Zašto Cvijanova smrt nije vest?

Političar i advokat pronađen je mrtav pre više od tri godine u Dunavu, sedam metara od obale, bez mehaničkih povreda na telu. Tada taj događaj nije bio vest.

***

Tog januara 2018. mediji su izveštavali o kavačkom klanu, ubistvu Davorina Baltića na Vračaru, pa o ubistvu Olivera Ivanovića dve nedelje kasnije. Izabran je novi direktor Agencije za borbu protiv korupcije, Aleksandar Vučić je potpisom podržao listu „Aleksandar Vučić – zato što volimo Beograd“ za beogradske izbore, a Ana Brnabić je dobila poziv od Bilderberške grupe za godišnji sastanak. Počelo je suđenje Belivuku i Miljkoviću u slučaju ubistva na šinama, a potvrđena je i optužnica protiv navodnih “škaljaraca” za nelegalno oružje. A KRIK je tih dana otkrio da je Goran Stamenković, šef smene dežurne službe beogradske policije, osumnjičen za nesavestan rad u slučaju Savamala.

***

Prihvatili zvaničnu verziju o Cvijanovoj smrti ili ne, pitanje koje traži odgovor je zbog čega nismo obavešteni o tome da je preminuo? Kako institucije nisu našle razlog da kažu javnosti šta se dogodilo i otkud to da je tabloidna mašinerija izbegla tu temu?

Više tužilaštvo u Beogradu potvrdilo je da je slučaj Cvijan arhiviran 2018. godine, nakon što su utvrdili da nema indicija koje ukazuju na izvršenje krivičnog dela.

• Više tužilaštvo za Istinomer o slučaju Cvijan: Telo pronađeno u Dunavu, nije bilo povreda; predmet arhiviran 2018.

“Nije Cvijanova smrt misterija. Za koga mislite da je misterija? Znalo se to da Vam kažem, to se znalo samo se ćutalo iz nekih političkih razloga ili nekih razloga u međusobnim odnosima, ali se zna naravno. Ne može da se sakrije čovekov nestanak”, kaže za Istinomer dr Dobrivoje Radovanović, profesor psihologije kriminala, koji je decenijama vodio Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

I dodaje:

“On nije osoba koja je nepoznata u javnosti i za to se moralo znati. Službe koje su za to zadužene to drže u tajnosti, ili tužioci ili policija. Ako hoćete da znate to u svim zemljama ide na dušu tajne policije. Sećate se slučaja Stambolić? To je uradila tajna policija. Bezbednosni sistem je komplikovan i tek mali deo je javan i dostupan sredstvima informisanja.”

Za Borisa Tadića, bivšeg predsednika Srbije, ćutanje o smrti Cvijana je – klasična omerta.

“Tužilaštvo koje je znalo, policija koja je znala, članovi porodice koji su znali, stranka koja je skoro sigurno znala, jer je povezana i sa tužilaštvom i sa policijom. Mislim na SNS, stranku čiji je bio poslanik, mediji bliski režimu koji su sigurno znali, jer imaju policijske izveštaje o svemu i svačemu, a ne o smrti Vladimira Cvijana. Dakle, imamo zaveru ćutanja, klasičnu mafijašku omertu. Razlog zašto se ćuti na Cvijanovu smrt, izaziva ogromnu sumnju i uznemirenje javnosti i svakog normalnog čoveka i to zahteva istragu – šta se to dešavalo protekle tri godine i zašto se ćutalo o Cvijanovoj smrti”, kaže Tadić.

Samo neka od pitanja, kako navodi naš sagovornik, jesu i gde je i kada sahranjen, kakvi su nalazi obdukcije, kada je izvršena obdukcija…

“Toliko nedorečenog ima… Pogotovo ako sve stavimo u kontekst ovih naknadnih otkrića ubistava, čerečenja ljudi itd, a sve pod okriljem Srpske napredne stranke”, navodi Boris Tadić.

Građanin…

“Dve stvari mogu da budu u pitanju, da je on iz psihičkih razloga, zbog neke velike depresivne krize odlučio da sebi prekrati život, što je moguće, vrlo moguće zato što neki nastupi tog čoveka nisu odavali potpunu stabilnost, odavali su izvesnu depresiju. Drugi razlog je da se teško zamerio nekome u podzemlju”, kaže dr Radovanović.

