Zakon o javnim nabavkama (ne) ostavlja prostor za zloupotrebe

Skupština Srbije usvojila je izmene Zakona o javnim nabavkama, kojim se, kako je naglašeno, podiže efikasnost i ekonomičnost postupka javnih nabavki. Međutim, stručnjaci za javne nabavke smatraju da najnovije izmene ostavljaju veliki prostor za zloupotrebe, mnoge odredbe predstavljaju korak unazad u odnosu na prošli zakon, ali ističu da se neke od izmena mogu smatrati i poboljšanjem. 
*

Pre svega, kritikuje se sam postupak izmena i to zbog izostanka javne debate. Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija za Istinomer kaže da nije jasno na osnovu kojih uvida i analiza se pristupilo izmenama postojećeg zakonskog okvira.

“Bez ikakve argumentacije proširen je krug situacija na koje se zakon ne primenjuje. Najspornije su odredbe koje se odnose na nabavku kredita bez primene Zakona o javnim nabavkama (ZJN), nabavke advokatskih usluga i nabavke pravnih usluga za vršenje službene dužnosti. Ovakvo proširenje kruga nabavki na koje se zakon ne primenjuje predstavljaće izvor brojnih zloupotreba”, tvrdi Dobrašinović.

Drugi veliki problem, ističe Dobrašinović, predstavlja relativizacija antikorupcijskih odredbi zakona, pre svega članova 23 i 30, koje se odnose na zaštitu integriteta postupka i sprečavanje sukoba interesa. U Koaliciji za nadzor javnih finansija tvrde da se te izmene mogu objasniti jedino namerom predlagača da obesmisli ova dva člana i učini ih neprimenjivim.

*
Dragan Dobrašinović / Foto: Istinomer

“Ovim predlogom ostavlja se i mogućnost pokretanja postupaka javnih nabavki iako nisu bile predviđene planom javnih nabavki. Ako za one koje se sprovode zbog hitnosti i ima nekakvog opravdanja, nabavke koje “nije bilo moguće unapred planirati” predstavljaju dodatan izvor ruiniranja sistema javnih nabavki”, kaže Dobrašinović.

Najvažniji razlozi za donošenje izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama, kako tvrde iz izvršne vlasti, jesu predug postupak javne nabavke koji dostiže i 200 dana. Obrazlažući zakon u Skupštini Srbije, ministar finansija Dušan Vujović kazao je da će ovaj zakon sprečiti i “profesionalne obarače tendera” da deluju.

Otvoreni parlament, 27. 7. 2015. godine
“Ako kažemo da je prosečno vreme prigovora 74 dana, onda nekoliko zainteresovanih učesnika može da podigne rok trajanja nabavke na više od godinu dana zbog svojih interesa. Prigovori više nemaju automatsko suspenzivno dejstvo, znači ne odlaže sklapanje ugovora. Ubuduće će se smatrati da je objavljivanjem na vladinom sajtu faza javne nabavke završena, umesto kao sada da svako ko je zainteresovan čeka da mu poštom stigne obaveštenje, pa da izbegava da potpiše i da prolongira sve rokove”, rekao je Vujović pred poslanicima.

Sa druge strane, Nemanja Nenadić iz organizacije “Transparentost Srbija” kaže da u izmenama zakona ima nekih normi koje će uticati na smanjivanje formalnosti, što će možda privući jedan broj ponuđača, ali ne može bitno smanjiti vreme sprovođenja.

“Možda čak ima i postupaka koji se pokreću samo da bi se naškodilo konkurenciji, ali se pričom o “zloupotrebama” takođe prikriva kada naručilac ne poštuje zakon. Ove izmene donekle ograničavaju pravo na pokretanje postupaka zaštite prava, što nije dobra stvar”, objašnjava Nenadić.
*
Nemanja Nenadić / Foto: FoNet

“Transparentnost Srbija” primećuje nekoliko poboljšanja zakona, naročito u vidu smanjenja administracije, jasnijeg uređenja nabavki prilikom elementarnih nepogoda, kao i objavljivanja većeg broja dokumenata na Portalu javnih nabavki. Mnogo više odredbi, kako kažu, ide u suprotnom smeru. U svom saopštenju između ostalog i navode da se zakon prilagođava stanju na terenu, umesto da se efikasnim nadzorom obezbedi njegova primena.

