Više od dve decenije licitiranja brojem poginulih u NATO bombardovanju
Iako se na današnji dan sećamo stradalih u NATO agresiji, država se, ironično, ni posle 24 godine od početka bombardovanja nije setila da napokon utvrdi tačan broj žrtava. Umesto toga, brojem poginulih se i dalje spekuliše i kalkuliše, jer kako drugačije objasniti da nadležne institucije više od dve decenije nisu u stanju da utvrde ukupan broj nastradalih civila i žrtava vojske i policije.
Tokom 11 sedmica bombardovanja Srbije, NATO je, prema pisanju medija, izvršio 2.300 udara i bacio 22.000 tona projektila, među kojima 37.000 zabranjenih kasetnih bombi i onih punjenih obogaćenim uranijumom. Prema zvaničnim podacima, oštećeno je 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga, 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečijih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.
Dakle, mnogo preciznih brojki, sve dok se ne dođe do broja poginulih. Onda se licitira, zaokružuje i procenjuje – “procene su da je od 24. marta do 10. juna 1999. poginulo između 1.500 i 2.500 ljudi, a oko 6.000 ranjeno”.
Informer piše da je “Milosrdni anđeo” za 78 dana ubio više od 3.000 Srba, iako je više puta potvrđena činjenica da to nije zvaničan naziv NATO intervencije, već proizvod propagande domaćih medija.
Politika, pozivajući se na podatke Ministarstva odbrane, piše da je ubijeno 2.500 civila, među njima 89 dece i 1.031 pripadnik Vojske i policije, dok se 25 osoba se vodi kao nestalo.
RTS se, pak, ograđuje i kaže “procenjuje se da je poginulo oko 2.500 civila, mada precizna lista žrtava još nije utvrđena”.
Razlikuje se i broj dece, koja su stradala u bombardovanju. Dok većina medija navodi da je poginulo 89 dece, Kurir piše da je ubijeno 79?!
Dakle, kako je moguće da je država izbrojala svaki kilometar oštećenih puteva i pruga, svaku uništenu zgradu i kuću, svaki bačeni projektil, a da više od dve decenije nije u stanju da izbroji koliko je tačno ljudi poginulo tokom NATO bombardovanja?
Podsetimo, da je pre tri godine najavljeno da bi, na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, “uskoro” trebalo da bude formirana komisija koja će utvrditi tačan broj stradalih tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju. Komisija, međutim, nikada nije formirana, jer taj predlog, kada je stigao u Skupštinu Srbije 2021. godine, jednostavno nije usvojen.
S druge strane, i da je komisija formirana, pitanje je šta bi zaista uradila. Setimo se, uostalom, Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja po zdravlje građana i životnu sredinu, formirane pre skoro pet godina. O njoj posle 2019. nismo čuli ni reč, a o nalazima do kojih je došla ili o izveštaju koji je trebalo da podnese Narodnoj skupštini, da ne govorimo. I u tom slučaju pokazala se nepogrešivost izreke – “Ako hoćeš nešto da sakriješ, formiraj komisiju”.
Sumnja da država namerno kalkuliše brojem žrtva postaje veća ako se zna da je nekoliko domaćih i međunarodnih organizacija odavno iznelo svoje podatke. Za razliku od države Srbije, koja žrtve bombardovanja meri hiljadama, njihove procene su drugačije.
Fond za humanitarno pravo poimenično je popisao žrtve koje su stradale u NATO bombardovanju i te podatke objavio javno.
Prema ovom popisu, ukupno je poginulo 756 ljudi – 452 civila (Srba, Albanaca, Roma i drugih) i 304 pripadnika oružanih snaga.
Poginulih pripadnika srpskih bezbednosnih službi bilo je 275, a pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova 29.
Od bombi i projektila NATO avijacije tokom bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, u periodu od 24. marta do 10. juna 1999. godine, život je izgubilo 756 ljudi.
Poimenični popis žrtava 👉 https://t.co/0qb0oSHxxO
Popis su sačinili @REKOM_KOMRA, FHP i @HLCKosovo. pic.twitter.com/oeAayFx5Sz
— Fond za humanitarno pravo (@FHPHLC) March 24, 2023
Analizirajući knjigu “Junaci otadžbine”, koju je objavio vojni medija centar „Odbrana“, BBC na srpskom piše da su u knjizi objavljeni podaci o borcima koji su poginuli na različitim zadacima pre, tokom i posle bombardovanja 1999. Među njima je 275 policajaca i vojnika koji su poginuli direktno zbog napada NATO avijacije.
Sa izuzetkom od nekoliko ljudi, svi nabrojani nalaze se i na spisku Fonda za humanitarno pravo, ali nije poznato da je neko od zvaničnika saopštio tu brojku, piše BBC na srpskom.
Prema organizaciji Hjuman rajts voč, koja se bavi ljudskim pravima, u bombardovanju SR Jugoslavije poginulo je između 488 i 527 civila. Organizacija Amnesti internešnal takođe navodi podatak od približno 500 stradalih civila. Procenjuje se da je približno 495 civila poginulo, a 820 ranjeno.
Naslovna fotografija: Canva
