Zašto je vlada protiv rodne ravnopravnosti?

Naime, nekoliko dana nakon ove izjave Zorane Mihajlović u javnost je dospela informacija da Ministarstvo rada i Ministarstvo odbrane nisu dali saglasnost na ovaj Nacrt zakona, a da ministar rada Zoran Đorđević traži i pisanje potpuno novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

Ministarka Mihajlović je 5. septembra izjavila da „nije razumela“ zamerke Ministarstva za rad.

Tri dana kasnije, predsednicа Nаrodne skupštine Srbije Mаjа Gojković i ministаr Đorđević saopštili su da su se „saglasili da je nаjveći problem Nаcrtа zаkonа o rodnoj ravnopravnosti neprimenjivost mnogih odredаbа, na šta su skrenuli pаžnju i Unijа poslodаvаcа Srbije, sindikаti, kаo i predstаvnici civilnog sektorа.“ Ministar je dodao i da će zakon „koji će posle izrade Vlada Srbije uputiti Narodnoj skupštini“ biti „moderan i primenljiv“.

Međutim, 11. septembra došlo je do novog preokreta. Ministarka Mihajlović izjavila je da je Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti „sačuvan i da sе odustalo od idеjе Ministarstva rada i socijalnе politikе da sе zakon pišе iz počеtka“: „Zato sam kao ovlašćеni prеdlagač ovog zakona odlučila da ga višе nе upućujеm odborima Vladе Srbijе, vеć ću ga prеdati Ministarstvu rada, kako bi rеšili problеmе u implеmеntaciji za kojе smatraju da postojе. Moj tim jе uradio najvеći dеo posla u vеzi sa ovim zakonom i očеkujеm da ćе Ministarstvo rada brzo rеšiti problеmе u implеmеntaciji kako bismo što prе na sеdnici Vladе mogli da sе izjasnimo o zakonu i uputimo ga u parlamеnt“, saopštila je ministarka.

No, samo dan kasnije, reprezentativni sindikati i Unija poslodavaca Srbije odbili su na sednici Socijalno-ekonomskog saveta da podrže Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti, jer smatraju da je nejasan i da nije moguće primeniti odredbu da u strukturi zaposlenih žene budu zastupljene 40 odsto.

Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost” Zoran Stojiljković izjavio je agenciji „Beta” da je nacrt zakona urađen bez konsultacija sa sindikatima i poslodavcima, odnosno s onima koji treba da ga primene, rekavši da taj sindikat podržava opredeljenje da žene u strukturi zaposlenih budu zastupljene više nego sada, ali da nije uvek primenjivo da to bude 40 odsto, kako predviđa ovo rešenje: „Nacrt Zakona o rodnoj ravnopravnosti zalazi i u strukturu firmi, što nije prihvatljivo“, rekao je Stojiljković.

I predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković je izjavio da je Nacrt neprihvatljiv, da su neki njegovi delovi nejasni i nisu u skladu sa evropskim standardima, a „Insajder” je došao do internog dokumenta Ministarstva rada koji je poslat ministarki Mihajlović i u kome su navedene zamerke na Nacrt: zbog mera štednje koje su na snazi, piše u dokumentu, ovaj zakon mogao bi da dovede do nesrazmerno većeg otpuštanja muškaraca u javnom sektoru, a obaveze vođenja evidencije o rodnoj ravnopravnosti u privatnom sektoru mogle bi negativno uticati na investicionu klimu, jer se time poslodavcima nameću nove administrativne obaveze i dižu „troškovi poslovanja“.

Takođe, piše „Insajder“, u dokumentu stoji i da je „načelni razlog zbog kog Ministarstvo rada traži da se zakon vrati na početak to što je upravo to ministarstvo nadležno da izrađuje, ali i predlaže Vladi propise kojim se uređuje materija na na koju se odnosi dostavljeni Nacrt, a ne Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost.“

Svi ovi događaji i saopštenja bacili su u drugi plan suštinu zakona, odnosno promene koje on treba da unese – kako je javio N1, novi zakon predviđa rodno senzitivne udžbenike u školama, nestanak mizoginog i seksističkog rečnika iz medija, više žena na rukovodećim pozicijama, kao i jednake plate za muškarce i žene na istom poslu. Zakon, između ostalog, predviđa i da barem 40 odsto žena mora da bude na rukovodećim pozicijama u javnom sektoru, političkim strankama i na izbornim listama.

„Problem sa usvajanjem Zakona o rodnoj ravnopravnosti  o kome se poslednjih dana dosta govori u medijima je možda iznenađujući iz dnevno političkog ugla – recimo, zbog toga što je postalo očigledno da postoji ozbiljno neslaganje u samoj Vladi oko toga kako zakon treba da izgleda“, kaže za „Istinomer“ Sofija Mandić, aktivistkinja Ženske platforme za razvoj Srbije. 

