Zašto se skupština isključila kad je reč o Kosovu? #Parlament

Zato smo analizirali, čime se to Skupština Srbije bavila, pa nije imala vremana ni volje da razgovara o tome da predsednik svakodnevno ponavlja “kako nikome neće dati Srbiju na tacni”, a mediji bliski vlastima prenose da postoji spisak sa stotinama Srba koje prištinski režim narednih dana planira da hapsi.

Poslovnik pruža mogućnost za traženje odgovora

Na prvi pogled, skupštinski kalendar je bio pun. Planovi za narednu godinu, skup o značaju majki, susreti sa studentima, razgovori sa gostima iz Jermenije, Azerbejdžana i Portugala… Aktivnosti “visokog doma” protekle su baš kao što bi trebalo da protiče bilo koja nedelja u jednoj mirnoj, demokratskoj zemlji pred Novu godinu. Osim što to nije bila obična nedelja, već ona u kojoj su Vlada i Predsednik Srbije doneli odluku da upute zahtev za povratak srpskih bezbednosnih snaga na Kosovo. A još ranije nam je predsednik već rekao da ne očekuje da će se to desiti, ali da mi ipak tražimo ,“da niko ne kaže da nismo”. Pa ako neko nije dovoljno zbunjen, predsednik je narednih dana nastavio:

„Komandant KFOR-a je obavezan da donese pozitivnu odluku, a on će naravno doneti negativnu. On formalno ne može da odgovori negativno. Reči Rezolucije 1244 su vrlo jasne„, kaže Vučić.

Pošto i dalje nije najjasnije šta se zapravo na Kosovu dešava, koliko je ljudi uhapšeno i zašto, da li se sa barikada pucalo na pripadnike kosovske policije ili nije, a naročito koji su planovi za naredne dane, to je bila prilika da se neko seti kako u poslovniku skupštine postoji jedna mogućnost nazvana “Poslanička pitanja u vezi s aktuelnom temom”.

Tako u članu 209. piše da predsednik Narodne skupštine, na predlog poslaničke grupe, najmanje jedanput u toku meseca određuje dan kada će pojedini ministri u Vladi odgovarati na poslanička pitanja u vezi s nekom aktuelnom temom.

I onda se dalje objašnjava da poslanička grupa upućuje predsedniku skupštine pisani predlog u kojem je precizno navedena aktuelna tema, ime i prezime nadležnog ministra ili funkciju drugog odgovornog lica koje treba da odgovara na pitanja.

Nikom takva stvar nije pala na pamet. Predsednik naveće poslaničke grupe “Aleksandar Vučić, zajedno možemo sve” Milenko Jovanov na društvenim mrežama je objavio kako “narod više ne želi da gleda opoziciju!”. I tako delimično razrešio našu dilemu zašto zasedanja nema.

Čak ni predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun nije sazvao sednicu, već je gostovao na jutarnjim programima iznoseći svoje lično mišljenje. Mada u poslovniku lepo piše da “Odbor za Kosovo i Metohiju razmatra predloge zakona i druga pitanja koja se odnose na Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija, vodeći računa o srpskim nacionalnim interesima i državnim interesima Republike Srbije.” I predlaže skupštini odgovarajuće odluke, deklaracije, rezolucije. U poslovniku ne piše kada bi to odbor trebalo da radi, te je potreba za sazivanje sednice, ipak, ostavljena na procenu predsedniku Odbora.

Pošto sve ove mogućnosti postoje, samo se otvorilo pitanje – kako poslanici i sama institucija skupštine vide svoju ulogu kad je zemlja u velikoj krizi? I da li je sad već pravilo da se kada se otvori neko ozbiljno pitanje Skupština Srbije, baš kao i kada se svet suočio sa pandemijom kovida 19, sama skloni u stranu i prepusti odluke izvršnoj vlasti.

Šta je radio predsednik Skupštine? 

Kako bi predsednik skupštine Vladimir Orlić pokazao da je ipak zabrinut, on je sve ove skupove iskoristio da priča o Kosovu, ali pred odabranim gostima, gde protokol nalaže da ga saslušaju, i a da posle toga ne postavljaju pitanja, ne iznose svoje mišljenje ili repliciraju. Predsednik Skupštine pokazao je da ima svest da je situacija kritična, ali ne toliko da sazove posebnu sednicu, pozove ministre i premijerku i zahteva odgovore – šta ćemo da radimo?

Kada su Srbi na Kosovu postavljali barikade tražeći da se iz pritvora pusti uhapšeni srpski policajac, predsednik skupštine sastao se sa ambasadorom Jermenije, sa kojim je potvrdio prijateljske odnose i kako je navedeno u saopštenju, “zahvalio Jermeniji na principijelnoj podršci i nepriznavanju tzv. „Kosova“, koje u ovom trenutku ne priznaje više od sto država članica UN.”

Imao je vremena da ambasadora detaljno informiše o dešavanjima na Kosovu, da kako piše na sajtu kaže da Kurti i Priština pokušavaju da svaki dijalog potpuno unište, da je njihov jedini cilj da etnički očiste KiM od Srba. Dodao je jo da šalju jedinice sa dugim cevima i prstom na obaraču pred vrtiće i bolnice, upadaju u kuće, maltretiraju decu i ljude u kolicima. I kako je došlo do barikada, i kako Srbija u takvim uslovima ipak insistira da očuva mir. Manje više, sve što je možda mogao da kaže na sednici o situaciji, da je kojim slučajem sazvao. Po već ustaljenom običaju, u izveštaju je gostu posvećena samo jedna rečenica, da je “potvrdio da Jermenija ostaje dosledna u stavu da ne priznaje tzv. „Kosovo“.

