Zašto lekari nikome ne polažu račune?
Soda bikarbona leči rak; virus korona je napravljen u laboratoriji; podaci o preminulim osobama tokom epidemije su netačni... Sve te tvrdnje građani Srbije mogli su da čuju u medijima od lekara i uglednih stručnjaka. Kome oni polažu račune, osim - moralno - javnosti koja je dobijala protivrečne podatke, kako od njih, tako i od predstavnika najvažnijih institucija? Lekarska komora se oglasila u jednom trenutku, saopštenjem i pozivanjem na kodeks. Da li je vreme da se postavi pitanje odgovornosti lekara za obmanjivanje građana?
Šta radi Lekarska komora povodom sve učestalijih slučajeva neodgovornog ponašanja lekara?
“Lekarska komora niti se ograđuje, niti se oglašava, kao da ne postoji”, kaže prim. dr Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti, u razgovoru za Istinomer.
“Izjava o najsmešnijem virusu bila je, verujem, inicijalna koja je pokrenula lavinu… Da nije bilo takvih izjava na početku, koje su stizale od uvaženih ličnosti i stručnjaka, kao što je profesor Nestorović, koga nacija obožava jer je lečio i izlečio toliko mnogo dece i zaistan je vrstan lekar i stručnjak. Ali mnoge njegove izjave su bile zaista neprimerene. I više od toga”, kaže dr Plavšić.
Krajem aprila objavljeno je da građani Srbije najviše veruju lekarima i zdravstvenim institucijama kao izvorima informacija. Tim pre je opasno je kada od njih čujemo neutemeljene tvrdnje koje se tiču zdravlja.
Ne samo što je zdravorazumski reći da lekarska reč ima posebnu težinu, kodeks lekara vrlo jasno precizira njihovo ponašanje:
Podsetimo, u aprilu je grupa lekara podnela Lekarskoj komori Srbije predstavku u vezi s javnim istupima doktora Nestorovića, za koje su rekli da su neprofesionalni i etički neprihvatljivi.
*SZO rekla da će lepo vreme da ubije koronu
*Nemojte da lažete, niko nije rekao da je korona najsmešniji virus
Da se Lekarska komora “pravi mrtva” potvrđuje i činjenica da Istinomeru nije ponudila odgovore na pitanja kao što su: Šta se dogodilo sa slučajem profesora Branimira Nestorovića, kakve su sankcije protiv lekara koji prekrše kodeks i koliko je takvih slučajeva zabeleženo?
Bez poverenja u struku, teško protiv korone
Marijan Ivanuša, šef kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji, kaže za Istinomer da će bez poverenja i partnerstva između struke i zajednice biti jako teško kontrolisati i na kraju pobediti epidemiju.
“U Srbiji ima mnogo odličnih stručnjaka, koji rade sve što je moguće, kako bi ljudi i država izašli što manje povređeni iz ove epidemije. Nikome nije lako, jer epidemija utiče na živote svih nas”, govori Ivanuša.
Što epidemija duže traje, i na internetu i u medijima sve je više lažnih informacija.
“Samim tim je bitnije da ljudi imaju poverenje u struku i preporuke koje ona daje. Lažne vest koje se temelje na pseudonauci ili čak i nadrilekarstvu predstavljaju veliku opasnost po zdravlje ljudi. Naročito ako ih šire zdravstveni radnici”, kaže naš sagovornik i dodaje da je stvar nacionalne regulative da kontroliše kvalitet rada zdravstvenih radnika.
zabludu i ugrozi njihovo zdravlje. Svako iznošenje neproverenih, neistinitih i naučno neutemeljenih informacija u javnosti može naneti ozbiljnu štetu zdravlju stanovništva ili dovesti u situaciju da se sumnja u naučno priznate metode”, navodi se u jedinom saopštenju LK u aprilu ove godine.
Sluđivanje sluđenih
“Toliko pogrešnih i netačnih stvari i lažnih informacija smo čuli svih ovih meseci da je jako teško pronaći nekakav modus prihvatanja i način da se čovek postavi prema tome, da to prihvati i racionalizuje. Ne znam da li iko više slepo veruje Kriznom štabu, a u skladu s tim su i sva ova dešavanja poslednjih dana, kao i izjava dr Kona u vezi s podacima”, objašnjava Plavšić.
Naša sagovornica kaže da sporne tvrdnje koje smo mogli da čujemo još više zbunjuju i ovako sluđenu populaciju.
“Lekari na to nemaju pravo i to se mora na neki način sankcionisati. Ili ignorisati, ne dati prostor u medijima takvim lekarima”, predlaže Plavšić.
Opravdana očekivanja i neopravdana sigurnost
Šta će se dogoditi sa poverenjem u “struku” pokazaće sa sigurnošću neko sledeće istraživanje javnog mnjenja. Očekivanja su opravdano visoka, a opreznost i sumnja – neophodni.
“Ljudi opravdano očekuju od zdravstvenih radnika, kako na području javnog zdravlja, tako na području kliničke medicine, da koriste naučne dokaze kod svog svakodnevnog rada.
To nije uvek tako jednostavno, kad je reč o novoj zaraznoj bolesti kao što je kovid-19, jer naročito na početku epidemije nemamo dovoljno informacija i rezultata istraga”, objašnjava Ivanuša.
Goruća polemika i nedosledne tvrdnje o broju preminulih od koronavirusa ukrštaju se u izjavama ministra zdravlja, predsednika Srbije i članova Kriznog štaba. Šta nam uopšte u ovom trenutku donosi svest o toj statistici?
“Sami moramo da se štitimo”
“Brojevi nisu “samo” brojevi za osobe i porodice koje su izgubile nekoga i ljude koji su bolesni. Ali ne možemo da se samo oslanjamo na te brojeve. A pritom, nečijom greškom, nečinjenjem ili nedovoljnim angažovanjem – dobijamo netačne podatke”, kaže dr Plavšić.
Posebna tema je kako građani da se postave u haosu dezinformacija koje stižu i od institucija i od stručnjaka.
“Najbitnije je da svi mi shvatimo da korona postoji, da epidemija postoji, pandemija svetskih razmera postoji, da pratimo malo i druge izvore, više izvora informisanja u svetu, kao i u okruženju, i da tu negde tražimo informacije. Sreća je da smo u relativno mirnoj fazi. Ali pitanje je dana kada se to može promeniti. Ide nam zima u susret, idu sezonski virusi, tako da to može jako brzo da se promeni. Mere zaštite su obavezne, maske, distanca, higijena, treba voditi računa o ishrani, vitaminima itd. Da naučimo da živimo sa koronom i da se zaista čuvamo. Sami moramo da se štitimo, a brojke treba uzeti sa rezervom”, zaključuje naša sagovornica.
Naslovna fotografija: Canva
