Za vreme DOS-ove vlasti plate bile 65 evra

Ako je suditi po nastupu Siniše Malog na TV Pink, moglo bi da se pomisli da će rad Istinomera uskoro postati izlišan. Jer, šta: ministar finansija je uspeo sam sebe da demantuje u svega dve rečenice.

 

Najpre je saopštio jednu tačnu informaciju: da su prosečne zarade u maju 2018. bile nominalno za 6,9 odsto veće nego u maju prošle godine. A onda je dodao:

 

„Malo sam možda dosadan sa ovim ciframa, ali je veoma važno, i nama je prosečna plata već u maju mesecu ove godine 426 evra. Bila je prošle godine, ako se ne varam, 318.“

 

Zbilja, u maju 2018. prosečna plata u Srbiji jeste bila 426 evra, odnosno 50.377 dinara. Tih pedesetak hiljada je, kako je ministar tačno saopštio, bilo za 6,9 odsto više nego u maju 2017, što znači da je prošlog maja prosečna zarada bila oko 47 hiljada dinara (47.147). Dakle, tih 47 hiljada, kolika je bila majska plata prošle godine, tada je vredelo 318 evra, kako je utvrdio ministar Mali, a što bi dalje značilo da je evro u maju prošle godine vredeo 148,3 dinara…

 

Osim što, naravno, nije, jer je u realnosti evro vredeo kojih 25 dinara manje (122,6), pa tako i prosečna zarada u maju 2017. iznosila nešto iznad 384 evra: nije mnogo ministar pogrešio, svega 20-ak odsto.

 

RITUALNO MENJANJE VISINE ZARADA U PROŠLOSTI

 

Nije Siniši Malom ovo prvi put da priča da je zarada prošle godine iznosila 318 evra – štaviše, već je za to od Istinomera dobio ocenu „kratke noge„. Ako je već odnekud iskopao brojku od 318 evra, ministar finansija mogao je da kaže da je to bila prosečna zarada u martu 2007, ne bi pogrešio. No, kao što reče glavni urednik NIN-a Milan Ćulibrk, tvrdnje o visini prosečnih zarada kao da su postale „vrsta folklora, deo čudnog, neshvatljivog rituala, kao kada sportista pre svake utakmice obuva pocepanu levu čarapu“.

 

Doduše, Ćulibrk je ovo napisao misleći na Vučićeve tvrdnje o prosečnoj zaradi u Srbiji, koje su, kako tvrdi predsednik „pretekle“ one u BiH i Bugarskoj, što, naravno, takođe nema veze sa istinom. Ali, kako smo već mnogo puta imali prilike da se uverimo, Vučićeve priče o prosečnoj zaradi, zbog poražavajućeg stanja u usporedbi, manje su bile usmerene na inozemstvo, a mnogo više na mračnu prošlost i blistavu budućnost.

 

Tako, plata od 500 evra je bila mantra koja je trajala godinama – evo tu je, samo što nije, za dve godine, za godinu dana, do kraja godine sigurno – da bi se od nje nedavno odustalo, uz Vučićevu priču da će, “onako kako sam govorio” do kraja 2018. prosečna zarada biti „470 evra“, a to je, dabome, „nešto manje od 500 evra„. 

 

Ostavićemo ovo predsednikovo novo obećanje samo za trenutak, da bismo videli kako su stvari stajale u prošlosti, u onom varljivom, pokretnom trenutku u prošlosti kada je Aleksandar Vučić došao na mesto predsednika vlade.

 

Da, poznato je da je Vučić postao premijer u aprilu 2014, nakon vanrednih parlamentarnih izbora u martu 2014. Tada – u aprilu 2014. – prosečna zarada bila je nešto ispod 400 evra. Međutim, ukoliko pratimo njegove izjave o tome kolika je prosečna plata bila kada je on postao premijer, ovaj trenutak pomera se znatno dalje u prošlost.

 

TAKO JE GOVORIO VUČIĆ

 

Naime, dugo je Vučić govorio da je prosečna plata u vreme kada je on postao premijer bila 356 evra. Ovo njegov dolazak na mesto predsednika vlade pomera, na primer, u septembar 2007, kada je plata bila 357 evra, ili avgust 2012. godine, kada je zapravo tek (ponovo) došao na vlast – tada je bio tzv. „prvi potpredsednik vlade“, ministar odbrane i šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti.