„Međutim, u širem kontekstu, nije ni malo iznenađujuće da se u našem društvu lome koplja oko položaja žena i toga gde im je ’pravo mesto’ u zajednici. Podsećam vas da je pre nepunih sto godina u Srbiji na snazi bilo zakonsko rešenje prema kom je ženina osnovna dužnost bila da čisti kuću, vodi računa o deci i sluša svog muža. Svako ko bi uhvatio odbeglu ženu, morao bi da je, poput stvari, što pre vratiti njenom vlasniku – opet mužu. O obaveznom obrazovanju, raspolaganju imovinom i pravu glasa da ne govorimo – ovo su bile nepoznate kategorije za polovinu stanovništva.

Ako stvari pogledamo u ovom, širem kontekstu borbe za ženska prava onda je sve što ovih dana čitamo u medijima samo propratna manifestacija otpora promeni postojećih odnosa društvene moći. Naravno, ovaj otpor postoji uvek, samo je kod usvajanja ovog Nacrta Zakona vidljiviji, jer je ideja da on posebnim merama utiče na otklanjanje neravnopravnosti između žena i muškaraca u različitim sferama. Tako su se razni podržavaoci postojećeg stanja pronašli ’prozvani’ da reaguju.

Tu mislim pre svega na očigledan otpor zakonskim rešenjima koja bi u kratkom vremenskom periodu dovela do skoro ravnopravnog učešća žena (od najmanje 40%) u odlučivanju u izvršnoj vlasti i političkim strankama. Izvršna vlast i stranke su oduvek bile ’muška stvar’ i mi zato ne možemo očekivati da muškarci sa radošću glasaju za ovakav nacrt kako u Vladi, tako i u Skupštini. Zato ovaj nacrt neće proći bez ozbiljnog ubeđivanja i argumentovane borbe“, kaže Sofija Mandić.

Na pitanje zašto je o Nacrtu zakona raspravljao Socijalno-ekonomski savet (SES), i odakle tvrdnja da će novi zakon zalaziti u strukturu firmi, Mandić kaže da je reč samo o kulisama – da SES ima mandat da raspravlja o nacrtima zakona i propisima koji su od značaja za ekonomski i socijalni položaj zaposlenih i poslodavaca, ali da predložena rešenja u Nacrtu zakona mogu samo da unaprede položaj zaposlenih, naročito žena:

„Onda se pitate – zašto bi predstavnici sindikata bili uznemireni? Verovatno zbog toga što su i sami deo okoštale strukture moći u kojima je prihvatljiv položaj obespravljenih radnica, trudnica pri povratku na posao i žena koje su manje plaćene za rad iste vrednosti u odnosu na svoje muške kolege. A ako su poslodavci protiv nekih rešenja – recimo o ravnopravnim uslovima za napredovanje muškaraca i žena na radnom mestu, onda su oni sami najbolje objasnili svoj vrednosni stav i tu nije potrebno nikakvo dodatno tumačenje. Na kraju, ali ne i najmanje bitno, prisutni na sastanku SES-a su svedočili o tome da se na sastanku uopšte nije razgovaralo o Nacrtu, već da je ministar Đorđević izjavio da nije saglasan sa Nacrtom i onda je u medijima osvanulo da je ’SES odbacio Nacrt’. Nije bilo glasanja, ni diskusije. Čak i da jeste, SES može dati negativno mišljenje, a ne ’odbaciti’ nacrt.“

Ona kaže i da Nacrt zakona ne donosi ništa posebno novo na šta poslodavci već nisu obavezni Zakonom o radu, Zakonom o zabrani diskriminacije i Zakonom o ravnopravnosti polova: 

„Čak i obaveza na koju se u javnim nastupima najviše žale već postoji u važećem Zakonu o ravnopravnosti polova – to je obaveza kreiranja planova za unapređenje rodne ravnopravnosti kod poslodavaca koji imaju preko 50 zaposlenih. Dakle, ostaje utisak da je stvarni razlog protivljenju negde drugde – načelnom neslaganju sa time da poslodavci treba da vode računa o rodnoj ravnopravnosti, potrebe da dobiju poene kod ministra radi buduće saradnje i ustupaka ili možda nešto sasvim treće što javnosti nije poznato, ali svakako nije povezano sa tekstom Nacrta. Ono što bi me ipak možda iznenadilo jeste da aktuelna Vlada padne na ovom zakonu – to bi značilo ili da je pitanje položaja žena u Srbiji iz sporednih, konačno ušlo u glavne tokove, ili pak da vladajuće strukture traže dobar izgovor za raspisivanje novih parlamentarnih izbora“, zaključuje Mandić.