Vučićeva olovka crta mape koje ne postoje

„Nikakva velika pamet, niti sam prorok, niti bilo šta, osim što sam, eto, slušao i ređao činjenice”, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, gostujući sredinom marta u jutarnjem programu TV Pink. On je tako objasnio svoje prognoze u vezi sa ratom u Ukrajini, pa čak i podsetio na datum kada je medijima ukazao „da nam se priprema mnogo toga teškog u svetu”.

Posle osvrta na stare, Vučić se okrenuo novim prognozama, ističući da će Ukrajina u junu dobiti „veliki zamah na svom evropskom putu”, ali i da će u samoj Evropi doći do promene „političke mape”.

„Mislim da će biti donete odluke o hitnom otpočinjanju pregovora i sa mogućnošću brzog i preko reda ulaska u Evropsku uniju, zato što vam dolazi takmičenje za to ko će da bude šef NATO-a i zato što Amerikanci prave jedan blok unutar Evrope. Evropa im je kompletno saveznička, ali prave poseban blok koji nije mali”, rekao je predsednik Srbije i pojasnio da se taj blok odnosi na Poljsku, Ukrajinu i baltičke zemlje.

„Kada napravite tih pet zemalja, dakle, Estonija, Litvanija, Letonija, Poljska i Ukrajina, onda ćete imati zemlje koje su veće od Francuske po broju stanovnika i približavaju se Nemačkoj. Ako dodate tome iz njihovog ugla i Rumuniju, onda je jasno da taj kvintet ili sekstet postaje najmoćniji i najsnažniji u Evropi, a pod direktim je uticajem Sjedinjenih Američkih Država”, dodao je Vučić.

On je napomenuo da je „naše da to pratimo i da gledamo” zato što „želimo da se pozicioniramo kao centralnoevropska zemlja”.

***

Sagovornici Istinomera, pak, ne misle da će Evropa dobiti „novu mapu”, a izjavu predsednika više vezuju za odnos Srbije prema Zapadu, nego za realnu promenu odnosa snaga.

Vladimir Međak, član Upravnog odbora Evropskog pokreta u Srbiji, za Istinomer kaže da nema reči o pravljenju američkog bloka unutar Evrope, već da Sjedinjene Američke Države nastoje da ojačaju istočno krilo NATO-a, to jest države koje su pod direktnim pritiskom Rusije.

„I ta priča o pravljenju američkog bloka unutar Evrope, to ne stoji, jer Sjedinjene Američke Države su jedna od država koje su direktno uticale na stvaranje Evropske unije i na njeno jačanje. Sjedinjene Američke Države konstantno guraju Evropsku uniju kako bi ona ojačala. Tako da to da Amerika sada uništava i razara Evropsku uniju, to jednostavno ne stoji”, smatra  Međak i dodaje da je jačanje saradnje istočnog bloka NATO saveza sa SAD normalno, pošto je „Amerika najveći snabdevač naoružanjem svih tih država”.

Naš sagovornik izjavu predsednika Srbije vidi kao dezinformaciju koja ima za cilj da stvori sliku da je Evropska unija pred raspadom.

„Još jedna dezinformacija koja govori u prilog onoj tezi – Evropska unija se raspada. Još jedno drvo u toj vatri priče da će Evropska unija da se raspadne, koja se kod nas neguje od 1960-ih godina. Mi stalno slušamo da se Evropska unija raspada, a nikako da se raspadne. To je još jedna priča u tom pravcu”, naglašava Međak.

On dodaje da bi poenta ove Vučićeve najave bilo pitanje „šta ćemo mi tamo i zašto bismo se uopšte mučili da bilo šta radimo” na putu do članstva u Evropskoj uniji.

Strahinja Subotić, istraživač Centra za evropske politike (CEP), navodi da je reč o „neformalnom bloku” zemalja poput Poljske i baltičkih država koje „diktiraju agendu i tempo promena kao ključni saveznici Ukrajine”, odnosno kao države koje zagovaraju „totalnu pobedu Ukrajine bez spremnosti na bilo kakav kompromis sa Rusijom”.

„Tako ove države prave neformalni blok i insistiraju i da se ubrza taj pristupni put Ukrajine ka Evropskoj uniji. Zapadne države, odnosno osnivači Evropske unije su, ipak, malo skeptičniji, a činjenica da su Ukrajinci dobili status kandidata i da se sada razmatra otvaranje pristupnih pregovora, govori da Poljska i baltičke države, taj neformalni klub, mogu da se nametnu na nivou cele Evropske unije”, kaže Subotić za Istinomer.

