Vladajuća većina ne prihvata ni zarez, ako je to predložila opozicija #Parlament

Kosovo i dijaspora teme nad temama

Za deo opozicije koja sebe naziva patriotskom, a među kojima su pre svih Zavetnici, Dveri i koalicija Nada (koju čine Novi DSS i POKS) prava mera bila je da se većina odrekne ministarstva za evrointegracije ili da opet spoji nauku i prosvetu, a da nekako nađe mesta za Ministarstvo o Kosovu i Metohiji i još jedno – za dijasporu. Argumenti poznati – treba nam ministarstvo radi očuvanja pokrajine u sastavu Srbije. Kontraargument i- imali smo ministarstvo baš kada je Kosovo proglasilo nezavisnost. Bilo je ličnih utisaka kome je Kosovo manje ili više važno, te da li se posebnim ministarstvom smanjuje ili uvećava njegov značaj. Sve smo čuli, samo je ostalo nejasno čime bi tačno takvo ministarstvo doprinelo rešenju kosovskog pitanja, odnosno – šta je to što Kancelarija za Kosovo i Metohiju tačno čini dobro za srpske državljane koji žive u pokrajini pa je treba zadržati? Zato je Kosovo samo u načelnoj raspravi pomenuto više od 150 puta, a kada se govorilo o amandmanima – Kosovo skoro da je bilo jedina tema. 

Pitali su poslanici, zašto vlast nije popustila, pa pored 25 ministara, premijerke, a kako smo kasnije saznali i jednog ministra bez portfelja, nije dodala još tog jednog – za Kosovo i Metohiju? Zašto taj bez portfelja nije dobio u nadležnost bar dijasporu? Čak i da premijerka naknadno pristane na ideju, ostaće zabeleženo da Srpska napredna stranka nije htela da popusti opoziciji čak i kad se predlog uklapa u državnu politiku, kao i da su odbijeni svi predloženi amandmani.

Nije da nije bilo o dnevnom redu

Bilo je onih koji nisu želeli da predlažu nova ministarstva, već su ukazivali samo da je 25 resora za Srbiju jednostavno previše. Na primer, poslanica Jelena Jerinić iz Zeleno-levog kluba koja je pitala kako 25 resora može biti bolje od 14, koliko je imala vlada iste ove većine iz 2014. godine. 

„Jedina promena će biti u tome što će biti više funkcionera, više ministara, više državnih sekretara, više posebnih savetnika, više šefova kabineta. Kako će to doprineti poboljšanju stanja u Srbiji zaista je teško obrazložiti,”, rekla je poslanica. 

Marinika Tepić iz SSP-a rekla je da je izbor Vlade farsa, iako u predlogu, kako je rekla ima i odličnih delova. 

„Ali svi dobro znamo i u ovoj sali kao i u celoj državi da odluke neće donositi niko u tim ministarstvima, da odluke neće donositi nijedan ministar, da će se one donositi na Andrićevom vencu, a ne kako bi to trebalo u Nemanjinoj u samoj Vladi. Na kraju krajeva, predsednik Republike, Aleksandar Vučić ni sam to više ne krije”, navela je Tepić. Ii diskusija Borosava Novakovića iz Narodne stranke da krizno vreme traži krizni menadžment. „Ja ne vidim u postavci Vlade, u načinu na koji su opredeljena ministarstva, ništa što bi ukazivalo na to da živimo u jednom dramatičnom trenutku”, ocenio je poslanik.

I to su samo neki primeri, jer je diskusija o jedinoj tački dnevnog reda bilo zaista mnogo. A posle sniženog kriterijuma nakon prošlog saziva kada se dešavalo da se o zakonu ne progovori ništa, prva sednica redovnog zasedanja donela je ipak neki napredak.

Da li je baš po poslovniku?

Ponovićemo još jednom da su izbori održani 3.aprila, a konačni rezultati proglašeni 5. jula, da je vremena bilo više nego dovoljno da se sednica sazove sedam dana ranije, da se svi pripreme, podnesu amandmane. Ne, predsednik skupštine Vladimir Orlić 17. oktobra zakazao je prvu sednicu –  za 18. oktobar, samo 24 časa ranije. Jer dovoljno je da na početku sednice pročita da je „saglasno članu 86” sednica sazvana u kraćem roku „zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri Predlog zakona iz predloženog dnevnog reda.” I to je to. 

