Opšte je poznato da premijer jako ceni iskustva zapadnoevropskih zemalja i
voli da poredi Srbiju sa njima. Utoliko više čudi da Vučić u baš ovim oblastima ne zna za strana iskustva, a imao bi koga i da pita s obzirom da ima više savetnika iz inostranstva o kojima s ponosom govori. U isto vreme, ne bi morao ni da ide daleko po savet, jer se problemima koji more premijera bave i brojne naučne institucije u Srbiji. Treba možda samo zatražiti njihov savet i mišljenje. Ili se konačno odlučiti da se otvori suštinski dijalog oko ključnih tema u zemlji.
Resavica
Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja Resavica je rak rana javnih finansija. Menadžment ovih rudnika svestan je loše situacije zbog čega očekuje turbulentnu i neizvesnu poslovnu godinu. I to s punim pravom. Resavica godišnje iz budžeta na ime subvencija dobija 4,5 milijardi dinara što odgovara rashodima za zaposlene, ali ni to nije dovoljno da na vreme izmiruje svoje obaveze. Samo dve trećine zaposlenih u rudniku čine rudari, dok su ostali iz redova administracije, što je prema oceni Fiskalnog saveta prostor za smanjenje broja zaposlenih. Savet očekuje i da Vlada što pre napravi plan za restrukturiranje Resavice koji bi, između ostalog, obuhvatio i zatvaranje rudnika koji su ostali bez rude. Premijer očigledno ne haje za preporuke Fiskalnog saveta i dramatično apeluje:
Otvoreni parlament, 11. 8. 2016. godine
“Ako imate neko rešenje, pomozite nam. Ako imate bilo kakvo genijalno rešenje za Resavicu, molim vas dođite kod mene, sutra sam u Austriji, za vikend, kad god hoćete i dajte da to rešimo. Biće svi ministri, biće svi direktori, biće svi koji odlučuju o tom procesu. Dajte da to rešimo pošto ga mi ne vidimo, mi ne vidimo dobro rešenje. Ko god ga ima, dođite kod nas, odmah ćemo to da uradimo, samo nam ga dajte.”
Bela kuga
Demografska statistika za Srbiju je zaista mračna, i nezaobilazna je tema za svakog srpskog premijera. Okršaj sa belom kugom premijer Vučić obećao nam je pre tačno godinu dana, ali ako je suditi prema poslednjem ekspozeu, danas je manje odlučan da se uhvati u koštac sa populacionim izazovima.
Bebe u porodilištu / Foto: FoNet
B92, 5. 8. 2015. godine
“Za 2016. najavljujem velike promene i reforme u sistemu školstva, zdravstva i pre svega brigu i rešavanje, odnosno početak rešavanja naših demografskih problema.”
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prošle godine je rođeno više od 65.000 dece, a umrlo je 103.000 ljudi.
Otvoreni parlament, 9. 8. 2016. godine
“Čak ni ono gde sam govorio o demografiji, vrlo precizno sam rekao da ne znamo rešenja i da ih nemamo. Da ih imamo i da su ta rešenja jasna, ceo svet bi ih koristio i upotrebljavao jer dobar deo posebno modernog i bogatijeg sveta ima velike probleme sa tim. Kad slušam gluposti po našim televizijama i čitam u našim novinama kako zbog malih primanja i malih prava porodilja i ne znam čega imamo manje dece, odmah znam da pričamo sa neznalicama, pošto prvo ne znaju kolika prava ovde imaju, kolika u drugim zemljama, a drugo, ne znaju da je upravo to najizraženiji problem u najbogatijim zemljama Evrope i sveta, da moramo nešto da menjamo u svesti. Kako da menjamo? Ne znamo.”
Premijer očito ne prati dobre izvore, inače bi pročitao da finansijska davanja za majke podstiču buduće roditelje da brže dobiju dete, ali da broj dece zavisi od nekih drugih stimulansa kao što je usklađenost rada i roditeljstva, odnosno veće ulaganje u jaslice i vrtiće kako bi majke mogle da rade i ostvare profesionalne planove. Dobar primer u tom smislu su skandinavske zemlje. Stručnjaci koje premijer ne prati predlažu i uvođenje seksualnog obrazovanja u škole, ne bi li se uticalo na svest mladih o reproduktivnom zdravlju.
Privatizacija sportskih klubova
Premijer je u ekspozeu 2014. godine obećao privatizaciju klubova, ali sada priznaje da nema snage ni za to, ni za borbu sa huliganima. Novi zakon o sportu usvojen u februaru 2016. godine samo u jednoj tački kaže da će “privatizacija biti rešena novim zakonom”.
