Vojnici lažnih vesti ili pobuna naivnih
U srcu većine lažnih vesti je revolt. One se serviraju s tendencijom da zapale iskru pobune. Pa čak i kada nastanu brzopleto ili potpuno slučajno, njihovi konzumenti izgaraju od plamteće strasti i želje da se gromoglasnim vriskom cela planeta obavesti o neprikosnovenoj istini. Ljudi na socijalnim mrežama usplahireno viču: “PROBUDITE SE!!! VIDITE ŠTA NAM RADE!!!” Oni su osvešćeni, odvažni i jako, jako uznemireni. Sa Morfijusovog dlana su izabrali crvenu pilulu. Ja, koja sada pišem ovaj tekst, u njihovim očima spavam dubokim snom, ušuškana u simuliranu stvarnost; i nikada neću saznati koliko je duboka zečja rupa.
A šta ćemo ako je ipak obrnuto?
Fekt-čekeri nemaju tapiju na istinu. U našim tekstovima mi ne izigravamo ni sveznajućeg naučnika, ni vrhovnog sudiju, ni Boga. Nismo došli na internet i socijalne mreže da cenzurišemo slobodu govora i ideja. Nismo čuvari duboke države i ne zidamo simularkum stvarnosti nakljukani plavim pilulama na kojima počiva carstvo Matriksa.
Pa šta onda radimo?
Uglavnom pokušavamo da unesemo makar malo zdravog razuma tamo gde je đavo odavno odneo šalu. Nažalost, često se čini da smo debelo okasnili. Zato me i ne iznenađuje kada društvu sa Fejsbuka delujemo kao otužni klovnovi. Ispod gotovo svake provere koju napišemo, među komentarima se ređaju najmaštovitije uvrede i ismevanja na naš račun. Ljudi su pobesnele zveri.
U potpunosti ih razumem. I ja sam besna. Ali sam sa druge strane ogledala.
Ko je kriv za krvožedno besnilo koje se usadilo u sve nas i koja je uloga lažne vesti u zverinjaku u kojem vladaju međusobno nerazumevanje i nesnosna netrpeljivost?
“Države se sve ogoljenije prikazuju kao puki mehanizmi za zaštitu i ekspanziju kapitala i kao poslovođe u samoposluzi jeftine i lako zamenljive radne snage. Nažalost, umesto da se gnev pojedinih građana usmeri ka sistemu koji ga indukuje, on se usmerava ka nauci, ka zdravstvu, prosveti. I dok pojedini građani sve češće protestuju protiv nauke, pa i pozivaju na ubistva lekara, gotovo da nema glasa protiv ovakvog sistema surovog kapitalizma koji omogućuje enormne nejednakosti u društvu”, rekao je epidemiolog Predrag Đurić u nedavnom razgovoru za portal “Storyteller”, objasnivši perfektno ovaj društveni fenomen.
Zašto su ljudi toliko glasni i solidarni oko čipovanih maski i otrovnih vakcina, izrežiranih pandemija i proročkih citata, a tako tihi i uplašeni kada je reč o kandžama sistema koje su ih gušile i pre, a gušiće ih i posle pandemije?
Deluje mi da mikročip lažne vesti upravo u toj začkoljici pronalazi svoju osnovnu funkciju. On je kreiran da manipuliše nezadovoljstvom i revoltom prosečnog čoveka koji je izneveren i besan. U njemu se nalazi crvena pilula koja ga budi iz fatalne kome nemoći i neznanja.
Profiteri antivakcionalnog pokreta i oportunisti raznoraznih teorija zavere su oni koji im žele dobro. A mi, novinari koji proveravaju činjenice, mi smo ti koji žele da ih obmanu. Čik ubedi “redpilovanog” čoveka u suprotno.
I dok svakoga od nas sistemski problemi drže u šaci, trend pecanja na svetlucavi mamac post-istine ne jenjava.
Tako su nas i tokom protekla dva meseca dežurni arhitekti ludila provozali kroz svoja velelepna zdanja.
Veseli doktor Nestorović, već po navici, svaki put kad se uloguje na svoj Fejsbuk profil ne propušta priliku da sevne neku neutemeljenu kvazinaučnu tvrdnju. Uspeo je čak i da najčitaniji tabloidi u Srbiji neupitno prenesu njegovu u potpunosti netačnu interpretaciju jednog naučnog istraživanja o efikasnosti zaštitnih maski. Ubrzo zatim, pridružio mu se i Saša Radulović sa svojim manipulativnim tumačenjem citata izumitelja PCR testova Karija Malisa. A gospođa Mila Alečković vredno i velikodušno baca u promet najbanalnije izmišljotine koje se mogu proveriti jednim klikom na internetu. Uprkos tome, ljudi veruju u te ludosti i dele ih na socijalnim mrežama u ogromnom broju.
O tome koliko smo kolektivno očajni u želji da dokažemo i sebi i celom svetu da pandemija nije stvarna i da smo svedoci jednog loše režiranog puppet show-a, svedoče podaci o čitanosti provere koju smo objavili početkom novembra. Tekst “Fotografije vreća za leševe su režirane i ne dokazuju da je pandemija prevara” je premašio gotovo sve naše uobičajene rekorde čitanosti.
“Uzmeš plavu pilulu… i priča se završava, budiš se u svom krevetu i veruješ u šta god poželiš. Uzmeš crvenu pilulu – ostaješ u Zemlji čuda i ja ću ti pokazati koliko je duboka zečja rupa”, kaže Morfijus Neu u kultnom naučnofantastičnom filmu s kraja devedesetih.
Neo je izabrao crvenu pilulu i pridružio se pobuni.
A šta ćemo mi koji nismo na filmu? Da li smo u stanju da identifikujemo pravog neprijatelja?
“Ne pokušavam da oslobodim tvoj um, Neo. Ja ti samo mogu pokazati gde su vrata. Ti si taj koji mora da prođe kroz njih”.
Naslovna fotografija: Pixabay
