Zatvorenici bez prava glasa na izborima u Beogradu

Beograđani koji služe kaznu u zatvorima u glavnom gradu neće moći da glasaju na predstojećim lokalnim izborima. Premda im je, kao i svim drugim punoletnim građanima to garantovano Ustavom, Ministarstvo pravde rešilo je da im biračko pravo uskrati. Razlog je, tvrde, to što ne postoje tehničke mogućnosti da se glasanje u zatvorima sprovede, kao i da to nije bila praksa ni na jednim dosadašnjim lokalnim izborima u Srbiji. Ispostaviće se, međutim, da to nije tačno. 

Gradska izbona komisija (GIK) je odmah po raspisivanju izbora uputila Ministarstvu pravde zahtev za sporovođenje glasanja u zatvorima, a ministarstvo je odgovorilo da se u Zakonu o lokalnim izborima posebno ne navode lica lišena slobode kao potencijalni glasači na lokalnim izborima. 

“U dosadašnjoj praksi, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, ni za jednu od trideset ustanova za izvršenje krivičnih sankcija na teritoriji Republike Srbije nije organizovala ni sprovodila glasanje lica lišenih slobode na lokalnim izborima, osim na izborima za predsenika Republike i Narodne Skupštine, kao i da organizacija glasanja iziskuje dodatne troškove koji nisu planirani budžetom za 2018. godinu“, piše u dopisu Ministarstva pravde.

Sličan odgovor na pitanje zbog čega zatvorenici u Beogradu neće moći da glasaju 4. marta, od Ministarstva pravde dobio je i Istinomer. Međutim, u kancelariji Zaštitnika građana potvrdili su nam da je 2004. država omogućila sprovođenje izbora za odbornike i u beogradskim zatvorima, a o tome je izveštavala i dnevna štampa.

“U koloni jedan iza drugog i pod policijskim obezbeđenjem, juče su gradonačelnika birali i zatvorenici u Okružnom zatvoru u Beogradu. Na biračkom spisku nalazilo se 420 glasača, a do 12.30 časova glasalo je njih 195“, objavile su “Večernje novosti“ 20. septembra 2004.

Isto tako, zanimljivo i da glasanje u zatvorima navodno predstavlja dodatni trošak. Uprava za izvršenje krivičnih sankcija budžetom za 2018. godinu nije predvidela organizaciju glasanja, iako su lokalni izbori u Beogradu redovni i bilo je poznato kada će se održati.

Od Ministarstva pravde nismo dobili odgovor koliko, trenutno, građana boravi u nekom od beogradskih zatvora, a da ima prebivalište u glavnom gradu, pa samim tim i pravo da glasa na predstojećim izborima, u nedelju 4. marta. Sve dok postoji i jedan takav slučaj, glasanje bi, po slovu zakona, moralo da bude organizovano. 

Zašto je ukinuto Ustavom garantovano pravo?

Ustav Srbije je jasan – pravo da bira odbornika ima punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije koji ima prebivalište na teritoriji na kojoj se održavaju izbori. Ni u jednoj rečenici Zakona o lokalnim izborima ne postoji ograničenje na osnovu koga bi ovo pravo bilo uskraćeno zatvorenicima. Dodatno je sporna odluka Uprave za izvršenje sankcija da omogući zatvorenicima u Beogradu da, kao birači, učestvuju na predsedničkim i parlamentarnim izborima, a da im onemogući da iskoriste to pravo kada se biraju odbornici Skupštine grada.

U Ministarstvu pravde objašnjavaju da je glasanje na lokalnim izborima teško sprovesti “u organizacionom i finansijskom smislu, posebno uzimajući u obzir činjenicu da osuđena lica u najvećoj meri ne služe zatvorske kazne u mestima prebivališta”.

Međutim, u kancelariji Zaštitnika građana smatraju da ne bi smele da postoje nikakve prepreke da zatvorenici ostvare svoje glasačko pravo, inače, kao i na predstojećim izborima, 4. marta.

“Ostvarivanje biračkog prava je uslov za sprovođenje ustavnog načela suverenosti građana i osnov demokratskog uređenja države… Država je dužna da preduzme sve pravne i faktičke mere da svim punoletnim državljanima Republike Srbije koji gubitkom poslovne sposobnosti nisu lišeni biračkog prava, omogući da to pravo delotvorno i ostvaruju, iznalaženjem potrebnih sredstava i organizacijom potrebnih i posebnih uslova“, navodi se u odgovoru dostavljenom Istinomeru.

Iz kancelarije ombdusmana, međutim, nismo dobili odgovor na pitanje da li će i na koji način reagovati zbog očiglednog kršenja prava zatvorenika.

Odluka Ministarstva pravde da uskrati pravo glasa zatvorenicima koji imaju prebivalište u Beogradu neprihvatljiva je i za Danila Ćurčića, pravnika koji se bavi zaštitom ljudskih prava. To što se Uprava za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde poziva na činjenicu da se u Zakonu o lokalnim izborima posebno ne navode lica lišena slobode kao potencijalni glasači, za njega otvara mnoga pitanja.

“Da li, na primer, to što se u pomenutom zakonu posebno ne navode lica starija od 36 godina smeđe kose, zapravo znači da ova lica nemaju pravo da biraju na predstojećim lokalnim izborima? Zbog toga, ali i zbog odredbi čl. 3 Protokola I uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima koja obavezuje Republiku Srbiju, nejasno je kako je Uprava za izvršenje krivičnih sankcija odlučila da praktično onemogući ostvarivanje Ustavom i Konvencijom garantovanih prava lica lišenih slobode“, kaže Ćurčić za Istinomer.

Ćurčić dodaje da dobro uspostavljena praksa Evropskog suda za ljudska prava u ovoj oblasti utvrđuje da države u pojedinim slučajevima mogu svojim građanima ograničiti izborna prava. Međutim, kako kaže, ograničenje ne može biti opšte i neproporcionalno.  

“Čak i da je Republika Srbija odlučila da pod određenim okolnostima ograničava izborna prava građana, a nije, to se nikako nije smelo učiniti dopisom u kom se navodi da se čitavoj jednoj grupi građana, dakle svim građanima koji su lišeni slobode, isključuje aktivno biračko pravo. Okolnost da se Uprava poziva na praksu i nedostatak novca samo doprinosi ovoj oceni“, smatra naš sagovornik.

Na jednoj od sednica GIK-a predstvnik liste Dosta je bilo i Dveri “Da ovi odu, da se oni ne vrate“ dao je predlog da se Ministarstvu pravde ponovo pošalje zahtev za organizaciju glasanja u zatvorima. O tome se, međutim, nije ni raspravljalo, jer ovaj predlog nije usvojen kao tačka dnevnog reda.

Zatvorenicima iz Beograda, inače, nije bilo dozvoljeno ni da glasaju na lokalnim izborima koji su održani 2008. godine. Zbog povrede njihovih prava dve godine kasnije reagovala je kancelarija Zaštitnika građana. Naime, ombudusman je uputio preporuku Upravi za izvršenje krivičnh sankcija da otkloni sve tehničke nedostatke kako bi lokalni izbori mogli da se održavaju i u zatvorima. Ta preporuka do danas nije sporovedena, pa su zatvorenici ponovo ostali bez prava da biraju gradsku vlast.

Naslovna fotografija: FoNet/Ministarstvo pravde