Zašto se odugovlači sa izborom predsednika Skupštine?

Iako je ranije najavljivano da će ne samo čelnici Skupštine, nego i cela Vlada biti izabrani do 25. avgusta,to ne samo što se nije desilo, već se sve češće pominje da će sednica Skupštine i izbor predsednika biti odloženi čak za drugu polovinu septembra. Tako izbor predsednika Skupštine, u kojoj vladajuća stranka ima čak 188 poslanika, a buduća koalicija i mnogo više, bez ijednog formalnog razloga preti da se približi dosadašnjem rekordu postavljenom 2007. godine kada se na novog predsednika parlamenta čekalo skoro tri meseca (82 dana) od konstitutivne sednice, a čak 105 dana od izbora. Tada je za novog predsednika izabran tadašnji zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić, koji se na toj funkciji zadržao svega – pet dana. O tome koliko smo u poslednje tri decenije čekali na konstituisanje Skupštine i izbor njenog rukovodstva pisao je Otvoreni parlament.

Iz te analize vidi se da se na kadrovska rešenja najduže čekalo kada je skupštinska većina bila “tanka” ili kada je mesto predsednika bilo jedan od predmeta koalicionog sporazuma.

Na izbor predsednika Skupštine najčešće se čekalo od tri do sedam dana, a duže od toga ukupno četiri puta. Pored  pomenutog izbora Tomislava Nikolića, kada su Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije imale teške koalicione dogovore, u nastavku tog maja 2007. kada je DSS ipak odustao od saradnje sa radikalima, još deset dana čekao se izbor Olivera Dulića kao zajedničkog rešenja. I sledeće godine dve nedelje su demokrate i socijalisti pregovarali, kako bi na čelo osmog saziva došla Slavica Đukić Dejanović. Podsećanja radi, najviše mandata (102) tada je imala lista za Evropsku Srbiju, radikali 78, Demokratska stranka Srbije – Nova Srbija 30, socijalisti 20, a Liberalno demokratska partija 13, tako da su mogućnosti bile brojne.

I poslednji neizvestan izbor bio je onaj Nebojše Stefanovića pripreman od 31. maja 2012, kada je konstituisan prvi saziv Skupštine u kojem je Srpska napredna stranka imala najviše mandata, pa sve do 23. jula.

Izvor: Youtube/RTV

Tada su vođeni najozbiljniji pregovori o formiranju skupštinske većine, jer su socijalisti mogli da dogovorom produže vladavinu Demokratske stranke ili da se opredele za promenu vlasti i priklanjanje SNS, što su i učinili. Naprednjaci su tada mesto premijera dali Ivici Dačiću, ali na čelu parlamenta nije ostala Slavica Đukić Dejanović, već je na tu funkciju postavljen Stefanović.

Bez zakonskog roka za izbor predsednika

Prema Zakonu o Narodnoj skupštini novi saziv mora biti konstituisan 30 dana od proglašenja rezultata izbora, međutim nije određen zakonski rok za izbor predsednika i potpredsednika, već o tome odlučuje Skupština i taj postupak uređuje se Poslovnikom. 

A u Poslovniku piše da se predsednik bira na prvoj sednici, bez rokova, tako da se nastavak može zakazati bilo kada.

Ipak, važeći zakon ostavlja 90 dana za formiranje Vlade Srbije koju bira Skupština, a ona to ne može učiniti bez rukovodstva. Iako nije uobičajeno, sve dok je važeći zakon na snazi, to znači da je rok da Srbija dobije novu Vladu tek 3. novembar, pa ovde nema opasnosti od kršenja zakona. Eventualna opasnost vidi se u navikavanju građana na to da osim institucije predsednika ostale kao da ne postoje.   

Izvor: Youtube/TV Telemark

A posle junskih izbora dileme o parlamentarnoj većini nema. Ipak, pošto najjača partija na izbore nije ni izašla pod svojim imenom, niti je Srpske napredne stranke bilo u nazivu liste, ne čudi što svi stranački funkcioneri ponavljaju da se o kadrovima Skupštine i Vlade pita samo jedan čovek – onaj čije ime je bilo ključno za izbornu pobedu – predsednik stranke i države Aleksandar Vučić.

Dobri poznavaoci skupštinskih prilika tvrde da ni budući predsednik Skupštine još ne zna da će zauzeti tu funkciju, da Vučić odluku još nije doneo i da će o tome uopšte razmišljati tek kada se vrati iz Vašingtona, u kome bi 4. i 5. septembra trebalo da razgovara sa liderima kosovskih Albanaca. Pošto je i o fomiranju Vlade obavljen tek prvi krug konsultacija, a dogovor o predsedniku Skupštine uobičajeno je praćen dogovorom o Vladi, izbor čelnika zakonodavne i izvršne vlasti čini se skoro nemogućim pre druge polovine septembra.

Čak i dosadašnja, a po mnogim očekivanjima i buduća premijerka Ana Brnabić smatra da je normalno što ni ona ne zna ko će biti u Vladi koju vodi. Kako je nedavno izjavila, o tome će odlučiti Aleksandar Vučić, o čemu je Istinomer već pisao.

A prema Ustavu predsednik Republike ne odlučuje o sastavu Vlade, već Vučić to čini sa pozicije pobednika izbora i lidera SNS-a, a čini se da funkcionerima njegove stranke ovo trenutno ćutanje ne smeta, jer napominju da čekaju odluke i izražavaju spremnost da odgovore na nove izazove. 

Oni o kojima su mediji spekulisali da bi mogli naslediti Maju Gojković (između ostalih, Vladimir Orlić, Marija Obradović, Miloš Vučević i Vladimir Marinković) nisu se tim povodom oglašavali.

I potencijalni koalicioni partneri, sudeći po izjavama, ne razmišljaju o budućem predsedniku parlamenta, s obzirom na to da SNS ima i više nego dovoljnu većinu da na čelo Skupštine postavi nekog iz svojih redova. 

Naslovna fotografija: Istinomer, Zoran Drekalović

* Ovaj tekst je nastao u saradnji sa inicijativom „Otvoreni Parlament“.