Na pitanje da li veruje u zvaničnu verziju Cvijanove smrti, Boris Tadić kaže:

“Kažu u izveštaju da nema mehaničkih povreda, ali razlozi smrti mogu biti različiti u takvim okolnostima. Na različite načine se čovek može utopiti. Ja i dalje imam u sećanju utapanje istražnog sudija Nebojše Simeunovića koji je bio zadužen za rudare u Kolubari, Čovića i mene. I za taj slučaj mi je otvorena sumnja iako istraga ništa nije uspela da utvrdi. Tako mi je sad ogromna sumnja i za smrt Vladimira Cvijana.”

Advokat Ivan Ninić je takođe skeptičan:

“Izražavam sumnju da se taj događaj tako odigrao. Posebno zbog ove vremenske distance od tri godine, tokom kojih se ništa nije govorilo o tom slučaju, a postoji i niz drugih razloga zbog kojih se ta verzija ne može prihvatiti u ovom momentu.”

“Najbolji evropski pravnik”

Pre prelaska u SNS, Cvijan je sarađivao s Borisom Tadićem i godinama radio pri njegovom kabinetu.

“Ja sam njega dugo znao. On je bio moj učenik, ja sam mu bio profesor i on je bio izvanredan učenik, sa izvanrednim memorijskim sposobnostima. On je na predlog Vesne Rakić Vodinelić došao u moj kabinet. Prvo kao savetnik, pre svega u vezi sa zakonodavstvom jer je bio vrlo uspešan u čitanju i uporednoj analizi zakonskih rešenja. Kasnije je imenovan za generalnog sekretara i taj posao je obavljao jedno kraće vreme kao vrstan pravnik. Na kraju, ja nisam bio zadovoljan načinom na koji je on obavljao taj svoj posao. On iz nekog razloga takođe nije bio zadovoljan i mi smo se razišli”, govori Tadić.

Cvijan je “otišao na spektakularan način u SNS”.

“Vučić ga je najavio kao jednog od najvećih evropskih pravnika, što je samo po sebi besmislena kvalifikacija jer ne postoji utakmica te vrste niti bilo kakvo moguće upoređivanje u tome ko je najbolji evropski pravnik. A onda je kasnije ušao u sukob s Vučićem i to je dobilo vrlo loše dimenzije, ali od mene je otišao, hvala bogu, živ i zdrav. Otišao je u SNS. Šta se kasnije dešavalo s njim u Srpskoj naprednoj stranci ja stvarno ne znam i jako me brine sve to”, kaže bivši predsednik.

I Ivan Ninić se seća tog transfera.

“On je čovek koji je i politički kapital odneo iz Demokratske strane kada je prešao u SNS… Setimo se samo načina na koji je on predstavljen kao novi član i funkcioner SNS-a, na konferenciji za štampu na kojoj su emitovani i snimci njegovih razgovora sa Natom Mesarović, tadašnjom predsednicom Visokog saveta sudstva, i to u posebno osetljivom periodu kada je u Srbiji sprovođena reforma pravosuđa, a znamo način na koji je to 2010. godine realizovano.”

Advokat

Ninić se ne seća tačno kada se Cvijanu gubi trag.

“Bilo je spekulacija i glasina i ranije, ali su bile na jutjub kanalima i društvenim mrežama, nisu mogle da se provere i često javnost osporava kredibilitet informacija tih ljudi, prosto te sumnje su bile prisutne… U advokatskim krugovima, apsolutno muk. Ja sam razgovarao sa kolegama i kada se dotaknemo teme Cvijana, niko nikada nije posumnjao u ovako nešto”, kaže Ninić.

Njega upravo to najviše užasava, činjenica da je Vladimir Cvijan u momentu pronalaska u reci i dalje aktivan advokat.

“Ja sam verovao sve ovo vreme da je on negde u inostranstvu i verovao sam da je on napravio neku vrstu dila, dogovora sa svojim političkim protivnicima i ličnim neprijateljima i da se on iz tog razloga povukao iz javnog života i da je odabrao neku drugu destinaciju za život i neke druge uslove i okolnosti… Mislio sam da je u SAD-u. Pritom, porodica se nije oglašavala, što je dosta simptomatično, da li zbog svoje bezbednosti ili drugih razlgoa, zaista ne znam, ali očigledno je da porodica nije osetila potrebu da bilo šta o tome kaže u javnosti i to na neki način baca dodatnu sumnju na ceo slučaj”, kaže Ninić.

Političar

“Zašto bi ovaj predmet morao da se izvadi iz arhive, da se reaktivira i da se sprovede jedna opsežna istraga zato što je sam Cvijan izašao s informacijom i objasnio svoju ulogu u Srpskoj naprednoj stranci i političkom životu Srbije. Po priznanju Cvijana – Cvijan je bio neka vrsta bajpasa između kriminala i Srpske napredne stranke”, objašnjava Ivan Ninić.

Kako kaže, Cvijan ga je kontaktirao početkom 2014. godine preko posrednika, nakon čega su se jednom i sreli.

“Popili smo kafu, prvi put sam ga tada video i poslednji put. Bilo mi je čudno zašto Cvijan želi baš mene da vidi… Ništa mi konkretnije nismo razovarali, mene je interesovalo šta je razlog za kafu. Pitao me je doslovce ‘Kako ti se čini i kako opisuješ sve ovo proteklih nedelja što sam radio, iz tvog ugla, kako to ocenjuješ’, i ja sam mu svoje viđenje izneo. On mi je na kraju rekao – samo posmatraj i samo prati šta će da se desi u narednim nedeljama i sve će ti biti jasno, ali ja nisam mogao da znam na šta je konkretno mislio i šta je hteo da kaže time”, priča ovaj advokat.

S obzirom na način Cvijanovog života, ulogu u društvu, kontakte koje je imao i turbulentan politički period koji je prethodio njegovoj smrti, Ninić kaže – Sve to zahteva jednu opsežnu istragu, da se vidi ko su mu bili prijatelji, ko su mu bili neprijatelji.

“Ja uopšte iz tog razgovora, osim tog njegovog permanentnog straha za sopstvenu bezbednost, okretanja na levu i desnu stranu i iza sebe, tog osećaja da ga neko prati i te percepcije da je praćen, zaista nisam stekao utisak da je poželeo da okonča svoj život.”

Naprotiv.

“Stekao sam utisak da se radi o jednom izuzetno inteligentnom čoveku, obrazovanom, spremom za borbu i bitku, čoveku koji nije spreman da napravi kompromis i koji najavljuje nove borbe i bitke, šta god to značilo.”

Dosije

Vladimir Cvijan je izašao na crtu Vučiću u decembru 2013. Tih godina u javnosti se “govorkalo” o frakciji unutar SNS-a, Cvijanu i Oliveru Antiću, ali i o njegovim klijentima, doktoratu…

U SNS je prešao kad i Vojislav Nedić, čiji sin Novak poslednjih godina provlači veliku pažnju istraživačkih novinara, a poslednjih sedmica pogotovo, nakon što je uhapšen Veljko Belivuk.

Cvijana već dugo nije bilo u javnosti i medijima, mnogo i pre smrti koja je zvanično potvrđena sada.

“Kao što službe bezbednosti imaju sve o klanovima Veljka Belivuka i nekih drugih, ja verujem da službe bezbednosti imaju sve o životu, kretanju i ponašanju Vladimira Cvijana. Verujem da predmet operativne obrade Vladimira Cvijana mora da postoji u MUP-u i službama bezbednosti i u onom periodu dok SNS nije bio na vlasti i u periodu kada je SNS došao na vlast, s obzirom da je čovek na sebe preuzeo izuzetno kompleksne aktivnosti i aktivnosti naročito političke osetiljive i opasne po život”, kaže advokat Ivan Ninić.

U čemu je razlika?

“U tome što je neko odlučio da se dosije Belivuka i njegove grupe procesuira, u jednom delu medijski, u drugom sudski, a u slučaju Vladimira Cvijana nisu preduzete bilo kakve radnje, odnosno javnost je uskraćena za bilo kakve informacije”, odgovara Ninić.

***

U jutarnjem programu N1 Milan Ćulibrk, glavni urednik Nina, rekao je da je redakcija tog nedeljnika pre godinu i nešto dana saznala da je Cvijan mrtav i da je, po svemu sudeći, u pitanju samoubistvo. Uzdržali su se, kaže, od te priče ne želeći da povređuju njegovu porodicu.

Vrlo je moguće da Nin raspolaže tačnom informacijom i da je zauzeo ispravan etički stav u vezi s njom. Ipak, u društvu u kojem se paranoja indukuje sa svih strana, a ponajviše sa vrha države, javnost, gle čuda, ne može tek tako u ovakvom događaju da prepozna samo jednu ličnu i porodičnu tragediju i prirodno se u njoj bude svakojake sumnje.

Režimski tabloidi sada se javljaju optužbama da je u pitanju izmišljena afera, koja treba da “pokrije Đilasov Mauricijus”. Pa, da li je zaista afera kada na nekoliko godina nestane “najbolji evropski pravnik”, a potom njegovo telo ispliva u Dunavu?

Naslovna fotografija: FoNet