Vučić manipuliše referendumom u Makedoniji

Tim Istinomera 8. 10. 2018.

Komentarišući rezultate referenduma u Makedoniji predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpuno je zanemario da je referendum bio konsultativan, odnosno da sama odluka nije obavezna. Činjenica da je ovaj važan momenat o karakteru referenduma potpuno zanemaren, ostavlja prostora za manipulacije, proizvoljno i nepravilno razmatranje brojeva, kao i izvođenje pogrešnih zaključaka o ishodu glasanja, te se stoga njegovo tumačenje poslednjih dešavanja u Makedoniji može oceniti kao manipulativno.

Tekst nastao je saradnji sa partnerima iz Vistinomera iz
Makedonije.

Govoreći o referendumu u Makedoniji, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je sa očiglednom tendencioznošću da se Evropa mora odgovornije postaviti spram “balkanskih naroda” i da je očekivao veće razumevanje pravih razloga za mali izlazak Makedonaca na glasanje. Bilo slučajno ili namerno, tek predsednik Srbije nije spomenuo u svom tumačenju dešavanja u Makedoniji da je referendum bio konsultativan, a da sama odluka nije obavezna. Činjenica da je ovaj važan momenat o karakteru referenduma potpuno zanemaren ostavlja prostora za manipulacije, proizvoljno i nepravilno razmatranje brojeva, kao i izvođenje pogrešnih zaključaka o ishodu glasanja.

Foto: Istinomer / Zoran Drekalović

“Nije moje da se mešam u unutrašnje stvari jedne suverene zemlje… Plašim se i čini mi se da neki ljudi iz sveta nas balkanske narode potcenjuju i misle da sve može – misle, videćemo ako može sa narodom, ako ne, onda nećemo s narodom, probaćemo pritiskom na poslanike, ako ne može ni to, nije važno, to mora tako… Zamolio bih ljude iz Evrope i sveta da pokažu poštovanje prema nama malim narodima i da pokažu da razumeju šta je to što se dešava“, rekao je Vučić nakon refernduma u Makedoniji.

Istakao je, međutim, i da mu je veoma važna bila reakcija iz EU.

“Što se tiče sveta, očekivao sam više razumevanja za stvarne razloge male izlaznosti i očekivao sam da neko na realan način to sagleda. Ne možete zaboraviti šta je to što misli narod, Evropa mora da se postavi odgovornije”, naveo je predsednik Srbije.

Naime, Članom 8. Zakona o referendumu i drugim oblicima direktnog izjašnjavanja, koji je dostupan na sajtu Državne izborne komisije Republike Makedonije, propisano je da “referendum može biti raspisan radi odlučivanja građana ili konsultacija sa građanima“, kao i da je odluka usvojena na referendumu za odlučivanje obavezna, a ona koja je donešena na referendum radi konsultacije, logično, nije obavezna.

Dakle, postoji razlika između odlučujućeg referenduma (obavezno) i konsultativnog referenduma (neobavezno). Referendum održan u nedelju, 30. septembra bio je konsultativan i od samog početka je bilo je poznato da će se postupak nastaviti u Parlamentu Republike Makedonije usvajanjem ustavnih amandmana.

U prvom, prilično haotičnom delu Vučićeve izjave, on jasno implicira da iza svega što se dešava u Makedoniji stoje „ljudi iz celog sveta“ koji „potcenjuju nas balkanske narode i misle da je sve dozvoljeno“. Kasnije, on obrazlaže to „potcjenjivanje”, kako je rekao i to tako što stavlja „ljude iz celog sveta“ iza ideje o ustavnim amandmanima („pokušaćemo da vršimo pritisak na narodne poslanike“). Kao da ti “neki ljudi iz celog sveta” prisiljavaju čitav proces.

Međutim, oslanjanje na ovu teoriju zavere je izrazito plitko razmišljanje. Elem, ono što Vučić pripisuje „nekim ljudima iz celog sveta“ zapravo je definisano Članom 1, tačka 4. Prespanskog sporazuma između Makedonije i Grčke, što znači da ne postoje neki „ljudi iz celog sveta, koje Vučić spominje u kontekstu referendum u Makedoniji, već međunarodni sporazum.

A da vidimo šta piše u pomenutom sporazumu.

