Za većinu status quo jedino prihvatljiv za Kosovo
Iz krize u krizu - tako je situaciju na Kosovu opisao visoki predstavnik EU Žozep Borelj nakon poslednjih neuspelih pregovora Beograda i Prištine o preregistraciji vozila na severu Kosova. A kako građani vide dešavanja na Kosovu? Da li očekuju pogoršanje situacije, koliko znaju o dijalogu sa Kosovom i zašto većina ne očekuje da će on dovesti do trajne stabilnosti i mira, objašnjava najnovije istraživanje Crte.
Nakon što je vlast u Prištini krajem leta donela odluku o korišćenju kosovskih tablica, situacija na Kosovu je pogoršana, a izlazak kosovskih Srba iz institucija na severu dodatno je podigao tenzije. Da li će se u narednim mesecima situacija dramatično pogoršati, mišljenja građana su podeljena.
Dok 39 odsto smatra da neće doći do pogoršanja situacije, 37 odsto misli da hoće, a preostala petina je neodlučna. Polovina onih koji misle da bi situacija mogla da se pogorša kaže da je zabrinuta zbog toga, dok tek svaki deseti nije zabrinut, pokazuje terensko istraživanje koje je Crta sprovela u periodu od 24. septembra do 3. oktobra na uzorku od 1000 ispitanika.
Većina, čak 70 odsto, ne očekuje da će dijalog sa Prištinom dovesti do trajne stabilnosti i mira. Tek svaki četvrti veruje suprotno.
Iako se u poslednjih nekoliko godina govorilo o različitim rešenjima za Kosovo, za većinu je jedino prihvatljivo održavanje statusa quo. Za 62 odsto prihvatljivo je samo da Srbija i Kosovo nastave dijalog, ali ne o priznanju Kosova, i bez vremenskog ograničenja.
Za 24 odsto bi bilo prihvatljivo da Srbija uz podršku Rusije povrati Kosovo i time zaoštri odnose sa Zapadom, dok bi za petinu građana (21 odsto) bilo prihvatljivo da Srbija odustane od dijaloga i zamrzne sukob sa Kosovom iako to blokira evropske integracije. Rešenje po kome se Srbija i Kosovo međusobno priznaju u postojećim granicama i postaju članice EU prihvatljivo je petini (21 odsto).
Francusko-nemački predlog da Srbija ne prizna Kosovo, ali da mu dozvoli članstvo u međunarodnim organizacijama, prihvatljiv je za 17 odsto, a neprihvatljiv za čak 65 odsto ispitanika. Građanima je još manje prihvatljivo razgraničenje Srbije i Kosova, po kom bi sever Kosova pripao Srbiji, a deo Preševa i Bujanovca nezavisnom Kosovu. Takvo rešenje je prihvatljivo samo za 16 odsto, a neprihvatljivo za dve trećine.
Građani istovremeno misle da bi bolje živeli ako bi došlo do rešenja, iako priznaju da o dijalogu Srbije i Kosova ne znaju dovoljno. Čak 79 odsto njih sagasan je sa stavom da građani Srbije ne znaju dovoljno o dijalogu sa Kosovom i da treba da budu bolje obavešteni, a 74 odsto smatra da bi svaki potencijalni dogovor sa Kosovom trebalo da bude potvrđen na referendumu.
Više od polovine građana (58 odsto) misli da podizanje tenzija na Kosovu služi kao izgovor političarima da se u Srbiji ne rešavaju gorući problemi, dok skoro isto toliko (57 odsto) smatra da bi postizanje trajnog dogovora sa Kosovom značilo bolju budućnost za njih i njihove porodice. Tek oko trećina građana (32 odsto) spremno je da izdvoji deo ličnih primanja da pomogne zaštiti srpskih interesa na Kosovu.
Na pitanje koji međunarodni subjekt bi trebalo da bude prisutniji u dijalogu, najviše građana kaže da je to Rusija (29 odsto), a za 17 odsto to su EU, SAD ili NATO.
Upitani o istoriji sukoba na Kosovu, skoro dve trećine građana (65 odsto) reklo je da su sukob Albanaca i Srba veštački kreirali političari, dok četvrtina (26 odsto) smatra da je sukob bio neizbežan. Skoro polovina građana (46 odsto) odgovorila je da je u ratu 1999. godine pobedio NATO, petina (19 odsto) misli da je pobedila SR Jugoslavija, a 24 odsto smatra da niko niko nije pobedio. Interesentan je i podatak da ogroman broj građana Srbije, čak 84 odsto, nije bio na Kosovu posle 1999. godine.
Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović
