Vlast „ne zna“ šta je prelazna vlada uprkos primerima u Evropi
Dok opozicija prethodnih nedelja poručuje da je prelazna vlada rešenje za izlazak iz krize u kojoj se zemlji nalazi od početka masovnih protesta zbog tragedije u Novom Sadu, vlast odgovara da je prelazna vlada sinonim za vlast bez izbora i da takav scenario ne dolazi u obzir. Od predstavnika vlasti čuli smo i da "ne znaju" šta je to prelazna vlada, iako je takvu vladu imala i Srbija, ali i niz zemalja iz regiona i Evropske unije.
Izjavu da „ne zna šta znači prelazna vlada i da je to valjda neka vlada koja prelazi negde“, predsednik Aleksandar Vučić ponovio je više puta. Istu poruku ponavljala je i predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, koja je još rekla da bi takvu vladu „trebalo nazvati teleport vlada, pošto je to teleportovanje njih u fotelje ministara“.
Poslanik i član Predsedništva SNS-a Milenko Jovanov izjavio je da je „problem“ to što se opozicija ugleda „na neke primere iz naše bliže ili dalje okoline“, ističući da nisu Srbija i „hajde da ne navodim koja zemlja u okruženju“ nešto što bi se dalo porediti. Aludirao je na Severnu Makedoniju.
Analitičar Nikola Tomić je čak rekao da „nijedna zemlja u Evropi nije imala prelaznu vladu u poslednjih 25 godina, u 21. veku“.
Prelazna vlada posle 5. oktobra
Međutim, Srbija je pre 25 godina imala prelaznu vladu. Nakon pobede koalicije Demokratske opozicije Srbije (DOS) na saveznim izborima i petooktobarskih promena 2000. godine, formirana je prelazna vlada.
Njen zadatak je bio da do vanrednih parlamentarnih izbora 23. decembra, stabilizuje političku situaciju, obezbedi funkcionisanje zemlje i organizuje slobodne i fer izbore. Na čelu tehničke vlade bio je funkcioner Socijalisticke partije Srbije Milomir Minić, dok su potpredsednici bili Nebojša Čović iz DOS-a i Spasoje Krunić iz Srpskog pokreta obnove.
Tehničke vlade u Severnoj Makedoniji
Model mešovitog učešća vlasti i opozicije u organizovanju izbora tipičan je za zemlje u kojima građani nemaju poverenja u sprovođenje izbora, a u Severnoj Makedoniji je uveden nakon nekoliko godina tenzija, protesta i opozicionog bojkota parlamenta.
U januaru prošle godine za premijera tehničke vlade Severne Makedonije izabran je Talat Džaferi. Tehnička vlada formirana je kao deo dogovora političkih stranaka da se 100 dana pre izbora uspostavi prelazna vlada koja će organizovati i sprovesti predsedničke i parlamentarne izbore zakazane za 8. maj 2024.
Ovakav način izbora vlade uveden je dogovorom četiri najveće političke stranke 2015. godine, u cilju rešavanja duboke političke krize izazvane aferom „prisluškivanje“ i optužbama za korupciju na račun tadašnje vlast. Nikola Gruevski, lider stranke VMRO- DPMNE, podneo je ostavku na premijersko mesto 2016. u sklopu političkog Dogovora iz Pržina, koji je podrazumevao formiranje prelazne vlade.
Primeri iz EU
Bugarska je u aprilu 2024. godine dobila prelaznu vladu, na čijem je čelu bio Dimitar Glavčev, bivši poslanik iz redova partije desnog centra GERB i bivši predsednik parlamenta. Imenovanje prelazne vlade i raspisivanje vanrednih izbora, šestih za tri godine, usledilo je posle neuspešnih pregovora dve najveće političke grupe, GERB i reformističkog saveza Nastavljamo promenu-Demokratska Bugarska, o novoj vladi zbog neslaganja oko nekih ministara. Glavni zadatak privremenog premijera bio je organizacija izbora u zemlji u kojoj je korupcija rasprostranjena.
Predsednik Bugarske Rumen Radev imenovao je prelaznu vladu u avgustu 2022. godine, jer tri najveće političke grupacije u zemlji nisu uspjele da pronađu zajednički jezik za održivu koaliciju. Očekivalo se da će vlada „pokušati da ublaži strahove zbog problema sa snabdevanjem gorivom i da će preispitati stav zemlje o uvozu ruskog prirodnog gasa“, pre vanrednih parlamentarnih izbora koji su bili zakazani za početak oktobra.
U Bugarskoj je zbog protesta protiv korupcije i visoke cene struje i grejanja, u februaru 2013. godine vlada Bojka Borisova podnela ostavku. S obzirom na to da nijedna parlamentarna stranka nije prihvatila predlog predsednika Rosena Plevnelijeva da formira novi kabinet, šef države je formirao prelaznu vladu na čelu sa Marinom Rajkovim. Tehnička vlada formirana je uoči prevremenih parlamentarnih izbora u Bugarskoj, koji su održani u maju 2013.
Posle afere „Ibica“, u kojoj je srušen austrijski vicekancelar i lider Slobodarske partije Hajnc Kristijan Štrahe, Austrija je u maju 2019. dobila prelaznu manjinsku vladu do prevremenih izbora u septembru. Tadašnji kancelar Sebastijan Kurc izjavio je da je pronalaženjem eksperata, koji su popunili ministarska mesta, sprečio da iz krize jedne stranke nastane državna kriza.
U Rumuniji je u novembru 2015. godine formirana tehnička vlada pod vođstvom Dacijana Čološa nakon masovnih protesta izazvanih korupcijom i neodgovornošću vlasti, posebno nakon tragičnog požara u klubu Kolektiv u Bukureštu. Ova vlada je imala mandat da sprovede neophodne reforme i pripremi zemlju za parlamentarne izbore održane 2016. godine.
Zbog dužničke krize u koju je zemlja zapala, premijer Grčke Jorgos Papandreu podneo je ostavku u novembru 2011. godine. Nakon toga formirana je prelazna vlada nacionalnog jedinstva na čelu sa Lukasom Papademosom, čiji je glavni cilj bio sprovođenje programa EU za prevazilaženje finansijske krize.
Prelazna ili privremena vlada formira se u vanrednim okolnostima i stanju političkog vakuuma. Ona preuzima upravljanje državom na ograničeni vremenski period, a glavni cilj je da se održi politička stabilnost u zemlji i pripremi teren za održavanje novih izbora. Prelazne vlade često nastaju kao posledica velikih političkih previranja.
Naslovna fotografija: Istinomer / Zoran Drekalović
