Zaštitnici građa(ni)na
Jedan se oglasio. Prvi. Rekao je da je naučničko obrazloženje doktorata Stefanović dr Nebojše, ministra unutrašnjih poslova, glupo. Prateći misao prethodne kolumne „Silogizam” (Istinomer, 31. maj 2014.), zaključujem da su naučnici koji su analizirali Stefanovićev doktorat glupi. Utvrditi da je dr Nebojša na nekoliko mesta plagirao doktorsku disertaciju takođe je glupo. I ne samo da je glupo nego je i najgluplje obrazloženje koje je predsednik vlade Aleksandar Vučić ikada čuo. Utvrđivanjem gluposti, zaštitnik građanina Stefanovića, strpao je u isti koš naučnike i glupost. Kada (glupi) naučnici budu analizirali diplomski rad predsednika Tomislava Nikolića možda će čuti i gluplje od najglupljeg.
Rudolf Arčibald Rajs, počasni građanin Krupnja iz 1926. godine, prijatelj srpskog naroda, pisao je o ćudi, naravi, karakteru i mentalitetu naroda čiji je prijatelj bio. Sve piše u njegovom delu „Čujte Srbi“, bedekeru kroz lice i naličje srpskog naroda. Valjalo bi uvrstiti ga u obavezno štivo kao priručnik za putovanje kroz život. Rajs je unapredio srpsku policiju ali, kako navodi u knjizi, posle zlostavljanja nateran je da napusti Ministarstvo unutrašnjih dela i mesto prepusti nekom poluinteligentu: „On je potrošio mnogo novca da bi kupio u Parizu i u drugim mestima odlične isntrumente i uređaje, a ne zna njima da se služi niti zna čemu služe. Stavio ih je u zastakljene ormare i od njih napravio izložbu nekorišćenih uređaja. To ga ne sprečava da trči na sve kongrese i da tamo pripoveda kako u službi kojom je zadužen da rukovodi, a ne rukovodi pošto je za to nesposoban, ima toliko najpoznatijih uređaja.” Piše Rajs 1928. godine.
Posle prvog oglasio se i drugi. Osim što je zbog poplave puterom polio narod po glavi i zaštitio građane na službi u ministarstvima, svršeni student nekog fakulteta stavio se u zaštitu i funkcije predsednika. Nije mu jasno zašto i kako dnevni list „Blic” piše o njemu kritike kada je on – svršeni student i ponekad funkcija predsednika – toliko toga uradio za spski narod. Još malo pa onoliko koliko i Arčibald Rajs. Bogami, i više. Bio je, recimo na koncertu grupe „Deep purple” i mlatio glavom u ritmu pesme „Dim na vodi“ kao srpski hipik iz Bugojna. Smeta mu „Blic” kojem se omaklo da malo kritikuje i predsednika. Nije mu, npr, smetalo kada su svi mediji odreda onako bestidno gazili po Zoranu Đinđiću sve prenoseći poruke i ovog, tj. njega, koji sada plače nad sudbinom predsedničke funkcije; poruke o problemima koje je Tito pred smrt imao s nogom. Smeta mu i vlasnička struktura u „Blicu”, koja je, da podsetimo, dobrim delom nemačkog porekla.
Opet Arčibald Rajs („Čujte Srbi“, izdavač „Blic“, Ringier Axel Springer, 2014.): „Nažalost, rđavim shvatanjem položaja svoje zemlje, a to pogrešno shvatanje izaziva njena ohola i nepoverljiva uobraženost, vladajuća klasa radi na obaranju tih moralnih vrednosti srpskog naroda dajući mu loš primer.“
A onda onaj Vulin. I njemu nešto smeta, a smeta mu to što zapadne sile reaguju na cenzuru u Srbiji. On, bivši hipik (iz Bugojna) u pokušaju, dečko u crnini, izjavljuje da strane sile ne vole jakog (srpskog) premijera. Ksenofobija u najavi. Je l’ to opet zagovaranje nekog šiljenja ovsa spram velikih sila? A onaj koji se kao zaštitnik građanina Stefanovića prvi oglasio traži od OEBS-a izvinjenje zbog širenja panike u vezi s (navodnom) cenzurom reči, javnog nastupa, medija. I misli. Onda su neki anonimni zaštitnici građanina koji se prvi oglasio kao zaštitnik napali sajt OEBS-a u nameri da ga unište.
Prethodno im je to uspelo sa sajtom „Peščanika” na kojem je osvanula famozna naučna eskpertiza doktorata ministra unutrašnjih dela. U odbranu remek-dela stao je i rektor Univerziteta „Megatrend“ na kojem je doktorant briljirao. Tako Mića Jovanović, koristeći svoje pravo zaštitnika građanina na funkciji ministra, kaže: „Stefanovićev doktorat je autentično delo.” Izgovori Mića i odbrani doktorsku disertaciju na temu demagogija.
A u Rajsovom priručniku piše: „Uostalom, šta dokazuje univerzitetska diploma? Diplome stečene ispitima položenim tako što su za tu priliku napamet naučeni paragrafi iz knjiga ništa ne vrede. Međutim, i te diplome otvaraju vrata svake službe. Vašim ljudima iz policije sa diplomom uglavnom nedostaju talenat, marljivost i, što je najgore, često i poštenje.“
Gde su tu stvarni Zaštitnik građana Saša Janković i stvarni Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić? Sedeli su u Narodnoj skupštini i podnosili izveštaje o svom radu sve dok Šabiću nije zabranjeno da govori. Onda su napustili skupštinsku salu. Građani su ostali bez zaštite. A i koji će im. Građani, naročito ovi iz potopljenih opština, žive luksuzno. Jedu luk i rone suze.
