Zašto se krije ko je zainteresovan za “Telekom”?
Želju da kupe “Telekom Srbija”, jednu od naših najprofitabilnijih kompanija, izrazilo je osam ponuđača, ali iako se radi o vrednoj i strateški važnoj kompaniji, javnost i dalje ne zna ko je sve zainteresovan. Naime, posle raspisanog poziva za prikupljanje neobavezujućih ponuda za učešće u prodaji kapitala „Telekoma“ stiglo je osam ponuda, a ministar telekomunikacija Rasim Ljajić kaže da će do 17. avgusta biti doneta odluka ko će ući u „uži izbor“ i dodao da će ponuđači imati pravo da ostvare uvid u kompletno poslovanje “Telekoma”. Koji će biti kriterijumi za uži izbor, ministar Ljajić nije saopštio.
Ekonomista i konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija kaže da je čudno što javnost nije obaveštena ko je sve zainteresovan za kupovinu „Telekoma Srbija“.
“Nije uobičajeno da se krije ko je sve zainteresovan. Dovoljno je bilo da je Agencija za privatizaciju objavila saopštenje u kome bi navela ko se sve javio na tender. Tada bi svako mogao da proveri ko su te firme ili investicioni fondovi, da li među njima ima strateških partnera”, kaže Bušatlija za Istinomer.
On dodaje da je besmisleno i to što se ne zna model privatizacije, a zovu se potencijalni kupci da se jave.
“I dalje ne mogu da dokučim šta je predmet poziva za prodaju. Koliki procenat akcija ’Telekoma’ se prodaje? Država poseduje 58 odsto akcija, ali sam ’Telekom’ je vlasnik 20 odsto sopstvenih akcija. Ako neko kupi tih 58 odsto postaje vlasnik i onih 20 odsto. I zaista je besmisleno da ne znate model privatizacije, a zovete zainteresovane da se jave. To je diletantski, ukoliko nije prevarantski! A pošto privatizacioni savetnik „Lazar“ pripada grupi od 50 najpoznatijih konsultanata na svetu, pretpostavljam da nije diletantizam. U svakom slučaju prodaja ’Telekoma’ ide tako da niti kupci znaju šta se tačno prodaje, niti prodavac zna koju cenu kupci nude, niti javnost zna ko su kupci“, navodi Bušatlija.
Telekom Srbija Foto: Telekom
I bivšem direktoru Agencije za privatizaciju Branku Pavloviću proces kojim se prodaje „Telekom“ jeste neobičan, jer će, kako kažu u Ministarstvu telekomunikacija, od pristiglih ponuda napraviti uži izbor.
„Neobavezujuće ponude su malo jače od pisama o zainteresovanosti, s tim što se postave određeni kvalifikatorni uslovi ko uopšte može da se javi. I tu ne može da se pravi dalja selekcija. Ta vrsta prvog poziva služi da vidite zainteresovanost investitora, jesu li to investicioni fondovi, imate li strateškog partnera, kakve su im performanse… Na osnovu tog poziva možete lakše da raspišete tender i da vam se ne desi da postavite takve eliminatorne uslove da vam se zbog njih ne jave neki potencijalno dobri kupci“, kaže Pavlović.
Naš sagovornik navodi da, teorijski gledano, razlog za skrivanje ponuđača može da bude to što se time sprečava da se oni međusobno dogovaraju.
„Naravno, naivno je verovati u to u današnje vreme, ali po teoriji tako se sprečava da se sklapaju neki dogovori koji bi doveli do obaranja cene ili je u pitanju sprečavanje moguće kartelizacije, odnosno uticaja jednog od ponuđača na ostale. Da se radilo o obavezujućoj ponudi onda bi morali javno da saopšte ko su ponuđači“, govori Pavlović.
Zgrada Telekoma Foto: Telekom
Kada je model privatizacije u pitanju, bivši prvi čovek Agencije za privatizaciju kaže da je on prećutno određen.
„Model privatizacije je određen u pozivu. Tamo piše da se traže neobavezujuće ponude za državni paket akcija. I tu je rečeno da se radi o onih 58 odsto koje ima država. To je najnepovoljniji model za prodavca i najpovoljniji za kupca, jer kada neko kupi tih 58 odsto akcija on dobija i onih 20 odsto koje poseduje ’Telekom’. A pošto sopstvene akcije, ovih 20 odsto, nemaju pravo glasa, onda onda se to pravo prenosi na ostale akcionare, tako da kupac državnih 58 odsto akcija dobija oko 73 odsto prava glasa. Drugim rečima, iako tako ne piše, prodajete dvotrećinski paket akcija“, navodi naš sagovornik.
Ta činjenica je važna i kada se priča o ceni koja se očekuje za „Telekom“. Naime, premijer Aleksandar Vučić je naglasio da se „Telekom“ neće prodati ako se ne dobije bolja cena od one koja je postavljena na prošlom tenderu 2011. godine, kada je za 51 odsto akcija traženo 1,4 milijarde evra. Pavlović kaže da će se teško dobiti bolja ponuda, ali da treba imati na umu da će kupac za 58 odsto akcija dobiti i 20 odsto akcija koje su u vlasništu „Telekoma“.
„Pošto prikriveno prodajete i tih 20 odsto, kupac će biti spreman da plati nešto više. Time će pokušati da spasi Vučića, jer na taj način može da ispadne da su po procentu kupljenih akcija dali više nego prošli put. A pri tome neće računati onih 20 odsto akcija koje poseduje ’Telekom’, već samo 58 odsto“, smatra Pavlović.
Pored toga, postoje dve nepovoljne okolnosti kada se razmišlja o ceni koju investitori mogu da ponude za „Telekom“.
„Prva je što smo se Memorandumom sa MMF-om obavezali da moramo da raspišemo tender za prodaju ’Telekoma’ do kraja godine. A druga je što ti potencijalni kupci vrlo dobro znaju da mi moramo u sledećoj godini da vratimo dve milijarde dolara kredita. Kada bih ja kao kupac znao te dve činjenice onda bih bio svestan da se prodavcu žuri, a to samo znači da mogu da spuštam cenu“, zaključuje Pavlović.