 

Međutim, od nedavno, mračna prošlost iz Vučićevih priča postala je još mračnija – doznali smo da su prosečne zarade kada je on postao predsednik vlade bile najpre 346 evra, pa 340 evra, da bi od nedavno počeo da priča da su bile 336 evra:

Zbog ovako naglih i čestih promena u bliskoj prošlosti, bilo je u redakciji Istinomera mišljenja da ne treba da pišemo o ovoj temi sve dok plata iz aprila 2014. ne padne na 300 evra. No, evo – neka bude, i Istinomer se priključuje podsećanjima na mračnu prošlost: prosečna zarada za vreme vlasti DOS-a bila je onih 65 evra iz naslova (doduše, bila je u januaru 2001, nakon parlamentarnih izbora iz decembra 2000, formiranja vlade Zorana Đinđića i preuzimanja republičke vlasti od tromesečne prelazne vlade formirane nakon 5. oktobra; prosečna zarada u poslednjoj godini vlasti socijalista, radikala i JUL-a iznosila je 45,4 evra).

 

A sada, vratimo se na predsednikovih „470 evra pre kraja godine“, što je, podsetimo se još jednom „nešto manje od 500 evra“.

 

Istinomer je već izveo računicu kojom je pokazao da zarada na kraju 2018. nikako ne može biti 500 evra, odnosno, da je za to neophodno da zarade u javnom sektoru porastu za oko 55 odsto, tj. na više od 85 hiljada dinara, ili da vrednost evra dramatično padne na oko 102 dinara.

 

 

 

Slično ćemo pokazati i za ovih novih „nešto manje od 500 evra“, odnosno da je izuzetno malo verovatno da zarade na kraju godine budu 470 evra – štaviše, neće doći ni do 450.

 

Računicu smo zasnovali na sledećim pretpostavkama (i uz iste ograde kao prethodnog puta*): da će broj zaposlenih u javnom i van javnog sektora porasti za oko 3,7 odsto, s tim što će u javnom sektoru pasti za 1,2 odsto, a van javnog sektora porasti za šest odsto.

 

Takođe, kao što se i dogodilo u periodu januar-maj ove godine, pretpostavićemo da će porast zarada van javnog sektora iznositi oko šest odsto (čime će ove zarade na kraju godine dostići 409,9 evra). Uz jednu poznatu vrednost – prosečne zarade od 470 evra – i pretpostavke da evro neće pasti ispod 118 dinara (a već je pao na 118,05) možemo zaključiti sledeće:

 

Da bi prosečna zarada u decembru 2018. iznosila 470 evra, potrebno je da javnom sektoru bude podignuta plata za čak 33,1 odsto, odnosno na skoro 73 hiljade dinara – po kursu evra od 118 dinara, to bi iznosilo 618,4 evra. Jasno je da se ovo neće dogoditi.

 

Čak i ako svima u javnom sektoru plate budu povećane za 10 odsto – a neće, jer su u ovaj broj uračunati i zaposleni u javnim preduzećima, njih nešto manje od 150 hiljada – zarade će u javnom sektoru iznositi 60.324 dinara, odnosno 511,2 evra, a prosečna zarada u Srbiji bi u tom slučaju iznosila 51.813,2 dinara, odnosno 439,1 evro.

 

Ono što je ekonomski održivo jeste povećanje realnih zarada za rast bruto domaćeg proizvoda, odnosno, nominalno – za rast stope inflacije pride. To bi značilo rast od oko šest odsto. U tom slučaju, prosečne zarade na kraju 2018. iznosiće 51.667,6 dinara, ili 437,9 evra (ili, Vučićevih 470, ako evro bude vredeo 109,9 dinara).

 

Takođe, u tom slučaju, jaz između plata u javnom sektoru i plata van javnog sektora povećao bi se na skoro 100 evra, u korist javnog sektora (506,9 evra u javnom i 409,9 evra van javnog sektora). 

 

Dakle, ništa od 500 evra, osim za javni sektor. Za ostale – ništa ni od 470, ni od 450. Do sledeće prilike.