Za vlast “strani plaćenici”, za polovinu građana borci za promene

Za deset godina, koliko Crta sprovodi istraživanja o stavovima građana prema demokratiji i učešću u demokratskim procesima, demokratija nikada nije imala dvotrećinsku većinu, ali je ipak primetan stabilan rast podrške ovom političkom sistemu.

Poslednje istraživanje pokazalo je da svaki drugi građanin ili oko polovina građana smatra da je demokratija, uprkos svim manama, najbolja za Srbiju. Istovremeno, sličan udeo građana veruje da je za našu zemlju u ovom trenutku najbolje da imamo jednog jakog lidera koga bi svi slušali, jer samo takav lider može da nas izvadi iz krize.

Ovi stavovi se međusobno ne isključuju, jer svaki četvrti građanin u isto vreme ima pozitivan odnos i prema demokratiji i prema sistemu sa jakim liderom. Ako bi, pak, morali da se opredele i izaberu ili demokratiju ili sistem sa jakim liderom, dobili bismo potpuno polarizovanu sliku – 43 odsto bi bilo za demokratiju, a 46 odsto za sistem sa jakim liderom.

Istraživanje je pokazalo i značajan pomak u percepciji nevladinih organizacija (NVO). Pre desetak godina oko trećina građana verovala je da NVO štite javni interes i bore se za promene u društvu, dok sada taj stav deli nešto manje od polovine građana.

To što građani gledaju pozitivnije na organizacije civilnog društva i znaju više o njihovom radu i funkcionisanju, za direktorku Crte Vukosavu Crnjanski predstavlja ohrabrenje u situaciji kada, kako kaže, institucije i nosioci vlasti u Srbiji rade na diskreditaciji organizacija civilnog društva, karakterišući ih kao strane plaćenike.

“Mislim da je veliko ohrabrenje kada vidite da građani gledaju na organizacije civilnog društva kao na nekog ko brani javni interes i ko radi na promenama. U trenutku kada institucije Evropske unije glasno govore kako treba stati uz organizacije civilnog društva, podržati ih u njihovoj borbi i zaštititi, postavlja se pitanje gde su naše institucije da stanu uz aktiviste, uz organizacije koje se bave političkim procesima, uz nezavisne medije”, primećuje Crnjanski.

Istraživanje je pokazalo i da većina (53 odsto) politiku vidi kao prostor za aktivno uključivanje građana, te je potencijal participativne demokratije značajan. Ovaj potencijal je limitiran osrednjom procenom mogućnosti za promene u državi (31 odsto), kao i veoma niskom samoprocenom sposobnosti za učešće u politici (15 odsto). Kao posledica toga, tek svaki pet građanin Srbije je u poslednjih godinu dana učestvovao (15 odsto) ili organizovao (pet odsto) akcije na lokalnom nivou radi rešavanja određenog problema.

Iako je ovaj procenat i dalje mali, Crnjanski smatra da je ipak ohrabrujuće to što je svaki peti građanin učestvovao ili pokrenuo neku od javnih akcija, jer su nam za funkcionalnu demokratiju, kako naglašava, potrebni aktivni građani.

“Biti aktivista danas u Srbiji je hrabro, te apelujem da građani stanu uz svoje komšije koje su dovoljno glasne da štite javni interes”, poručuje direktorka Crte.

Govoreći o limitirajućim faktorima kada je reč o učešću građana u demokratskim procesima, šef javnomnjenskih istraživanja u Crti Vojislav Mihailović kaže da je najpre interesovanje građana za politiku relativno nisko – tek nešto više od trećine građana ističe da je zainteresovana za temu politike. Prema njegovim rečima, građane više interesuju određene aktuelne teme, kao što je recimo tok pregovora Beograda i Prištine, dok je svega oko petina građana zainteresovana za rad NVO i programe političkih partija.

“U skladu sa tim znanje građana o politici je relativno nisko. Tek između četvrtine i trećine građana ima visoku samoprocenu znanja o politici. Ali, kada bismo radili test i stvarno proveravali to znanje, pitanje je šta bismo dobili. Ono što mi se čini kao najvažnije jeste samoprocena građana da nisu sposobni za učešće u politici. To znači da oni veruju da to treba neko drugi da radi, jer sebe ne smatraju dovoljno sposobnim za tako nešto. I ovde imamo svega 15 odsto građana koji ističu da su sposobni za učešće u politici”, kaže Mihailović.

Građani koji učestvuju u akcijama, najčešće se okreću (lokalnim) komunalnim (49 odsto) i ekološkim (32 odsto) problemima, što su teme koje su se u prethodnom periodu pokazale kao uspešne. Četiri petine građana (80 odsto) nije učestvovalo u rešavanju problema u lokalnoj zajednici. Najčešće usled nedostatka vremena, dok po petina građana navodi da ih ne zanima, odnosno da ne veruju da se akcijama može nešto postići. Udeo građana koji nemaju poverenja u ovakve akcije opada iz godine u godinu, ali u isti mah raste broj onih koji ističu manjak vremena ili manjak želje da učestvuju.

“Iako ovo deluje kao negativan nalaz, treba imati u vidu da je ljude znatno lakše ubediti da izdvoje deo svog vremena za učešće u određenoj akciji, nego povratiti izgubljeno poverenje u delotvornost ovakvih akcija”, primećuje šef javnomjenskih istraživanja u Crti.

Građani su u prethodne dve-tri godine najčešće potpisivali peticije (31 odsto), diskutovali o politici putem interneta (23 odsto), ali i učestovali na protestima i demonstracijama (20 odsto). Najmanje su skretali pažnju medija na postojeće probleme, što je posebno zanimljivo s obzirom da je upravo ovaj način uticanja na promene u državi bio, pored glasanja na izborima, najpozitivnije ocenjen od strane građana.

Pored zaključka Crte da je potrebno osnaživanje građana za učešće u politici, te rad sa mladima koji su pokazali nezainteresovanost za učešće u akcijama usmerenim ka promenama u društvu, direktorka Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Gazela Pudar Draško naglasila je da se ni akademska zajednica ne angažuje u dovoljnoj meri i da bi morala da pruža ekspertizu.

Naslovna fotografija: Istinomer