Potpisivanjem ovog Sporazuma, strane će preduzeti sledeće korake:

a) Druga strana će bez odlaganja podneti Sporazum svom parlamentu radi ratifikacije.

b) Nakon ratifikacije ovog sporazuma od strane Parlamenta druge strane, druga strana će obavestiti prvu stranu da je njen parlament ratifikovao Sporazum.

c) Druga strana, ako to odluči, održaće referendum.

d) Druga strana će započeti proces ustavnih amandmana, kako je predviđeno ovim Sporazumom.

e) Druga strana će u potpunosti zaključiti ustavne amandmane do kraja 2018. godine.

f) Nakon obaveštenja druge strane o završetku gore pomenutih ustavnih amandmana i svih njegovih internih pravnih postupaka za stupanje na snagu ovog sporazuma, prva strana će odmah ratifikovati ovaj sporazum.

Štaviše, deo Vučićeve izjave u kojoj on kaže da je očekivao „bolje razumevanje pravih razloga za mali izlazak“, kao i to „da neko to realno shvati“, dodajući da „ono što ljudi misle da ne može biti zaboravljeno“ i zaključiti da se „Evropa mora pozicionirati odgovornije“ takođe je sporan.

Naime, Vučić je nejasan (prvo kaže „svet“, onda „Evropa“), kao da želi da sakrije da je svestan razloga za „mali izlazak“ i da ih svet i poznaje, ali to ne znači da ne žele da ih „razumeju“ i „shvate“. U njegovoj interpretaciji, oni kao da prikrivaju razloge zbog nekih skrivenih interesa ili loših namera. Takođe, on u svojoj izjavi ne kaže zašto je, prema njegovom mišljenju, izlazak bio „mali“.

Prvo, termin volja je diskutabilan. Veliki broj analitičara u Makedoniji se ne slaže sa tvrdnjom da je izlazak bio mali, s obzirom na bojkot referenduma od strane VMRO-DPMNE i imajući u vidu dobro finansirani otvoreni bojkot anonimnih grupa. Prema mišljenju analitičara, da je VMRO-DPMNE pozvao svoje birače da glasaju, referendum bi bio uspešan. Takođe se smatra da je najvažnija misija ove stranke povratak na vlast korišćenjem opstrukcija, umesto ispunjavanja uslova za evroatlantsku integraciju zemlje.

A, ukoliko bi premijer Zaev i Vlada trebali na neki način da ubeđuju članove i pristalice VMRO-DPMNE da glasaju, uprkos pozivu za bojkot i da se uzdrže od suprotstavljanja sporazumu, jedina stvar koju Vučić treba da se zapita je da li će srpski opozicioni lideri uspeti da ubede članove i pristalice Srpske napredne stranke da glasaju na referendumu, ako on pozove sve da bojkotuju takav referendum. Jednostavno, tražiti od političkog lidera na Balkanu (pa čak i Evrope) da ubedi članove i pristalice suparničke stranke da ga poslušaju na račun sopstvenog rukovodstva je previše. Da, u teoriji je moguće, ali se u praksi takva stvar gotovo nikad nije desila u političkoj istoriji regiona.

Prema zvaničnim rezultatima koje je objavila Državna izborna komisija (od 100 procenata glasačkih pozicija), glasalo je 666.743 građana ili 36.91 odsto od ukupno 1.806.336 lica upisanih u biračke spiskove.

Na postavljeno referendumsko pitanje „Da li podržavate članstvo u NATO-u i EU prihvatanjem sporazuma između Makedonije i Grčke“, „da“ je zaokrušilo 91,46 odsto ili 609.813 birača, dok je „protiv“ bilo 5,65 odsto ili 37.700 birača. Broj nevažećih glasačkih listića je 19.221 ili 2,89 odsto.

Ovakvi rezultati, jasno je, ne pružaju Vladi Makedonije puno prostora za slavlje i euforiju. Međutim, istovremeno, bez obzira na činjenicu da referendum nije uspeo, volja 609.813 građana koji glasaju „da“ u situaciji dvostrukog organizovanog bojkota ne može se zanemariti.

Dakle, premijer Makedonije Zoran Zaev ima legitimno pravo, ali i dužnost prenošenja ove velike podrške u zakonodavni dnevni red parlamenta. A ako se ne može obezbediti dvotrećinska većina (80 glasova), predviđeni su parlamentarni izbori kako bi se ispunile obaveze iz sporazuma sa Grčkom i to kao preduslov za konačni pomak ka EU i NATO-u.

To je jedini izlaz iz ove krize. Bilo koju drugu alternativu, barem javno, do sada niko nije ni izneo. Pa čak ni Vučić.

Naslovna fotografija: Istinomer / Zoran Drekalović