Veza sa istinom i dezinformacijama je emotivna #Intervju

“Problemi sa dezinformacijama i lažnim vestima su univerzalni. Neka društva imaju drugačija iskustva zbog njihovog medijskog eko-sistema, na primer. Ili zbog toga koliko ljudi prate vesti onlajn. Ili koliko vesti stiže do njih onlajn. Znamo da su u različitim zemljama ljudi na različitim platformama. Možete da vidite trendove koji se malo razlikuju, ali pravi problem sa dezinformacijama je univerzalan. To je sigurno”, kaže za Istinomer Afrodita Salas, profesorka novinarstva, na pitanje koliko se Kanada razlikuje od ostatka sveta na ovu temu. Ova ekspertkinja za medijsku pismenost sa Konkordija Univerziteta u Kanadi je bila jedna od učesnica nedavne Crtine međunarodne konferencije “Demokratija; minimalni konsenzus”.

Koje su za Vas ključne reči u borbi protiv dezinformacija?

Mislim da ima nekoliko ključnih reči. Naravno, obrazovanje je jedna važna, medijska pismenost druga, a kritičko mišljenje je verovatno najvažnija.

Iz akademske perspektive na borbu protiv dezinformacija, da li ste više optimista ili pesimista?

Kada se odmaknete i zaista pogledate trenutnu situaciju, to može biti veoma obeshrabrujuće. Kada je ovaj problem postao vidljiv akademskoj zajednici, ideja je bila da može da pomogne više fektčekinga i provera… Međutim, veoma brzo se taj fenomen raširio i nastavlja da se kreće brzo. Tako da, sada smo svesni ne da, ne mogu da kažem da nema rešenja, ali moramo da razumemo da će nam biti potrebno mnogo vremena. Nema brzog rešenja. Ono što je neophodno jeste da se uključe mnogi različiti delovi društva, da obrazujemo ljude, koji će onda kada naiđu na bilo šta onlajn da se zapitaju “kako znam da je ovo istina” ili utemeljeno u činjenicama. Javnost mora da bude uključena, novinari, mediji, civilno društvo, vlade, a moramo da obratimo pažnju i na društvene mreže i njihovu ulogu. Rešenja moraju da dođu sa različitih strana. Ali ja sam umereno optimistična da uz fokus i odlučnost možemo donekle d arešimo ovaj problem u godinama koje su pred nama.

Kako sve možemo da izgradimo imunitet protiv dezinformisanja, kao novinari i kao građani?

Moramo da zapamtimo da novinari već imaju toliko posla. Njihov primarni zadatak da izađu na teren i kažu šta se dešava – ko šta radi i zašto, to je osnova novinarskog posla. A onda tu su i istraživanja i još mnoge stvari koje novinari rade. Tako da je previše očekivati da se svi novinari bave i debunkingom. Naravno, postoje novinari koji su specijalizovani za to, fektčekeri koji rade izuzetno važan posao. Ali to nije posao za sve novinare. Međutim, moraju da razmišljaju gde je potencijalni manjak podataka i informacija u društvu. Kada primetite o čemu se govori na društvenim mrežama, možete skoro i da vidite gde će možda isplivati dezinformacija i onda možete da prebunk-ujete, predvidite i uočiti dezinformativne obrasce i tako upozorite ljude. Na primer, uoči predstojećih izbora, primetite nešto tako, pa istaknete da to nešto nije istina. Tako da novinari treba da budu pripremljeni i na to i da imaju u vidu takav pristup, kada pokrivaju priču. Deo sa obrazovanjem je takođe kritičan, kako za ljude uopšte, tako i za novinare. To je izuzetno važno. Da ljudi postanu kritični prema svemu što je onlajn. Mnogo ljudi ne razmisli dva puta. Ono što znamo je da je odnos sa informacijama emotivan… Novinari ponekada pomisle samo kada bih mogao da objavim priču, ljudi će videti šta je istina. Ne nužno. Ljudi će videti ono što ih privuče, što povezuje njihovu zajednicu, prijatelje, porodicu. To poverenje će prvo svi oni imati, bez obzira da li šire dezinformacije. Moramo da imamo na umu da je veza sa informacijom emotivna i to dugoročno može da pomogne.

Naslovna fotografija: CRTA/Marko Risović