Vučić penzionerima obećao jedno, Mali isplanirao drugo
Iako je predsednik Srbije najavio da penzioneri mogu da očekuju povećanje i naredne godine, ministar finansija Siniša Mali u budžetskim uputstvima na sajtu Ministarstva finansija nije naveo trošak za povećanje penzija.
Tokom sledeće godine neće biti dodatnog povećanja penzija, uprkos najavama da penzionere i dogodine čekaju nove povišice. Ministar finansija Siniša Mali ovih dana je na sajtu Ministarstva finansija objavio budžetska uputstva, koja predstavljaju neku vrstu smernica o tome kako će tokom sledeće godine biti potrošen novac poreskih obveznika.
Aleksandar Vučić i Siniša Mali / Foto: FoNet/Nenad Ðorđević
U njima se navodi da će napuštanje kriznih mera, koje su stupile na snagu ovih dana, budžet u 2019. godini koštati 40 milijardi dinara. To su rashodi po osnovu ukidanja Zakona o privremenom usklađivanju načina isplate penzija, uz povećanje najnižih penzija do pet odsto. Dodatno povećanje penzija tokom sledeće godine ministar finansija nije planirao.
Predsednik Aleksandar Vučić rekao je nedavno u Istanbulu da će penzioneri u novembru dobiti veće penzije, ali da će moći i sledeće godine da očekuju povećanje.
“Ukoliko budemo nastavili sa dobrim poslom, disciplinovanim i odgovornim ponašanjem, a verujem da hoćemo”, rekao je Vučić i dodao da će, od sada, penzioneri svake godine moći da očekuju novo uvećanje.
MMF – nema novca za dodatno povećanje penzija
Sa druge strane, Sebastijan Sosa, šef Kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Beogradu, već je izneo svoj stav, po kome u budžetu za 2019. godinu neće biti para za još jedno dodatno povećanje, nakon što se penzije sada povećaju.
Isplata uvećanih oktobarskih penzija već je počela za vojne penzionere i poljoprivrednike, a do ponedeljka, 12. novembra, svih 1,7 miliona korisnika dobiće veće iznose na svom računu. Podsećanja radi, to je drugo povećanje penzija u toku ove godine, jer su primanja najstarijim sugrađanima već jednom povećana u januaru ove godine za pet odsto.
Inače, stav o tome da u budžetu za sledeću godinu neće biti para za povećanje penzija, Sosa je izneo komentarišući novi Zakon o penzionom i invalidskom osiguranju, usvojen početkom septembra.
Pre stupanja kriznih mera na snagu penzije su se usklađivale dva puta godišnje: u aprilu i oktobru. Penzioneri su, sve do 2015. godine, kada je na snagu stupio privremeni krizni zakon o umanjenju, dobijali povišice, usklađene sa rastom cena na malo i rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP). Novim Zakonom o PIO ova formula je ukinuta, a državi je ostavljena mogućnost da lična primanja penzionera povećava arbitrarno, o čemu je Istinomer pisao.
Foto: FoNet/Božidar Petrović
Pre nego što je misija MMF-a stigla u Srbiju o ukidanju formule državni zvaničnici govorili su kao o trajnom rešenju. Zoran Đorđević, ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike, je početkom septembra istakao kako se penzije neće više povećavati dva puta godišnje: 1. aprila i 1.oktobra, kao što je to bio slučaj pre krize.
“Umesto toga, Vlada će pratiti ekonomski i privredni rast i mogućnosti u zemlji i prema tome će se i penzije povećavati. Država će da procenjuje kada i koliko će da bude povećanje penzija”, rekao je Đorđević.
Međutim, krajem septembra Misija MMF-a stigla je u prvu reviziju aranžmana koji Fond ima sa Srbijom i nakon završenih pregovora od ministra finansija Siniše Malog javnost je saznala da formula za penzije nije ukinuta, i da će se tokom 2019. godine doneti nova.
To isto je kasnije ponovio i Sebastijan Sosa, šef beogradske kancelarije MMF-a. Da formula nije suspendovana, to bi nužno značilo još jedno povećanje sledeće godine, objasnio je Sosa i dodao da u budžetu nema para za to, nakon što se penzije još jednom povećaju.
Aleksandar Vučić i Siniša Mali sa delegacijom MMF-a / Foto: FoNet/TV
Nekoliko dana kasnije predstavnici Fiskalnog saveta su na konferenciji za novinare, održanoj 10. oktobra, odgovarali i na pitanja o tome da li se nova formula uvodi posle posete i pod pritiskom MMF-a.
Na konstataciju novinara da su iz vlade, ali i iz Fonda istakli da je formula samo privremeno suspendovana, ali ne i ukinuta, Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, odgovorio je da iz izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, nikako nije mogao da se izvuče zaključak da je reč o privremenom ukidanju formule.
“Da su hteli da to rešenje bude privremeno, oni bi to u zakonu i naznačili”, rekao je Petrović.
Privredni rast i penzije
Šta sve to zapravo znači? I da li će 2019. godine ipak biti još jednog povećanja penzija? Šta kaže budžet, a šta kaže zakon?
Kako sada stvari stoje, ako dogodine privredni rast bude na nivou od 3,5 odsto, kako se za sada očekuje i kao što je ministar finansija planirao u budžetskim uputstvima, novog povećanja penzija neće biti. Jer, novembarsko povećanje penzija će se kao trošak trajno preneti i na budžet za sledeću godinu.
Državnu blagajnu to će 2019. godine koštati 40 milijardi dinara. I to tako što će 25 milijardi dinara biti potrošeno na ukidanje kriznog zakona o smanjenju penzija. Odnosno, vraćanje iznosa iz rešenja. Ostatak će biti potrošen da se penzionerima sa najnižim primanjima penzije povećaju za pet odsto.
Foto: FoNet/Beoinfo
Novi Zakon o PIO, ipak ostavlja mogućnost da se i u toku sledeće godine povećaju penzije. Ali samo pod uslovom da rezultati nadmaše plan i da privredni rast bude veći od planiranih 3,5 odsto, a za sada nema nagoveštaja da će se to ostvariti.
Čak i kada bi, primera radi, privredni rast bio jedan odsto veći od očekivanog, što je malo verovatno, to bi, prevedeno u pare, značilo dodatnih 54 milijarde dinara. Ali to ne znači da bi sav taj novac otišao u budžet. Budžetski prihodi bi u najboljem slučaju bili veći za oko 18 milijardi. Taj novac bio bi dovoljan da svi penzioneri dobiju povišice koje su nešto malo veće od tri odsto. Ovaj scenario ministar finansija, za sada, nije planirao.
Naslovna fotografija: FoNet/Nenad Ðorđević