Sledeći korak – dnevni red. Kada se pokazalo da vladajuća koalicija nema u sali dovoljno poslanika da ga usvoji, predsednik je pozvao da se glasa ponovo. Pa kad je opet bilo 125 glasova, dakle jedan manje od potrebnog i kad smo svi koji smo pratil glasanje to na monitoru videli, predsednik je ustvrdio da on jedini ne vidi. 

To je drugi primer sa samog početka u kojem je predsednik skupštine demonstrirao da nije važno šta svi ostali vide, nego šta on tvrdi da vidi, te nas je na trenutak podsetio na situaciju iz jednog od prethodnih saziva kada je Maja Gojković greškom pritisla zvonce pa poslanici prihvatili jedan od predloga opozicione Dosta je bilo. Predsednica je proglasila da sistem baš te sekunde ne radi i ponovila glasanje bez zvona.

I treći korak sa početka je da je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima stavljen na odlučivanje po hitnom postupku, na šta je reagovao poslanik Demokratske stranke Zoran Lutovac, ukazivanjem na povredu poslovnika. On je pročitao član 167. koji kaže  da se Zakon može doneti po hitnom postupku ako nastupe okolnosti koje nisu mogle da se predvide. 

„Ja se izvinjavam, ali koje su to okolnosti koje nisu mogle da se predvide da ćete formirati Vladu, da ćete promeniti Zakon o ministarstvima, koje su to okolnosti koje nisu mogle da se predvide”, pitao je Lutovac.

A usledio je Orlićev odgovor: „Smatram da nisam povredio Poslovnik, jer ovo što ste sada pročitali je potpuno u saglasnosti sa članom 167.  i onim što ste pročitali pre toga, tako da mislim da je tu sve potpuno jasno i u skladu sa Poslovnikom. Da li želite da se izjasni Narodna skupština? (Ne.)

Ne želite. Hvala.

Molim da još dodatno konstatujemo da ste upravo imali reč i obratili se onako kako ste želeli, ukazali na povredu Poslovnika, a čisto zato što ćete malo kasnije reći da vam je to pravo bilo uskraćeno.” 

Da je Lutovac želeo da se glasa, većina bi na kraju sednice izglasala da nije povređen poslovnik. A i kad bi glasala da jeste, to bi bilo konstatovano i ništa. 

Ono što nije po Poslovniku ako treba je stalna potreba predsedavajućeg da ulazi u polemike sa poslanicima, da podučava, da drži kraća predavanja na koju mu poslanik ne može odgovoriti. Prema pomenutom poslovniku, dok predsedava on bi trebalo da bude isti prema svima, dok je Orlić nastavio da deli poslanike „na nas i vas” te da se otvoreno stavlja na stranu većine. 

Ipak, više nego ranije opozicija je dobijala pravo na repliku ili povredu poslovnika, mada Orlić nije uvek imao strpljenja da sasluša primedbu u dva minuta, već bi posle nekoliko sekundi prekidao govornika pitanjem – Da li hoćete da se Skupština izjasni?

Samo na nekoliko minuta odmenila ga je stranačka koleginica Sandra Božić, dovoljno da svađalačkim  tonom, vikom i nervozom pokaže da će svaki put kada joj bude prepušteno da predsedava, parlament biti dalje od uloge koju treba da ima. 

Dnevnik uvreda – preskočićemo

Pod naslovom „dnevnik uvreda” može da se napiše svaka analiza skupštinskog zasedanja. Zato se nakon ove prve sednice time nećemo baviti. Pomenućemo da je izvesni Veljko Belivuk, kojem se trenutno sudi za nejteža krivična dela, samo u prvom danu rasprave pomenut 66 puta. Čulo se da je član SNS, da je državni projekat, pa odgovor da opozicioni poslanički klub treba nazvati „Veljko Belivuk – koljem po kućama”, da se opozicija uzda u njegove izjave…i tu ćemo zastati. Bilo je da će se neki kadrovi „udomiti”, da je neki poslanik „oteo” nekoj ženi stan, da jedan doktor nauka nema ni jedan objavljen rad, da neki gradovi nemaju vodu. Da li je tome trebalo da bude mesta u raspravi o novoj vladi? Nije trebalo. Kad se izglasa vlada, kad ministri polože zakletve, pa predlože zakon i dođu da ga brane, tada se otvaraju teme. Možda poslanici žure jer je trajanje mandata Ane Brnabić predsednik ponovo delimično oročio. A samo treba da shvate da u stvari oni odlučuju o tome.

Naslovna fotografija: Istinomer / Zoran Drekalović