Donekle je razumljivo zašto su predsednik Vučić i ostale nadležne institucije predložili da i u drugom mandatu 2017-23 Fiskalni savet radi u potpuno istom sastavu. Vučiću je očigledno stalo do povremenih pohvala ljudi koje su izabrale još demokrate i imaju kredibilitet i ugled u stručnim krugovima. Takođe, dosadašnji Savet u sastavu Petrović, Altiparmakov, Vučković, kojem Skupština tek treba da potvdi mandat, nedvosmisleno je podržao najsporniju Vučićevu meru štednje: smanjenje plata i penzija. Istine radi, Savet je jasan, dosledan i vrlo precizan u kritici sporih reformi, naročito u javnim preduzećima, ali građani to zbog Vučićeve tapije na interpretaciju ekonomskih pokazatelja i izumrlih ekonomskih medija – nisu imali dovoljno prilika da čuju i razumeju.
Da podsetimo, Skupštinski odbor za finansije 11. jula prihvatio je predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića da predsednik Fiskalnog saveta još šest godina bude profesor Ekonomskog fakulteta Pavle Petrović. Odbor je prihvatio i predloge Ministarstva finansija i guvernera Narodne banke Srbije da članovi Saveta ponovo budu Nikola Altiparmakov i Vladimir Vučković. Usvojeni predlozi za predsednika i članove Fiskalnog saveta upućeni su parlamentu na razmatranje po hitnom postupku. Sva trojica su članovi Saveta od aprila 2011. kada je počeo prvi mandat ovog nezavisnog tela formiranog u oktobru 2010.
Sada je jasno – kada predsednik Vučić predloži kandidata za člana nezavisne institucije, ekspresno se reaguje. U slučaju drugih predlagača koji nisu bliski vladajućim krugovima, predlozi se mesecima, pa čak i godinama, sabotiraju i ignorišu zbog čega ove institucije ne rade u punom kapacitetu.
Predsednik Srbije predložio ponovo Pavla Petrovića / Foto: FoNet
Ovu tezu najbolje ilustruje slučaj Agencije za borbu protiv korupcije koja nema direktora, a i njen odbor trenutno radi samo sa dva člana od predviđenih devet. Pojedini predlozi zakonskih predlagača o izboru članova Odbora Agencije razvlače se od 2015. godine. Osim u slučaju kada predsednik Vučić predloži za člana svog kandidata – Miloša Stankovića, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu. Onda stvari izgledaju sasvim drugačije.
Vučićev predlog sa Stankovićevim imenom stigao je u skupštinu u petak 9. jula, a usvojen već u ponedeljak 11. jula. Podsećamo, samo dan ranije 8. jula ovaj odbor je vratio (već potvrđen) predlog bivšeg predsednika Tomislava Nikolića, kao i zajednički predlog Ombudsmana i Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Obrazloženje odbora da su se okolnosti promenile jer ni Nikolić, a ni Saša Janković više nisu na pozicijama na kojima su bili mnogi smatraju spornim. Poverenik Šabić je ocenio da skupštinski odbor nema zakonsko pravo da povuče predlog, dok predsednik skupštinskog odbora Pavle Petrović odgovara da su Šabić i Janković predložili “kažnjavanu Vidu Petrović Škero”. Isti ovaj odbor je sredinom juna prihvatio predlog za izbor Petrović Škero, i to dve godine pošto je predlog stigao u Skupštinu, da bi se posle 20-ak dana “predomislili”.
Ovo poigravanje vlasti sa nezavisnim institucijama, sem što otežava njihovo normalno poslovanje ima i svoju drugu “mračniju stranu” koja se možda najbolje vidi i po načinu na koji su dva nezavisna tela “pod pritiskom” – Agencija i Regulatorno telo za elektronske medije (REM) reagovale na brojne nepravilnosti u izbornom procesu. U slučaju REMa – nikako, a u slučaju Agencije neubedljivo, ocena je posmatračke mislija
Građani na straži.
Konferencija Fiskalnog saveta / Fonet (Nenad Đorđević)
Fiskalni savet očigledno nije morao da prođe kroz toplog zeca, izbegao je opstrukcije, pa je logično pitanje zašto su predsednik Vučić i ostali predlagači ponovo u ovom slučaju primenili različite aršine i bez većeg oklevanja poklonili poverenje dosadašnjim članovima Fiskalnog saveta izabranim 2011. na predlog Borisa Tadića, bivšeg guvernera Dejana Šoškića i ministarke finansija Dijane Dragutinović?
Po našem mišljenju dva su osnovna razloga za drugačiji tretman Saveta od ostalih nezavisnih insitutucija – prvi je u tome što je te ostale Vučić doživljavao kao smetnju svojoj vlasti, a odlukom da težište svoje politike stavi na mere štednje i fiskalnu konsolidaciju on je praktično zaigrao na terenu kojim već godinama vladaju, odlučno i dosledno članovi Saveta. Budući da se njihovi stavovi u velikoj meri poklapaju sa stavovima MMFa koji je nadzirao celu ovu operaciju fiskalne stabilizacije srpskog budžeta, Vučiću nije ni preostalo ništa drugo nego da sa Savetom bude i ostane, kako dolikuje – na vi. Sigurno mu je u međunarodnim krugovima značila argumentovana podrška Saveta osnovnom paketu mera za brzo obaranje fiskalnog deficita tj. smanjenju plata i penzija.
Savet je sa pohvalama brzini smanjivanja minusa u državnoj kasi, u isto vreme dosledno i eksplicitno kritikovao ekonomsku politiku vlade, sve vreme je upozoravao da je stanje u javnim finansijama daleko od uređenog i da Vlada nije ništa uradila po pitanju reforme javnih preduzeća. Međutim, zbog medijskog mraka i Vučićeve dominacije u javnom prostoru – te analize su teško prodirale u javnost.
Savet, s obzirom da ima savetodavnu ulogu, nema istoriju sukoba sa Vladom i njenim članovima, ali bi se kao značajniji “disonantni tonovi” mogla izdvojiti dva slučaja: onlajn fiskalizacija i EPS. U martu 2016. aktuelna premijerka Ana Brnabić, a tada potpredsednica upravnog odbora NALED-a, je u javnoj debati došla u sukob sa Fiskalnim savetom koji je osporio isplativost uvođenja onlajn fiskalizacije, za šta su se, sa druge strane, NALED i Brnabićeva, nedvosmisleno zalagali. Kad je reč o EPS-u, u martu ove godine je ovo preduzeće burno reagovalo na ocene Fisklanog saveta da EPS, za razliku od Železnica Srbije, ništa ne radi na restrukturiranju i da nema svesti o neophodnosti reformi.
Savet će, nema sumnje, nastaviti kao i do sada, da objavljuje detaljne kritičke nalaze o stanju u srpskim finansijama. Eventualno prvo neslaganje sa Brnabićkinim kabinetom možemo očekivati ako ostane ideja o povećanju plata i penzija, koju ne podržavaju ni MMF, ni Fiskalni savet.