„Nova Vlada Srbije mora da bude manja“ – gotovo uglas tvrde funkcioneri najvećih stranaka u Srbiji. Takođe, skoro svi su saglasni i u tome da izvršna vlast mora da formirana „što pre“. Dakle, vrlo brzo uverićemo se u to koliko im je stalo da održe datu reč, posebno u situaciji kada svaka strana u stvari predstavlja koaliciju više stranaka, namerenih da učestvuju u budućoj vlasti.

Kandidat koalicije „Izbor za bolji život“ za predsednika Srbije Boris Tadić bio je direktan:

„Što manja vlada, to bolje. Idealna vlada je između 15 i 17 članova. Da li je to moguće, videćemo, ali tome težimo. U novoj vladi neki ministri će opet naći svoje mesto, neki će sigurno biti novi, neki stručne vanstranačke ličnosti.“ (Večernje novosti, 20. 4. 2012. godine)

U SNS tvrde da Vlada mora da bude i manja od broja koji je predložio Tadić. Kandidatkinja SNS-a za premijerku Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da ta stranka nudi mogućim koalicionim partnerima Vladu sa 12 ministarstava i dve kancelarije – za dijasporu i Kosovo.

„Vlada koju bi formirala koalicija na čelu sa SNS-om imala bi Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo finansija, Ministarstvo pravde, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede i životne sredine, Ministarstvo privrede i rada i Ministarstvo za saobraćaj, infrastrukturu i prostorno planiranje. Vladu bi činili i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo prosvete, omladine, sporta i tehnološkog razvoja, Ministarstvo zdravlja, porodice, socijalne i dečije zaštite i Ministarstvo kulture i informisanja.“ (sajt SNS, 5. 6. 2012. godine)

LDP je još pre tri godine Skupštini predložio zakon o 12 ministarstava, kaže Bojan Đurić, poslanik te stranke.

„Suština je da se prvo dogovorimo čemu služi država – da pruža usluge građanima koji za to plaćaju porez ili da bude neprobojni i skupi bunker, kao sada, u koji će partije gurati birokratiju. Preokret se zalaže za malu vladu od 12 resora i vrlo konkretan predlog takvog zakona smo podneli pre tri godine, s tačnim opisima ministarstava. Svi su ćutali. Sada nam je drago da sve stranke, makar verbalno u kampanji, to podržavaju. To je isto kao i kod Kosova ili ekonomije, izgubili smo godine zbog kalkulacija.“ (Blic, 24. 3. 2012. godine)

Lider Ujedinjenih regiona Srbije Mlađan Dinkić izjavio je da „URS neće biti u vlasti po svaku cenu ako se ne bude napravila mala vlada s maksimalno 15 resora.“ (Blic, 1. 2. 2012. godine)

Prvi čovek SDP-a Rasim Ljajić je među prvima govorio o tome da nova Vlada mora da ima 15 članova.

„Nama je, inače, potrebna drugačija struktura vlade. Sasvim je dovoljno da ona ima 15 članova, 13 resora, premijera i jednog potpredsednika koji će imati političku težinu. To je uslov da bismo mogli da idemo u dubinu i s racionalizacijom državne uprave.“ (Ekonomist, 16. 2. 2012. godine)

Miloš Aligrudić iz DSS-a kaže da će se njegova stranka, ukoliko bude u prilici, zalagati za smanjenje broja resora u Vladi.

„Verovatno će se, ukoliko dođe na vlast, Demokratska stranka Srbije zalagati za smanjenje vlade. Mi se generalno zalažemo za racionalizaciju uprave. Pritom mislim da broj ministarstava nije odlučujući. Bitan je pregled rada, organi-zacija posla i kontrola novca. Ne bavimo se demagogijom. Potrebna je analiza koliko je ljudi potrebno za određeni resor i posao, a ne da se ljudi masovno zapošljavaju po partijskoj liniji.“ (Blic, 24. 3. 2012. godine)

Zanimljivo je da se u SPS-u, partiji koja figurira u gotovo svim kombinacijama pri sastavljanju Vlade, nisu eksplicitno izjašnjavali o broju resora buduće Vlade. Potpredsednica Dijana Vukomanović čak je govorila da sve to predstavlja „deo predizborne demagogije“.

„Priča o smanjenju broja ministarstava nije deo našeg predizbornog programa. Niko još ne zna kako će izgledati sastav vlade. SPS u svakom slučaju računa na opstanak onih ministarstava koja su važna za građane i državu. Priča o smanjenju kabineta je deo predizborne demagogije. Nismo protiv redukcije, čak smo pojedina ministarstva spojili.“ (Blic, 24. 3. 2012. godine)

Međutim, i iz SPS-a su se mogla čuti pojedina mišljenja da bi Vlada trebalo da bude manja.

„Nova vlada Srbije ne treba da bude velika i trebalo bi da usvoji nove mere za razvoj industrije, izjavio je generalni direktor ‘Srbijagasa’ Dušan Bajatović.“ (Blic, 8. 3. 2012. godine)

Nakon izbora dodati kvasac u Vladu…

Sada kada su pregovori između stranaka oko formiranja Vlade počeli, broj potencijalnih ministarstava je odjednom narastao a preti da će još rasti. Tako je nedavno član Predsedništva DS Božidar Đelić kaže da nova vlada ne sme biti veća od – 20 članova.

„Želja DS je da to bude funkcionalna vlada. Ali ni tu se ne treba držati strogog populizma. Mađarska ima najmanju vladu u Evropi, od osam članova, pa im ne ide sjajno. Mislim da ne treba da sedi više od 20 ljudi oko stola u Nemanjinoj.“
(Večernje novosti, 5. 6. 2012. godine)

Nije teško shvatiti šta se dešava sada kad se deli „izborni plen“ i kada svako gleda kako što više da ugrabi. Taj film smo već gledali. I slušali ista objašnjenja i opravdanja. „Broj ministara i potpredsednika u Vladi ne mora da bude prepreka njenoj efikasnosti, ukoliko se ona dobro organizuje“, govorio je Boris Tadić 2008, a kako je ona dobro radila ne mora da se ponavlja. Pre četiri godine, kada su se namirivali stranački apetiti vladajuće koalicije, Srbija je dobila najglomazniju Vladu od 2000. godine, čiji je broj stigao do neverovatnih 27 članova. Tada je smo, ako je to ikakva uteha, dobili javno priznanje predsednika DS da je ona nastala kao „plod brojnih kompromisa“ i da je i njemu „kao građaninu je to mučno, ali je morao da preuzme svoj deo odgovornosti da Vlada što pre nastane“. I tako je, kroz ucene i nebrigu prema opštem interesu, stvorena Vlada za koju su vrlo brzo, baš ti koji su je načinili, počeli da govore kako je prevelika i kako je treba smanjiti. A za taj korak trebalo im je gotovo pune tri godine.

Do 5. septembra, kada je rok za formiranje nove Vlade Srbije, ostala su tri meseca. A do tada, naročito ako se oduže pregovori stranaka, postoji mogućnost da broj resora nastavi da raste; u zavisnosti od stranačkih apetita. Makar nas tako uči iskustvo.