Zaposlenost u Srbiji: Kako i zašto smo se posvađali sa statistikom? (II)
Statistički pojam zaposlenosti prema Anketi o radnoj snazi podrazumeva da je zaposlen svako ko je u nedelji koja je prethodila anketiranju radio bar jedan sat, i ko je za rad primio bilo kakvu nadoknadu, bez obzira da li je ona novčana ili ne.
Da li je moguće da je u Srbiji od 2008. do 2012. godine „zbog pljačkaške privatizacije“ a potom i krize, kako to vrlo često SNS, spočitava DS, pri padu BDP od svega oko 3% izgubljeno 400.000 radnih mesta (to je cifra koju koristi SNS bazirajući se na kvartalnim izveštajima) ili i svih 600.000 radnih mesta kako sledi iz podataka RZS na godišnjem nivou?
Poređenja radi, u zdravstvu, školstvu, policiji i vojsci ukupno radi oko 400.000 ljudi, a ukupno za državu radi 750.000 ljudi (neposredno oko 500.000 i još oko 250.000 u javnim i državnim preduzećima). Pritom, u ovom periodu nije bilo značajnijeg smanjenja zaposlenosti u državnom sektoru, iz čega sledi da je ceo gubitak poslova nastao u privatnom sektoru koji je u vrlo kratkom roku otpustio gotovo jednu trećinu, u manjoj meri formalno i gro na crno zaposlenih.
Za makroekonomiste, dr Pavla Petrovića i Milojka Arsića ovo je upečatljiv dokaz da je „gotovo izvesno da su ipak posredi bile grube greške u procenama broja zaposlenih od strane RZS“ a profesor Arandarenko smatra da se dubok pad zaposlenosti u periodu 2008-2012, samo nastavio na dugotrajnu tranzicionu neto destrukciju poslova do 2008. godine izgubljenih od vremena raspada SFRJ, hiperinflacije i sankcija. Drugim rečima kretanja na tržištu rada bila su uslovljena snažnijim i dalekosežnijim faktorima koji su delovali uporedo sa tada aktuelnim kretanjima BDP i proizvodnje.
Za Arandarenka, važna karakteristika srpskog tržišta rada je njegova dualnost.
„Primarno tržište rada ograničeno je na ceo javni sektor, moderne usluge (poput bankarstva i finansija, informatike i marketinga) i na mali broj velikih privatizovanih preduzeća u stranom vlasništvu. Sekundarno tržište rada obuhvata zaposlene sa fleksibilnim ugovorima o radu, većinu zaposlenih u privatnom sektoru, samozaposlene, zaposlene u tradicionalnim uslugama, najvećem delu industrije i poljoprivredi.“
Mihail Arandarenko / Foto: Medija Centar
Kretanja na ova dva tržišta ne idu uvek u istom smeru niti na isti način reaguju na promene u kretanju BDP. Svako ko je u jednom trenutku bio zaposlen na određeno, a kada je stegla kriza počeo da dobija pare na ruke, zna kako to izgleda. Jedan formalno zaposleni je statistički izgubljen, a jedan na neformalnom tržištu dobijen. Prema oceni Evropske komisije taj proces, samo u obratnom smeru, objašnjava i deo porasta sadašnje zaposlenosti: posle jačih kontrola inspekcije rada poslodavci su neke od svojih radnika na crno, morali da prijave.
Kako se u Srbiji mere promene na tržištu radne snage i koliko realno one „hvataju“ ono što se dešava u realnosti?
Do nedavno, nivo formalne zaposlenosti merio se isključivo na osnovu mesečnih i polugodišnjih istraživanja o zaposlenima i zaradama zaposlenih (RAD) na izabranom uzorku preduzeća, institucija i organizacija, i privatnih preduzetnika. Neke od mana RAD su to što ne uključuje na primer zaposlene u vojsci i MUP-u, kao i poljoprivrednike i obuhvata samo zaposlene u stalnom radnom odnosu i radnom odnosu na određeno vreme.
