“Za promenu” – Parada ponosa bez incidenata i uz državni vrh
Pod sloganom “Za promenu” u Beogradu je održana Parada ponosa, završni događaj Nedelje ponosa, kojom se promovišu prava pripadnika LGBT zajednice, koja u Srbiji trpe različite vidove diskriminacije, nerešen pravni položaj, a nekada i fizičke napade.
Oko hiljadu učesnika Parade ponosa, noseći zastave duginih boja i poruke o pravima LGBT osoba, prošetalo je Beogradom, od Cvetnog trga do Trga Republike. Šetnja je protekla bez indicenata, a završila se žurkom, pošto najistrajniju grupu učesnika nisu rasterali ni kiša ni snažan vetar.
Kao i prethodnih godina, deo grada kojim se odvijala šetnja bio je blokiran, a učesnici su mogli da uđu samo na nekoliko unapred određenih mesta. Međutim, čini se da ove godine nije bilo toliko policije na samoj trasi šetnje.
Paradi su pristustovali predsednica Vlade Ana Brnabić, a uz nju su bili i ministri Branko Ružić i Zoran Đorđević, kao i gradonačelnik Beograda Siniša Mali. Oni se nisu obratili učesnicima, ali su u izjavi medijima poručili da vlast poštuje i promoviše različitost.
“Srbija poštuje različitosti, moja poruka danas je da je Vlada Republike Srbije tu za sve građane i da će obezbediti poštovanje prava svim građanima kako većine, tako i manjine i da ćemo ovim dati signal da je različitost nešto što može da doprinese da naše celo društvo bude još jače… Dobro je što je predsednik republike danas na saboru u Tršiću, što je deo vlade na saboru u Tršiću, što je deo vlade ovde. Dakle, sve je to Srbija. To je ono što je važno da pošaljemo kao sliku svim našim građanima, da je sve ovo zajedno Srbija”, rekla je Brnabić.
Pored visokih zvaničnika, najveću pažnju medija privukla je ovogodišnja “kuma” Prajda, pevačica Jelena Karleuša, koja je na društvenim mrežama poznata i po tome što se zalaže za prava LGBT populacije.
Iako je na početku rekla da nije političarka i da ne zna da drži govore, održala je zapažen govor u kome je naglasila važnost poštovanja različitosti:
“Smatram da je borba za ljudska prava moralna obaveza svakog od nas, pogotovu javnih ličnosti koje mogu da koriste svoje ime, svoju slavu, zarad onog što se zove ljubav, tolerancija, borba protiv mržnje, borba za jednakost, borba za ljudska prava. Ja smatram da biti rođen drugačiji ne sme da bude cilj napada, cilj ničije mržnje. Ja sam majka dvoje dece i moju decu sam naučila da biti čovek znači voleti, poštovati. Ja sam njih naučila da ako je mama levoruka, ne znači da mamu treba naučiti da piše desnom rukom, nego poštovati mamu baš zato što je drugačija”, rekla je Karleuša.
Prva “kuma” Prajda, dramska spisateljica Biljana Srbljanović, i ovoga puta je bila na čelu kolone, a kaže da će biti tu sve dok “ne bude toliko sigurno da ne mora više uopšte da dolazi”.
“Mislim da je ključna promena što je preko premijerke postala veoma vidljiva LGBT zajednica, iako ona ima potpuno svoju, drugu političku agendu i ona nije naša aktivistkinja, ali sam iskorak da jedna LGBT osoba, koja je autovana, sa svojom funkcijom dođe ovde da hoda… Ja mislim, kao što je rekao gost iz Amsterdama, to nije tako česta slika ni u velikim svetskim metropolama, bez obzira šta mislimo, ja sad ne govorim politički o Vladi, ne govorim o društvenom i ličnom angažmanu. Mislim da je to bitan iskorak i bitno je da je nasilje ove godine zaista smanjeno, ne samo povodom Prajda, nego tokom cele godine”, rekla je Srbljanović za Istinomer.
Prema njenim rečima, dobro je što je Paradi prisustvovala i Jelena Karleuša, koja se otvoreno zalaže za ljudska prava i promoviše ih među svojim obožavateljima.
“Ne trpim nikakav kultur-rasizam u kome će ljudi da kažu “jao, kakva je to muzika”. Ja mrzim ovu muziku koja sad svira. Ja mislim da Bijonse koju su puštali (sa razglasa), All the Single Ladies, da je to jedna antifeministička pesma, ali da ne ulazimo u to. Ona (Karleuša) je žena punim svojim integritetom kao ljudsko biće sa nama i svaka joj čast”, rekla je Srbljanović.
Parada se završila obraćanjem gostiju iz inostranstva i žurkom, a organizatori su sledeću Paradu ponosa najavili za septembar 2018.
