Vlada štedi na penzijama, ali se ne odriče svojih troškova
„Jedina ušteda je napravljena na platama i penzijama. Ali, iako je Vlada uzela novac od građana, nije htela da se odrekne svojih diskrecionih rashoda. I dalje postoji dosta takvih rashoda u budžetu, u kome se navodi da će ova sredstva biti trošena u skladu sa uredbom ili odlukom Vlade. Tih diskrecionih prava uvek ima mnogo, gotovo sve subvencije u privredi i poljoprivredi biće deljene na taj način“, kaže u intervjuu za Istinomer ekonomista Goran Radosavljević, profesor javnih finansija na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), koji je i potpredsednik Socijaldemokratske stranke (SDS).
Da li je istina da je ovo „istorijski budžet“ , kako tvrde pojedini ministri?
U poslednje vreme ministri se utrkuju u tome ko će više da nahvali budžet. Ali, istina je da se on apsolutno ne razlikuje od budžeta koje smo donosili poslednjih sedam,osam godina. Kada se budžet za 2015. uporedi sa planom budžeta za 2014. godinu, ne se rebalansom, vidi se da je razlika u deficitu pet milijardi dinara. Naime, u 2015. planira se deficit od 158 milijardi, dok je u budžetu za 2014. on bio isplaniran na nivou od skoro 164 milijarde.
Kažete da će uštede biti tek desetak milijardi dinara.
Iako pričaju da je na nekoliko stavki napravljena ušteda, jedina stvarna ušteda jeste zbog smanjenja plata i penzija. Kada govorimo o platama, tu se planira ušteda od oko 20 milijardi dinara. Međutim, u 2014. godini uštedeli smo oko 11 milijardi dinara kroz solidarni porez. Sa ovom planiranom uštedom od 20 milijardi dinara u 2015. godini, uštedećemo devet,deset milijardi više nego što smo uštedeli u 2014. To je daleko od 65 milijardi o kojima priča ministar finansija Dušan Vujović.
Zar nije ušteda i to što je predviđeno da se i Fondu PIO preusmeri 30 milijardi dinara manje nego u 2014. godini?
Tačno je da će transferi za PIO fond biti manji za oko 30 milijardi u odnosu na ono što smo planirali u 2014. godini. Umesto 250 izdvojiće se 220 milijardi. Ali, istovremeno ćemo dati novac za Republički fond za zdravstvenu zaštitu – 33 milijarde dinara. Da podsetim da je prošle godine planirano da se u Fond izdvoji samo 600 miliona dinara. Tada je donet zakon kojim su dva procentna poena izdvajanja za RFZO prebačena PIO fondu. To je presipanje iz šupljeg u prazno. S jedne strane uzimate RFZO-u i prebacujete Fondu PIO, da biste onda to što ste uzeli vratili iz budžeta. Tako da sada imamo dva fonda sa gubitkom koje moramo da plaćamo iz budžeta, a da nijedan nismo finansijski konsolidovali.
U 2014. godini izdvojili smo 93,6 milijardi za subvencije, dok u 2015. godini planiramo 81,9 milijardi.
Subvencije su na potpuno istom nivou kao i u planu za 2014. godinu. To što smo ove godine potrošili 12-13 milijardi više nego što je planirano, govori da to može da se desi i u narednoj godini. I dalje su subvencije privredi velike. Taj novac niko ne kontroliše. Ne postoji nijedan izveštaj o efektima trošenja tog novca.
Kada pričamo o prihodnoj strani, tu su planirani prihodi na nivou onih koje smo planirali u 2014. godini. To je oko 924 milijarde dinara. Ove godine prihodi su podbacili, pa smo rebalansom morali da ih snižavamo. Pitanje je da li je realno da mi naredne godine napunimo budžet više nego ove godine, kada znamo da u 2015. ulazimo sa padom BDP-a od dva odsto, sa padom industrijske proizvodnje od 6-7 odsto i sa dvocifrenim padom izvoza.
U budžetu za narednu godinu ne predviđa se povećanje poreza i akciza. Na koji način ćemo onda prihodovati više nego ove godine?
Ako pogledate strukturu prihoda, najveće povećanje se planira na neporeskim prihodima. Bazirati politiku na ovom prihodima isto je kao da svoju potrošnja bazirate na planu da će vam umreti neki bogati rođak i ostaviti nasledstvo. Planira se da vanredni neporeski prihodi porastu 90 odsto. To je loše planiranje.
Da li je realno da javna preduzeća u budžet uplate 15 milijardi dinara, koliko je planirano?
Mislim da to nije realno. U budžetu za 2014. planirano je da javna preduzeća uplate svega tri milijarde dinara, u rebalansu je došlo do povećanja na sedam milijardi dinara, ali vrlo je teško izvodljivo da u 2015. godini ti prihodi budu dvostruko veći od onih koji su ostvareni u 2014. godini.
Da li ćemo imati problem da nađemo novac za pokrivanje deficita u budžetu?
U narednoj godini planiramo da se zadužimo sedam milijardi evra. Za otplatu kamata i glavnica potrošićemo pet milijardi, dok ćemo dve milijarde upotrebiti za pokrivanje deficita. Tako država planira da se na međunarodnom tržištu, sa eurobondovima, zaduži za 1,5 milijardi evra. Arapski kredit je oko 1,7 milijardi evra, a ostale četiri milijarde evra obezbedićemo prodajom domaćih hartija od vrednosti. Ali, pitanje je šta će biti ako ostanemo bez arapskog kredita. Pretpostavljam da se zato govori o prodaji „Telekoma“. A prodati „Telekom“ da bi se zatvorio tekući deficit predstavlja potpunu katastrofu. Za ovu kompaniju smo prošli put, 1997. godine, dobili 800 miliona evra. To što mi mislimo da ona vredi milijarde evra, to ne znači ništa.
Očekuju li nas poskupljenja u narednoj godini?
Već od 1. januara čeka nas poskupljenje goriva. Povećava se akciza na gorivo, što predstavlja redovno usklađivanje akciza, ali pored toga uvodi se i naknada za formiranje naftnih rezervi, koja iznosi 2,6 dinara po litru. Može se očekivati da benzin poskupi za tri, četiri dinara, dizel za osam, a gas za desetak dinara. Pitanje je samo da li će kompanije to poskupljenje prebaciti na potrošače ili će se odreći dela svoje marže.