Osnivanjem Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO), koji predstavlja objedinjene podatke RZZO i PIO fonda stvoren je novi izvor za merenje formalne zaposlenosti, kojim su obuhvaćeni i oni koji rade po ugovoru o delu, ili na osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova. Taj izvor koji funkcioniše od poslednjeg kvartala 2015. godine, takođe za sada pati od neusklađenosti podataka ali bi na dugi rok trebalo da obezbedi znatno preciznije podatke o svim tipovima formalne zaposlenosti.
Anketa o radnoj snazi (ARS)- čije podatke makroekonomisti smatraju spornim – je najobimnije međunarodno uporedivo istraživanje koje se sprovodi na domaćinstvima, gde se na slučajno izabranom uzorku prikupljaju podaci o osnovnim karakteristikama odraslog stanovništva, na osnovu kojih se vrši ocena ukupne radne snage u zemlji. Glavni cilj ovog istraživanja jeste dobijanje podataka o tri osnovna, međusobno isključiva kontingenta stanovništva: zaposlenim, nezaposlenim i neaktivnim licima.
Suprotno onome što svaki prosečan građanin smatra zaposlenošću – stalno radno mesto sa više manje redovnom zaradom i plaćenim porezima i doprinosima – statistički pojam zaposlenosti prema ARS podrazumeva da je zaposlen svako ko je u nedelji koja je prethodila anketiranju radio bar jedan sat, i ko je za rad primio bilo kakvu nadoknadu, bez obzira da li je ona novčana, ili u naturi. Ovakvu procenu zaposlenosti baziranu na metodološkim preporukama Međunarodne organizacije rada (MOR) sledi i naš RZS čime su podaci koji se prikupljaju u Srbiji uporedivi sa međunarodnim podacima.
To praktično znači da su očima Ankete RZS direktor EPS, poslanik na radu u parlamentu i onaj koji je u jednoj nedelji sat vremena utovarao ugalj i dobio 500 dinara, jednako zaposleni ljudi.
Uzorak domaćinstava koji se prati ARS-om je relativno mali. Metod prikupljanja podataka i metodologija ARS se konstantno usavršava a RZS je dužan da izmenama metodologije i uporedivosti podataka redovno obaveštava javnost, što u proteklom periodu nije uvek bio slučaj. Zbog promena u metodologiji, sa polugodišnjih na kvartalne a potom i na kontinuirano sprovođenje ankete, podaci od 2008. do 2015. nisu u potpunosti međusobno uporedivi.
Foto: Republički zavod za statistiku
Kako navodi RZS u svom saopštenju „podaci su potpuno uporedivi za period od 2008. do 2013. godine, kada je anketa sprovođena na polugodišnjem nivou. Tokom 2014. godine anketa je sprovođena kvartalno čime je narušena uporedivost sa prethodnim godinama. Od početka 2015. godine anketiranje se sprovodi kontinuirano, tokom cele godine, a došlo je i do promene sistema ocenjivanja, u skladu sa regulativama Eurostata, što onemogućava uporedivost sa 2014. godinom“.
U prethodnom periodu RZS se nije u potpunosti držala obaveze da o izmenama metodologije obaveštava javnost. Tako je na primer u septembru 2015. godine, RZS objavio podatke ARS za drugi kvartal 2015. godine, ne informišući adekvatno korisnike o novonastalim metodološkim promenama. U međuvremenu RZS je objavio revidirane podatke za 2014. godinu za koje već pomenuti makroekonomisti tvrde da verodostojnije prikazuju realna kretanja u 2014. Ukratko, ti revidirani podaci govore da u Srbiji veoma blago raste zaposlenost – po stopi od oko 1,5 odsto na godišnjem nivou, što je znatno drugačije od prvobitno objavljenih podataka (oko 6%).
Za već pomenute makroekonomiste to je još jedan rečit dokaz da treba preispitati validnost podataka i za sve prethodne godine.
Za Arandarenka, Kovačevića i Aleksića, Anketa daje upravo onakve podatke kakvi se od nje očekuju – socio- demografske, ne apsolutne i precizne, već indikativne.