Premijer Aleksandar Vučić
Otvoreni parlament, 10.8. 2016. godine
“Zamislite Berluskonija koji proda Kinezima ili ovaj koji proda Tajlanđanima ili ne znam kome i da kaže – ja sam ti to prodao, ali ja hoću da mi zajedno sa navijačima odlučujemo o svemu, a ti upravljaj pa tamo zarađuj pare ako možeš, a ako ne zarađuješ mi ćemo da te smenimo. To je veliki, veliki problem kod nas i ja ne vidim u ovom trenutku rešenje, a svako ko mi kaže drugi da bi to rešio, nemojte da vam govorim šta su radili i kako su ih Antiću odvodili u Zvezdu da bi prestalo navijanje: „Spasi Srbiju!“, pa plati šest miliona ovamo, pa plati pet miliona onamo, pa plati ovako, pa plati onako. Ja bar nikome ne plaćam da ne viče: „Vučiću, pederu!“. Vičite koliko hoćete. Neću da plaćam ništa za to. Ali, da li smo uradili neke druge stvari loše? Jesmo. I sam sam za to kriv.”
Gas
Premijer je u skupštini zabrinuto saopštio da Srbija sada dobija gas samo preko Beregova u Ukrajini, ali i da ga brine situacija u toj zemlji, zbog čega bi mogla biti prekinuta ta linija snabdevanja.
Otvoreni parlament,11. 8. 2016. godine
“Nemamo rešenje odakle da dovedemo gas. To je naša velika strateška muka i problem. Ako neko ima predlog da nam ukaže gde ima gasa. Dakle, imamo mi dovoljno rezervi, imamo mi uvek za tri, četiri meseca, nije nikakva panika i zato se staramo i brinemo o narodu u Srbiji. Nego vam govorim da nemamo političko rešenje. Nema toga u ekspozeu zato što nemamo političko rešenje. Uzgred, Zorana se zalagala za Južni tok. Nije se zalagala za neke druge stvari, a za Južni tok se zalagala.”
I tako se u ovom prikazu premijerovih nemoći krećemo u širokom luku razloga i posledica – od odricanja od pravne celovitosti zemlje i predavanje delova poretka u ruke “nedodirljivim” interesnim grupama, lociranim u uprave fudbalskih klubova i navijačko-huliganske grupe, preko nipodaštavanja domaće pameti i znanja i nespremnosti da se otvori istinski dijalog o najtežim društvenim problemima, kada je natalitet u pitanju. Da stvari budu gore – u ovom drugom slučaju premijer ide i dalje, pa poriče rešenja i znanja ne samo naših stručnjaka, nego i ona koja razvijene zemlje odavno primenjuju – od predloga demografa da treba finansijski podržavati rođenje prvog i drugog deteta, a ne svakog sledećeg, jer većina parova u Srbiji ima “malo više” od jednog deteta. Preskočio je premijer da progovori i o stimulansima za rađanje koji bi došli iz radnog zakonodavstva, ili mnogim drugim dobrim primerima iz evropske prakse, o kojima bi bilo gotovo neverovatno da nije obavešten.
Zato se čovek teško može oteti utisku da se premijer zaklanja iza tobožnjeg nedostatka dobrih primera u svetu, koje bi i njegova vlada mogla da preuzme, i time opravdava neaktivnost u vezi sa spomenutim izazovima.
I na kraju – da zaključimo: sve ovo, o čemu smo u ovom članku govorili – de facto su primeri lošeg upravljanja i kao takve ih treba tretirati i popravljati. Izbegavanje suočavanja sa realnim i krupnim, čak ključnim problemima zemlje iz bilo kog razloga jeste potpuno neopravdano, za bilo koju Vladu, pa i za Vučićevu.
Prema tome, nekome ko se toliko zaklinje u uporan i predan rad, predsedniku Vlade bi moralo da bude jasno da javnost od njega i njegove Vlade očekuje akciju i rešenja i na ovim poljima. Što pre. Ukoliko to izostane, biće jasno da smo zemlja u kojoj postoje dvostruki politički aršini – jedni za nezaštićene zaposlene i penzionere i drugi za prezaštićene uprave i vlasnike fudbalskih klubova. Da postoje i dve vrste problema – jedni koje Vlada spremno rešava – kao što je pitanje spoljnog duga i drugi, kao što je odumiranje nacije, na koje se ne reaguje.