Sutradan je Orlić otvorio konferenciju „Svet u 2023“, u organizaciji privatne firme Color Media Communications. I tu je govorio o Kosovu. Tačnije, doveo je u pitanje samu svrhu skupa, jer kako je ocenio – kada se osvrne na strašan teror sa kojim se suočava srpski narod u južnoj pokrajini, onda je o predikcijama za budućnost nezahvalno i govoriti.

“U takvim, nemogućim uslovima Srbija, predvođena svojim predsednikom Aleksandrom Vučićem, pokušava da sačuva svoj narod i grčevito se bori da sačuva mir”, rekao je Orlić, a onda ipak prešao “na doprinos Narodne skupštine Republike Srbije unapređenju vladavine prava kroz održani referendum” kao i na “ekonomske uspehe koje je Srbija postigla u tekućoj godini” tei najavio da će, “uprkos izazovima sa kojima se suočava čitav svet, biti zadržan kontinuitet u povećanju minimalnih zarada, penzija, plata u javnom sektoru”.

Onda je o situaciji na Kosovu protokolarno obavestio ministra spoljnih poslova Portugalije.

„Srbi na KiM doživljavaju pravi teror – preti im se drakonskim kaznama, hapse se bez razloga i ijednog dokaza, maltretiraju ih, prebijaju. U poslednje dve decenije zabeleženo je skoro 10.000 fizičkih napada na Srbe i SPC. Ljudi preživljavaju sve što je nezamislivo da se dešava u Evropi danas, i više ne žele da trpe nasilje i laži”, rekao je između ostalog Orlić.

Šta mu je gost odgovorio, ponovo nismo saznali, već je saopšteno da su pričali o saradnji prvenstveno kada je reč o ekonomiji i energetici. Onda sličan protokol sa ambasadorom Azerbejdžana, s tim što je istaknuto da je prijateljstvo dve zemlje zasnovano na poštovanju medjunarodnog prava, ali i na izuzetnom ličnom odnosu dva predsednika – Aleksandra Vučića i Ilhama Alijeva.

I to bi bilo to o najvećoj “krizi” u zemlji, što se skupštine tiče. Narednog dana Skupština je bila prostor za konferenciju koju je organizovana jedna malo poznata nevladina organizacija „Asocijacija mama Srbije“ i sada firma „Alo Media System“, a pod nazivom “Mama kao stub i oslonac porodice – uloga i položaj majki Srbije u savremenom društvu“.

“Majka je najvoljenije biće na svetu”, počeo je Orlić, pa naveo da nas majka najviše voli i brine za nas dok je živa i daje sve za blagostanje deteta, i ne može se ljubav prema majci porediti ni sa jednom drugom. Govorio je o svemu što je država učinila za majke, koliko se para dobija za svako dete, pa o subvencijama za stanove, a osvrnuo se na postignute uspehe kada je reč o mogućnostima za vantelesnu oplodnju. Sa majkama nije bilo priče o cenama, platama, krizama ili Kosovu.

Na kraju nedelje pozdravio je studente Pravnog fakulteta koji su učestvovali u simulaciji rada Skupštine. I pokazao da on zna kako u teoriji sve može da bude kako treba.

“Kroz nadmetanje argumentima, osetićete kako izgleda izboriti se za sopstvene stavove i pretočiti ih u zakone i pravila. U našem hramu demokratije biće ovo korisno iskustvo za svakog od vas“, rekao je Orlić studentima. Uostalom, studenti su taj pluralizam mišljenja i mogli da vide ako su bar jednom pogledali prenos sednice kojom predsedava Orlić.

Deo opozicije poziva premijerku na odgovornost 

Predsednica srpske stranke Zavetnici, Milica Đurđević Stamenkovski, pozvala je da se predlog o povratku srpske vojske i policije na Kosovo usvoji u Narodnoj skupštini, a predsednik Srpskog pokreta Dveri, Boško Obradović da se tema Kosova mora vratiti u Ujedinjene nacije. Navodeći poteze koje je neophodno hitno preduzeti, Obradović je upitao „zašto nema sednice Narodne skupštine na kojoj bi se poslanici izjasnili o francusko-nemačkom planu i doneli novu zajedničku platformu za očuvanje Kosova i Metohije, iza koje bi svi stali i obavezivala bi sve vlasti“. Lideri dve parlamentarne stranke obratili su se na okruglom stolu u organizaciji Pokreta za odbranu Kosova i Metohije – „Kako do reintegracije KiM“, odakle su pozvali i na protest solidarnosti sa Srbima na severu i jugu Kosova.

Lider Demokratske stranke Zoran Lutovac reagovao je na tviteru kada su Radu Trajković maltretirali na administrativnoj liniji na putu za Kosovo. Pokret slobodnih građana pozvao je saopštenjem premijerku da počne da se bavi diplomatijom i umesto nerealnih zahteva o povratku vojske, “posveti radu sa međunarodnom zajednicom”. Oglašavala se i Narodna stranke, takođe saopštenjima, tražeći da se spreči teror na severu Kosova.

Za naredne dane nezvanično je najavljeno novo zasedanje, a u proceduri čeka nekoliko međunarodnih sporazuma, kreditinih garancija, zakon o finansiranju medijskih servisa i naravno desetine predloga opozicije koji, sudeći prema dosadašnjoj praksi, nikada neće stići na dnevni red.

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović