Zašto je Hugerbitsovo predviđanje zemljotresa kao pokvareni sat?

Dva snažna zemljotresa jačine 7,7 i 7,6 stepeni Rihterove skale pogodila su 6. februara ujutru područja Turske i Sirije i prema trenutnim podacima odnela su preko 28 hiljada života. Ovi zemljotresi su među najsmrtonosnijim u 21. veku, a i najjači koji su pogodili tu regiju od 1668. godine.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, zemljotresi su uzrok skoro polovine svih smrtnih slučajeva od prirodnih katastrofa tokom poslednje dve decenije.

Događaje globalnih razmera, a naročito one sa katastrofalnim posledicama, gotovo uvek proprate i talasi dezinformacija. Kada je reč o prirodnim katastrofama – pseudonauka stupa na scenu. U ovom slučaju, naročito delikatno pitanje o tome zašto i dalje nemamo adekvatne metode za predviđanje snažnih zemljotresa, ostavlja dosta prostora za nagađanja i pogrešne interpretacije.

Ko je misteriozni holandski „naučnik” koji „predviđa” zemljotrese?

Izvesni Frenk Hugerbits (u pojedinim medijima predstavljen kao „holandski naučnik”) uspeo je da zbuni i šokira javnost tako što je navodno „predvideo” skorašnje zemljotrese u Turskoj u Siriji. Njegova objava sa Tvitera postala je viralna, a veliki broj medija objavio ju je bez dodatnog konteksta (Kurir je ispravio netačne informacije), koji je u ovom slučaju od krucijalne važnosti.

Naime, Hugerbits je 3. februara ove godine na Tviteru napisao da će se „pre ili kasnije, u regionu južno-centralne Turske, Jordana, Sirije i Libana dogoditi zemljotres magnitude 7,5”.

Nakon što su 6. februara ujutru razorni zemljotresi pogodili područja Turske i Sirije, Hugerbits je na Tviteru podsetio na svoje nedavno predviđanje i objasnio da je posredi „kritična planetarna geometrija”:

„Moje srce je uz sve koji su pogođeni velikim zemljotresom u centralnoj Turskoj. Kao što sam ranije naveo, pre ili kasnije će se to desiti u ovom regionu, slično 115. i 526. godini. Ovim zemljotresima uvek prethodi kritična planetarna geometrija, kao što smo imali 4-5. februara.”

Hugerbits se predstavlja kao istraživač seizmičke aktivnosti na institutu „SSGEOS” („Solar System Geometry Survey”). Na njihovom sajtu navodi se da je to „istraživački institut za praćenje geometrije između nebeskih tela u vezi sa seizmičkom aktivnošću”.

Ispostaviće se, međutim, da je Hugerbits odranije poznat po svojim navodnim predviđanjima koja su se pokazala kao netačna.

Tako je 2015. godine tvrdio da će „28. maja iste godine zemljotres jačine najmanje 8,8 Rihtera pogoditi zapadni deo Sjedinjenih Država”. Međutim, tog dana, odnosno meseca, nigde u SAD nije zabeležen zemljotres ni približne jačine. Hugerbits je tada u izjavi za američki medij „FOX40” opisao sebe kao „entuzijastu koji nema naučnu diplomu”.

Dr Ana Mladenović sa Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu kaže za Istinomer da čak i ako postoje neke naučne činjenice na koje se institut „SSGEOS” oslanja, „one su nepoznate, budući da oni nigde ne objavljuju hipotezu koju testiraju i naučne metode, već samo iznose zaključke svojih istraživanja”.

Prema njenim rečima, postoji koncizno naučno objašnjenje o tome kako nastaju zemljotresi koje ne uključuje uticaj nebeskih tela.

„Seizmička aktivnost razvija se u područjima gde je neophodno da se oslobodi višak tektonske energije koji je nakupljen u Zemljinoj kori. Tektonska energija stvara se na mestima gde su u kontaktu ploče Zemljine kore i prenosi se kroz Zemljinu koru. Svaka stena je sposobna da primi samo određenu količinu tektonske energije, a kada energija dostigne maksimum u datom prostoru, stene pucaju, vrši se kretanje i na taj način se oslobađa višak nakupljene tektonske energije (jer sva tela u prirodi teže da se nađu u stanju minimalne energije). Kretanje se vrši duž raseda, koji predstavljaju prekide u Zemljinoj kori. Oslobađanje energije usled kretanja po rasedu nazivamo zemljotresom. Do sada niko nije uspeo da objasni proces generisanja zemljotresa na bilo koji drugi način osim gore navedenog”, istakla je dr Mladenović.

Američki astronom i popularno naučni bloger Filip Keri Plejt, u svojoj analizi za portal „SYFY Wire” objašnjava da Hugerbits radi ono što se u nauci naziva „lovom na anomalije” – traži izvesna odstupanja, a zatim pokušava da otkrije njihovu korelaciju sa drugim posve nepovezanim pojavama. Konkretno u ovom slučaju, radi se o naučno neutemeljenom pokušaju povezivanja zemljotresa sa položajima planeta.

Geološki zavod Sjedinjenih Država (USGS) ističe da zemljotresi nikada ranije nisu bili predviđeni.

„Ni USGS ni bilo koji drugi naučnici nikada nisu predvideli veliki zemljotres. Ne znamo kako i ne očekujemo da znamo kako bilo kada u doglednoj budućnosti. Naučnici USGS-a mogu samo da izračunaju verovatnoću da će se desiti značajan zemljotres (prikazan na našoj karti opasnosti) u određenom području u roku određenog broja godina”, navodi se na sajtu „USGS”.

Oni objašnjavaju da svako predviđanje mora da definiše tri elementa: 1) datum i vreme, 2) lokaciju i 3) magnitudu. Hugerbitsova tvrdnja da je zemljotres predviđen na osnovu „kritične planetarne geometrije” u suprotnosti je sa glavnim kriterijumima “USGS”-a.

Da li pozicija Meseca i poravnanje planeta ima bilo kakve veze sa seizmičkom aktivnošću?

Stručnjaci su jednoglasni kada je reč o teoriji predviđanja zemljotresa na osnovu navodne „kritične planetarne geometrije” – ona je naučno neutemeljena.

„Nije nemoguće da gravitacioni uticaji ostalih tela u Sunčevom sistemu na neki način doprinose različitim procesima na Zemlji, setimo se samo plime i oseke. Međutim, da bi se na osnovu rasporeda planeta i njihovog međusobnog uticaja prognozirali zemljotresi, moralo bi prvo da se dokaže na koji način i u kojoj meri ti procesi utiču na tektonske procese, pa tek onda da se to koristi za prognozu zemljotresa. Na osnovu onoga što sam pročitala o ovoj teoriji, nisam došla do zaključka koje su naučne tvrdnje za ovaj uticaj”, objasnila je dr Mladenović za Istinomer.

Geofizičar sa Geološkog zavoda Sjedinjenih Država (USGS) Endrju Majkl, objasnio je za „Snopes” da Mesec nema dovoljno veliki uticaj na zemljotrese da bi se koristio za predviđanja.

„Seizmolozi su proveli dosta vremena tražeći uticaj mesečevih plime na zemljotrese. Dok je lunarne plime lako uočiti u okeanima, pa čak i u deformaciji čvrste zemlje, pronalaženje njihovog uticaja na zemljotrese zahteva statističku analizu velikih skupova podataka kako bi se pronašao mali efekat. Čak i tada su rezultati kontroverzni zbog sporova oko statističkih metoda i načina na koji se postupa sa statističkim uticajima grupisanja zemljotresa kao što su naknadni potresi”, naveo je Majkl.

Kada je reč o uticaju drugih planeta na sezimološke aktivnosti, Majkl objašnjava:

„Zemljina masa je konstanta i tako lako možemo izračunati relativnu gravitacionu silu drugih planeta znajući njihove mase i udaljenosti od Zemlje. Jupiter, na svom najbližem približavanju, ima skoro 1 odsto Mesečeve gravitacione privlačnosti, Venera je sledeća sa 0,6 odsto, a ostale planete su manje. Ako jedva možemo da posmatramo uticaj Meseca na zemljotrese, onda je nemoguće da bismo mogli da posmatramo uticaj drugih planeta”.

„USGS” ističe da se ovakva predviđanja oslanjaju na obrazac koji uspeva da bude „specifičan i opšti u isto vreme” zbog čega će uvek biti zemljotresa koji odgovaraju navodnim predviđanjima.

Suzan Haf, seizmološkinja u Programu za opasnost od zemljotresa pri „USGS”-u, rekla je za „NPR” da su Hugerbitsove tvrdnje pokušaji da privuče pažnju „razbacanim izjavama i predviđanjima” za koje se samo čini da su potvrđene. „To je kao pokvareni sat koji je tačan dva puta dnevno”, objasnila je slikovito.

Šta pravi problem u predviđanju zemljotresa i koja su rešenja?

Dr Mladenović ističe da u seizmološkoj i geološkoj zajednici ne postoje dileme vezano za načine na koje je moguće predvideti zemljotrese, jer je vrlo jasno šta možemo da zaključimo na osnovu podataka koje možemo da prikupimo.

Ona je objasnila da se svaki seizmički ciklus sastoji od četiri faze: interseizmičke – traje najduže i tokom nje se prikuplja energija; preseizmičke – odlikuju je prethodni zemljotresi manjih magnituda; koseizmičke – oslobađa se velika količina energije i dešava se zemljotres; i postseizmičke – dešavaju se naknadni udari i kretanja.

„Kada bismo mogli da merimo kretanja i količinu energije koja se sakuplja tokom interseizmičke faze seizmičkog ciklusa, mogli bismo sa većom tačnošću da kažemo kada i gde će se desiti zemljotres. Nažalost, te procese je nemoguće kvantifikovati, tako da se predviđanje zemljotresa svodi na dugoročno i to u smislu verovatnoće dešavanja zemljotresa određene magnitude u određenom periodu vremena”, objasnila je naša sagovornica.

Međutim, ističe da je „dobra stvar ta što zemljotresi ipak ne mogu da se dese u bilo kojoj tački u Zemljinoj kori, već samo duž raseda, tako da se prave pomaci u predviđanju gde se može bliže odrediti mesto i okvirna magnituda očekivanog zemljotresa na osnovu poznate geometrije, kinematike i dinamike poznatih aktivnih raseda u nekom području”.

Uprkos otežavajućim okolnostima, naučnici su ipak pronašli neke načine da izdaju upozorenja ljudima. „USGS” je, recimo, izgradio sistem pod nazivom „ShakeAlert” koji šalje obaveštenje na telefon osobe – u roku od 20 sekundi do jednog minuta – pre nego što se dogodi zemljotres. Tehnologija koristi podatke prikupljene sa senzora „USGS” terenskih stanica koji mogu da izmere intenzitet podrhtavanja tla.

Ali budućnost u kojoj tehnologija preciznije predviđa lokaciju, vreme i jačinu zemljotresa čini se godinama daleko, dok netačne procene mogu doneti više štete nego koristi, piše „The Washington Post”.

„Zemljotres se dešava veoma, veoma brzo. Pošteno je reći da u ovom trenutku uopšte nismo u stanju da predvidimo zemljotrese”, rekla je za ovaj list Kristin Gulet, direktorka Naučnog centra za zemljotrese „USGS”.

Da bi sprečili pogrešna nagađanja, geolozi su počeli da se fokusiraju na šanse za zemljotres, a ne na pokušaje da predvide pojedinačne događaje. Naučnici koriste geološka merenja, podatke sa seizmoloških mašina i istorijske zapise kako bi istakli područja koja su u opasnosti od zemljotresa – a zatim koriste statističke modele da procene verovatnoću da će se to dogoditi u budućnosti.

„Jedan od mojih kolega mi je pre mnogo godina rekao da možemo da predvidimo zemljotrese u meri u kojoj je to potrebno. Znamo da će se dogoditi i znamo da će im određeni delovi sveta biti izloženi. Treba samo da izgradimo okruženje u skladu sa tim”, zaključila je za „NPR” Suzan Haf, seizmološkinja u Programu za opasnost od zemljotresa pri „USGS”-u.

Naslovna fotografija: Ilustracija, Canva