“Tako se propust Vlade da donese plan borbe protiv korupcije u javnim nabavkama, na predlog Uprave za javne nabavke i Agencije za borbu protiv korupcije, ukida brisanjem te odredbe. Takođe se ukida i obaveza da veći naručioci uspostave Službu za kontrolu javnih nabavki”, napominju u “Transparentnosti Srbija”.

Među lošim rešenjima, kako ističu u “Transparentnosti Srbija”, jeste i to što se proširuje broj situacija u kojima se Zakon o javnim nabavkama neće primenjivati, što se obrazlaže „usklađivanjem sa Direktivom”. Iz primene Zakona su sada, navode u ovoj organizaciji, izuzete i nabavke vrednosti između 400.000 i 500.000 dinara. “Transparentnost” je bila protiv usvajanja predloga Zakona.

“Promenjena je definicija ključnog pojma ovog zakona – „naručioca“ – a da nije ni rečju objašnjeno kakvi će biti efekti tih promena. Naime, moglo bi se zaključiti da će neka preduzeća u državnom vlasništvu ubuduće biti izuzeta iz sistema javnih nabavki. Zbog ovih nedostataka, smatramo da nije dobro da se usvoji aktuelni predlog. O izmenama zakona treba da se održi javna rasprava i da nakon toga Skupština usvoji sveobuhvatne izmene Zakona o javnim nabavkama”, navodi se u saopštenju “Transparentnosti Srbija”.

Burno u Skupštini


Kada su poslanici dobili novi predlog Izmena Zakona o javnim nabavkama od Vlade Srbije, bilo je to veliko iznenađenje. Naime, pre nekoliko meseci Odbor za finansije usaglasio se da formira radnu grupu u okviru Narodne Skupštine koja će biti zadužena da napravi potpuno nov zakon koji reguliše proces javnih nabavki. Kako kaže poslanik Demokratske stranke i član te formirane radne grupe Ivan Jovanović, niko iz radne grupe nije znao da Vlada radi na predlogu izmena Zakona o javnim nabavkama.
*
Ivan Jovanović / Foto: FoNet

“Apsurdno je da smo mi tek dan ranije saznali da je Vlada uopšte radila na ovim izmenama. Taj predlog je izglasan na sednici Vlade u subotu, a poslanici su ga već u ponedeljak imali na dnevnom redu. Kolega poslanik Dejan Radenković i ja smo podneli ostavke na mesta u radnoj grupi, jer je rad u njoj ovim potpuno izgubio smisao”, kaže Jovanović za Istinomer.

Sada se otvara i pitanje zbog čega je Vlada ovako brzo reagovala i potpuno zaobilazeći radnu grupu Narodne skupštine, predložila izmene ZJN. Jovanović to dovodi u vezi sa nedavnom ostavkom predsednika Republičke komisije za zaštitu prava ponuđača Saše Varinca.

“Postoje veliki pritisci ponuđača i očigledno je Saša Varinac zbog toga podneo ostavku. Poslanici čak dve nedelje nisu dobili obaveštenje ni pismo o njegovoj ostavci i da Vlada želi da tu nešto sakrije. Tu se radi o borbi za javni novac koji je jedini ostao na tržištu i izvor prihoda za firme kako bi one opstale”, smatra Jovanović.

Na naše pitanje da li je bolji skupštinski nadzor nad primenom aktuelnog Zakona o javnim nabavkama mogao da utiče da se javne nabavke sprovode efikasnije, Jovanović ima negativan odgovor.

“Nadležni odbor je tražio da se Skupštini dostavi kompletna dokumentacija u vezi sa procesom kao i izvršenje javne nabavke za slučaj iskopovanja kopa “Tamnava”. Od tog trenutka je prošlo šest meseci, ali nismo dobili nikakva dokumenta. A Republička komisija za zaštitu prava ponuđača je za ispunjenje to obaveze imala 15 dana. To vam sve govori”, zaključuje Jovanović.