji.
Beoinfo, 26. septembar 2017. godine
“Prethodna vlast je želela da u haosu, u kome nema planova, može da mešetari. Ko ispuni zakonske uslove i obaveze prema gradu, može da gradi, a nelegalni objekti će biti srušeni“, najavio je Vesić na sednici Skupštine Grada Beograda.
Stigla je i 2018. godina, a Vesić je nastavio da se “obračunava” sa investitorima koji grade bez dozvole. U predizbornoj kampanji za beogradske izbore najavio je da će za novu vlast nelegalna gradnja biti prioritet broj jedan.
Beoinfo, 8. januar 2018. godine
“Pored milion kvadrata legalne, u Beogradu trenutno niče i od 150 do 200 hiljada kvadrata ‘divlje’ gradnje. To je prvi ozbiljan problem sa kojim ćemo se pozabaviti posle izbora, jer je potrebno da se menja čitav niz zakona. Inspekcije po pravilu urade sve što je u njihovoj nadležnosti, a investitor ne završi u zatvoru, nego nastavlja da gradi“, izjavio Vesić 8. januara, 2018. dok je još bio gradski menadžer.
Nova vlast je formirana, bivši gradonačelnik je napredovao do mesta ministra finansija, a Vesić je sa mesta zamenika gradonačelnika postao najeksponiraniji predstavnik gradskih vlasti, odajući utisak da se on za sve pita. Međutim, umesto nekih konkretnih akcija, usledila su – nova obećanja.
Tanjug, 29. jun 2018. godine
“Nelegalna gradnja i naplata javnog prevoza su možda i dva najveća problema u Beogradu, koje ćemo od jeseni prioritetno rešavati”, obećao je Vesić 29. juna.
Od 150 do 500 hiljada nelegalnih objekata
U svim ovim obećanjima, Vesić je u poslednje dve i po godine iznosio dosta različite brojke o broju nelegalno sagrađenih objekata i kvadrata u Beogradu.
Prvo je krajem 2015. godine rekao da u glavnom gradu ima oko 300.000 bespravno sagrađenih objekata. Zatim je u januaru ove godine rekao da u Beogradu niče od 150.000 do 200.000 bespravno sagrađenih kvadrata, da bi sredinom avgusta rekao da ih ima oko 500.000.
Od gradske uprave nismo dobili odgovor na pitanja koliko je objekata koji su od donošenja Zakona o ozakonjenju, odnosno od novembra 2015. godine sagrađeni bez građevinske dozvole, niti koliko kvadratnih metara zauzimaju.
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović
Na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infarstrukture postoji dokument koji se zove “Baza nezakonito izgrađenih objekata“ u kome piše da je na teritoriji grada Beograda popisano ukupno 266.655 objekata, od kojih je 203.298 stambenih i 14.513 poslovnih objekata, a postoje i druge kategorije.
Na ovom spisku, međutim, ne piše da li su ovi objekti u procesu legalizacije ili nemaju pravo na legalizaciju, jer su građeni “bez papira“ nakon stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju.
S obzirom na to da ni od resornog ministarstva nismo dobili odgovor na šta se odnosi pomenuti spisak, niti da li imaju evidenciju o bespravnoj gradnji na teritoriji Beograda, Vesićeve različite tvrdnje o broju nelegalno sagrađenih objekata i kvadrata ne možemo da proverimo.
Obećanja i dalje brojimo
Za sada znamo da smo od sadašnjeg zamenika gradonačelnika u poslednje dve i po godine dobili najmanje šest obećanja da će grad rušiti nelegalno sagrađene objekte. Iz gradske uprave nam nisu odgovorili na pitanje da li je za to vreme uklonjen ijedan bespravni kvadrat u Beogradu, niti da li je iko od gradskih ili opštinskih inspektora snosio odgovornost što je dozvolio gradnju “bez papira“, što je Vesić, takođe, najavio.
Ono što, međutim, znamo je da su, u međuvremenu, tokom noći i mimo propisa, srušeni objekti u Hercegovačkoj ulici u Savamali, radi izgradnje Beograda na vodi. Uprkos protestima, gradske vlasti nisu ništa učinile da se pronađu i kazne odgovorni.
Kada sve sumiramo, od žestoke borbe protiv investitora koji grade mimo propisa, za dve i po godine, imamo više različitih tvrdnji o broju nelegalnih objekata, satelistski snimak, koji po svoj prilici nije upotrebljiv i pusta obećanja pomoćnika i zamenika gradonačelnika.
Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović
