Vojvodina, pismo SPC i cipela

Statut Vojvodine još nije ni bio izglasan u Skupštini, a bilo je izvesno da će ostati upamćen po nizu skandala koji su prethodili njegovom životu u praksi. Kada je konačno stigao pred republičke poslanike, osim što je izazvao pravo negodovanje opozicije, uspeo je da “zamuti vodu” u crkvenom životu i postane tema broj jedan u nadmetanju za tron patrijarha.

A sve je izgledalo, za srpski politički život, uobičajno. Iako živimo u sekularnoj državi mladi zamenik šefa poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Aleksandar Martinović kao argument protiv Statuta „izvukao“ je pismo koje je Sinod SPC uputio predsednici parlamenta.

U pismu je navedeno da Statut predstavlja novo raspračavanje zemlje, a Martinović je objasnio da „SPC, kao vekovni čuvar duha, izražava veliku zabrinutost za suvernitet i teritorijalni integritet zemlje„. On je još naveo da je to pismo trebalo pročitati poslanicima pre početka rasprave o statutu Vojvodine, a onda je dodao da iza tog pisma stoji vladika Irinej Bački. (Izvor: Tanjug, 25. 11. 2009. godine)

Da li zato što se radi o vladiki Bačkom, pa se Statut tiče i njegove episkopije, ili istine radi, tek Irinej je reagovao istog dana demantijem.

On je naveo da se „ni u ime Svetog arhijerejskog sinoda, niti u svoje lično ime, nije oglašavao o temi o kojoj skupština upravo raspravlja“

„Mogu samo da izjavim da se radi o čistom falsifikatu, što je krivično delo„, navedeno je u pisanoj izjavi Irineja koju je prenela Informativna služba SPC.

Episkop bački Irinej navodi da Sveti arhijerejski sinod SPC „ima poverenja u zrelost i odgovornost narodnih poslanika, koji su dužni da brinu o celovitosti i jedinstvu zemlje“.

„Ako bi se, ne daj Bože, ispostavilo da to nije slučaj, u što nikako ne verujem, Svetom sinodu bi bili na raspolaganju demokratski mehanizmi za iznošenje stava i za adekvatan apel„, navedeno je u saopštenju. (Tanjug, 25. 11. 2009. godine)

Sledećeg dana predsednica Skupštine upoznala je poslanike sa demantijem vladike Bačkog, a Aleksandar Martinović je na to odgovorio:

„Izvinjavam se ako nije tačno da je u ime Sinoda SPC to pismo potpisao vladika bački Irinej, ali pismo postoji na zvaničnom sajtu SPC i njega su 7. februara ove godine objavili gotovo svi mediji„, rekao je Martinović.

Predsedavajuća parlamenta Gordana Čomić na to je reagovala oduzimanjem reči poslaniku SRS uz napomenu da je ipak teško narušio ugled parlamenta. To je poslanicu SRS Gordanu Pop Lazić toliko iznerviralo da se izula i cipelama gađala predsedavajuću. Ostalo je istorija, ali se o pismu Sinoda, namerno ili slučajno, više u Skupštini nije raspravljalo.

I mediji su se manuli pisma i okrenuli poreklu, ceni, udobnosti i aerodinamičnosti obuće poslanice Pop Lazić koju je „Kurir“ duhovito prozvao Šešeljuga.

Međutim, ko je, kada i u čije ime pisao o Vojvodini arhejereji nisu mogli da prepuste zaboravu, bar ne u jeku „predizborne kampanje“ za patrijaršijski tron.

Prvi se oglasio „v.d. patrijarha“ odnosno čuvar trona kako se to crkvenim jezikom kaže, mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije Radović:

„Pismo od februara ove godine, upućeno najvišim zvaničnicima zemlje povodom Statuta Vojvodine zvaničan je stav Sinoda SPC koji se nije promenio. Sve što je tada Sveti arhijerejski sinod saopštio o Predlogu statuta, i danas bih potpisao„, rekao je mitropolit crnogorsko-primorski. (Novosti, 26. 11. 2009. godine)

Tako se saznalo da je pismo iz SPC potpisao mitropolit Amfilohije, a ne vladika Bački Irinej koji nije ni mogao da bude potpisnik jer u to vreme kada je nastalo, 6. februara, nije ni bio član Svetog sinoda. (Politika 28. 11. 2009. godine)

Vladika niški Irinej, jedan od članova Sinoda u to vreme, međutim demantuje Amfilohija i tvrdi da se o tome na Sinodu nije raspravljalo: „Ne znam šta piše u tom pismu, ali niko iz Sinoda to nije poslao„, kaže vladika niški. (Politika 28. 11. 2009. godine)

Onda se oglasio i episkop bihaćko-petrovački Hrizostom, koji je do majskog sabora SPC bio član Svetog sinoda, koji razjašnjava šta se desilo:

„To je bilo privatno obraćanje mitropolita Amfilohija kao predsedavajućeg Svetog sinoda i mi u Sinodu nismo baš bili srećni što je to tako otišlo u javnost, pre nego što smo raspravljali o sadržaju tog obraćanja. Mi smo to pismo naknadno prihvatili. Bilo je apsurdno da sada o njemu nešto raspravljamo, jer je pismo već otišlo u javnost. Na sednici Sinoda bilo je nekih primedaba na taj tekst pisma, ali sada ne mogu da se setim detalja„, objasnio je Hrizostom (Politika, 28. 11. 2009. godine)

Duh iz boce je pušten, a da li će uticati na izbor novog patrijarha ostaje da se vidi od 22. januara 2010. godine, kada počinje Izborni sabor SPC.

Za poslanike u Skupštini, koji su završili raspravu o vojvođanskom Statutu, od „igrokaza sa cipelom“ ova priča je pase.