Utemeljenje u tvrdnjama predsednika Srbije da je na pomolu formiranje novog bloka ne vidi ni Florijan Biber, profesor na Univerzitetu u Gracu. Baltičke zemlje i Poljska nisu poseban blok, kaže Biber za Istinomer, ali najviše podržavaju Ukrajinu i čine svakako grupu zemalja koje dele poseban pogled na bezbednosnu politiku.

Iz tog razloga, naš sagovornik ovu Vučićevu izjavu naziva „predviđanjem, i to lošim”.

„Odnos snaga u EU je uvek komplikovan i zemlje su svakako saglasne u pogledu Ukrajine, ali se razlikuju po mnogim drugim pitanjima. Osim toga, Rumunija zapravo nije deo ovoga, barem ne jasno. Takođe, ove zemlje nisu pod direktnim uticajem SAD, ali imaju svoju politiku koja bi mogla biti više proamerička, ali je autonomna. Zvuči kao čudna izjava, pogotovo što otkriva koliko su Mađari izolovani u EU”, ističe Biber.

Gde smo tu mi – pitanje bez odgovora

Vučićeve prognoze pretočene su u medijske naslove u kojima „Amerikanci prave najmoćniji blok”, a promene donose „prečicu Ukrajini, šamar za Beograd”. Tvrdnje predsednika neki su nadogradili i pitanjima „šta donosi novi američki blok unutar Evrope” i „gde je mesto naše zemlje na novoj geopolitičkoj mapi starog kontinenta koju crta Amerika”.

Na neka od ovih pitanja, predsednik Srbije je delimično odgovorio rekavši da Srbija želi da se pozicionira kao „centralnoevropska zemlja”, zbog čega „imamo i sve bliže odnose sa Mađarskom”.

Sagovornik Istinomera Vladimir Međak kaže da je izjava predsednika Srbije nejasna, jer njom nije rekao kako bismo se mi postavili prema novom „bloku” ukoliko bi on zaista bio formiran.

„Poljska je nosilac, u ovom trenutku, politike u centralnoj Evropi. Ako se mi pozicioniramo kao centralnoevropska država, da li to znači da mi tome pristupamo? To se iz te izjave ne može zaključiti, a može se negde zaključiti da je to loše”, navodi Međak, a s druge strane podseća i na strateško partnerstvo Srbije i Mađarske, koja je protiv čvršće veze sa Amerikancima.

Strahinja Subotić iz CEP-a takođe ukazuje na to da je vrlo naglašen blizak odnos predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Mađarske Viktora Orbana. Naš sagovornik, pored toga, u Vučićevoj izjavi čita i želju da se Srbija nametne kao država koja može da balansira, i to „ne možda između Istoka i Zapada na globalnom planu, ali možda između istoka i zapada u samoj Evropskoj uniji”.

„Kao država koja sa jedne strane da podržava teritorijalni integritet Ukrajine jer i mi imamo takvih problema, a sa druge strane kao država koja ne zagovara opciju da se ovaj rat vodi do beskraja i po svaku cenu”, objašnjava Subotić.

Amerika delila Evropu i ranije – u srpskim tabloidima

Nova mapa Evrope nije nova tema. Mediji bliski vlasti neretko ističu da su odnosi između Brisela i Vašingtona zategnuti kao i da „katastrofu Evropske unije” izazivaju upravo Sjedinjene Američke Države.

Od početka rata u Ukrajini više stranica je posvećeno potencijalnoj propasti Evrope. Na portalima i u štampi pročitali smo i o „dva američka šamara Evropskoj uniji”, a postavljala su se pitanja „ima li Amerika plan da uništi EU uz pomoć Zelenskog”. Uz pitanja nizale su se i najave da „Amerika preuzima primat od Nemačke i pita se za sve” i to sve u sklopu „šireg plana” da se iscrtaju „nove mape Balkana i Evrope”.

Za brojne procene ove vrste uglavnom su povodi bili izjave lidera desničarskih partija nekih evropskih zemalja, ali i zvaničnika Kremlja. Tako su preneta i predviđanja zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrija Medvedeva za 2023. godinu. Sa napomenom da „nije baba Vanga, već Medvedev”, javljeno je da će u Americi „izbiti građanski rat”, a da „EU neće postojati”.