Vetrenjače od papira
Uoči prošlogodišnjih parlamentarnih i lokalnih izbora, na Vrškoj čuki kod Zaječara svečano je položen kamen temeljac za, kako je rečeno, prvi vetropark u Srbiji, koji će proizvoditi 70 miliona kilovata struje godišnje. Obećano je da će izgradnja trajati najviše 30 meseci, ali se ni posle 14 meseci graditelji nisu pojavili. Prošla je već gotovo polovina roka u kome bi trebalo da se završi izgradnja, a graditelja nema ni od korova. Zato nije nikakvo čudo što mnogi u gradu na Timoku veruju da se radilo o samo još jednoj predizbornoj laži.
„Ovo je ne samo istorijski trenutak za Zaječar, već i za Srbiju- ocenio je Petar Škundrić, savetnik premijera Srbije za energetiku i rekao da „ovim počinje realizacija projekta izgradnje energetskih kapaciteta koji će proizvoditi energiju na bazi vetra“.
FoNet, 2. 5. 2012. godine
Saopšteno je da je na Vrškoj čuki započeta prva faza izgradnje vetroparka sa tri vetrogeneratora, ukupne snage devet megavata, nakon čega će na tom prostoru u fazama biti izgrađeno još 14 vetrogeneratora, čime bi vetropark dostigao planirani kapacitet od 35,45 megavata. Osim vetrenjača na stubovima visokim 50 metara, najavljena je izgradnja razvodnog postrojenja i dalekovoda dužine 5,5 kilometara, kojim bi vetropark bio priključen na dalekovod Elektromreže Srbije (EMS) 110/35 Kw u dolini Belog Timoka. Prema predračunu, gradnja vetroparka koštala bi oko 100 miliona evra i trajala bi tri godine.
Na Vrškoj čuki je tog dana još rečeno da će radi izgradnje vetroparka biti rekonstruisano ili izgrađeno 50 kilometara lokalnih puteva i da će za planirane radove na brdima iznad Prlite biti angažovano oko 1.000 radnika, a nakon završetka vetroparka, u stalni radni odnos biti primljeno između 50 i 100 visokoobrazovanih stručnjaka!
Ali, nakon izbora vetropark je pao u zaborav.
„Propisi koji regulišu ovu oblast su raznorazni i radi se o multidisciplinarnoj aktivnosti kako bi se objedinili svi poslovi vezani za izgradnju i puštanje u rad vetroparkova. Ono što je usporilo izgradnju vetroparkova Vrška čuka najmanje je zavisilo od nas kao investitora, jer od izgradnje nismo odustali, naprotiv. Međutim, postoji ogroman problem, koji nije vezan samo za izgradnju vetroparkova Vrška čuka, već svih ostalih vetroparkova u Republici Srbiji, a koji je već više od godinu dana za nas i sve ostale investitore jednostavno nepremostiv. Naime, JP „Elektroprivreda Srbije“, kod koje smo još pre više od godinu dana podneli zahtev sa svom potrebnom dokumentacijom, ne želi da ispuni svoju zakonsku obavezu i zaključi Predugovor o obaveznom otkupu električne energije proizvedene u vetroparkovima Vrška čuka, iako smo shodno Zakonu o energetici stekli status povlašćenog proizvođača električne energije što je prethodni, za JP EPS obavezujući, uslov za potpis ovog ugovora. Zakonska obaveza JP EPS je da na osnovu člana 59. stav 3. Zakona o energetici svoju obavezu ispuni u roku od 30 dana, a taj rok je istekao još pre više od godinu dana. Ovaj Predugovor je od suštinskog značaja, jer predstavlja dokumenat bez koga nijedna banka neće učestvovati u poslu u koji smo mi do sada uložili oko 10 miliona evra. Ovakvim ponašanjem i ignorisanjem zakonskih obaveza jasno je da je JP EPS faktički zaustavio izgradnju svih vetroparkova u Srbiji, pa i naših. Dakle, nije trafostanica, nego računica, jer se prostom logikom može zaključiti da ona prethodi Predugovoru i potom zahtevu za povezivanje na dalekovod JP Elektromreža Srbije, u kome izgleda ne očekuju da će problem biti u skorije vreme rešen.“
To se može zaključiti iz dokumenta „Plan razvoja prenosnog sistema“ (za period do 2015. godine), koji je usvojilo pomenuto javno preduzeće, gde smo našli podatak da je WP Energy Systems podnelo zahtev za davanje mišljenja još pre kraja 2010. godine. Na spisku je još dvadesetak zahteva, a komentar je vrlo indikativan, jer glasi:
„Kako je do sada urađeno analiza za oko 10 % instalisane snage sistema, a da aktuelnim zakonskim i podzakonskim aktima nije bliže određena ova problematika, odlučeno je da se prvo prostudira granična vrednost instalisane snage vetroelektrana koju sistem može da primi, kao i da se prouče strana iskustva u ovoj problematici i definišu budući regulatorni okviri koji bi se odnosili na priključak obnovljivih izvora posebno vetroelektrana. U okviru projekta finansiranog iz donacije Evropske komisije za jačanje kapaciteta operatora prenosnog sistema ugovoreno je poglavlje 6 Integracija obnovljivih izvora. Rad je otpočeo početkom jula 2009. godine. Druga studija koju donira EBRD treba da odredi neophodna pojačanja u mreži da bi se prihvatili zahtevi budućih korisnika sistema. Zbog toga, a i zbog činjenica da nema indicija o skorom podnošenju zahteva za izradu ugovora o priključenju, u ovom planu razvoja nije sagledavano priključenje vetrogeneratorskih jedinica.“
Dakle, vetrenjače na Vrškoj čuki vrte se, za sada, samo u papirima. Na pitanje kada će se i da li će se zaista zavrteti iznad sela Prlita, niko nije imao precizan odgovor.