Zelenović: Naši prijatelji sa Zapada veruju da ih Vučić bolje razume

Postizborni haos u Šapcu traje nedeljama i teško je pratiti sa strane šta se dešava. Jeste li i dalje na vlasti i gradonačelnik?

U pitanju je – ne postizborni haos, pošto izbori još nisu gotovi – nego izborni haos, i on se dešava zbog toga što ovde od početka imamo niz neregularnosti koje je prouzrokovala SNS i mafija koja ih u tome podržava, i oni uz pomoć institucija predstavljaju državu u našem gradu. Stranka na vlasti, mafija i država su doveli do toga da je izborni proces nezakonit i prožet raznim kriminalnim radnjama. U ovom trenutku, ja sam još uvek gradonačelnik. Gradsko veće i dalje zaseda i sve ostale institucije rade, izmiruju se sve obaveze, završavaju se projekti i grad, koliko god to delovalo nemoguće u ovim neverovatnim okolnostima, i dalje ne funkcioniše. Kao grad, sada se borimo za elementarnu normalnost u društvu i za to da Šabac ostane ostrvo slobode.

Kažete da ste, uprkos prethodnoj odluci o bojkotu, izašli na izbore na zahtev građana koji su želeli da se bore za normalnost. Gde vidite tu borbu građana, kada i sami tvrdite da imate dokaze o tome da je SNS ucenjivao, zastrašivao, potkupljivao upravo građane da izađu na izbore?

Ja nikada nisam sporio da SNS ima podršku u svakom gradu u Srbiji, pa i u Šapcu, ali vam tvrdim i sad da nema većinu – a na kraju krajeva, i izbori u Šapcu su to dokazali.

INTERVJU SA NEBOJŠOM ZELENOVIĆEM  MOŽETE SLUŠATI NA ISTINOMER PODCASTU

Kako „nemaju većinu” kada imaju, posle svega, veći broj mandata?

Pre nego što kažem, generalno, i prokomentarišem rezultate koje vi spominjete, moram da kažem da ja sebe ne smatram licem koje je prekršilo bojkot, jer smo mi ovde u Šapcu bojkotovali republičke izbore, a izašli smo na lokalne izbore. Želja građana da brane normalnost vidi se u tome što smo i u ovakvim nemogućim okolnostima, zajedno sa partnerima koji čine istorijsku koaliciju u gradu, osvojili 29.435 glasova, a SNS, uz sve krađe i malverzacije, 30.200. Oko 800 glasova razlike. Bez podrške institucija koje su gledale tom kriminalu kroz prste i bez mafije koja je potpomogla da se desi jedan takav kriminal, SNS u Šapcu nema većinu i za to imam dokaze.

Nemate ni vi većinu?

Da se razumemo – kada biste isključili sve ovo o čemu govorimo, i te kako imamo većinu.

Konačni rezultati nisu objavljeni – koalicija oko vas je osvojila, kako je preneto, 22 mandata?

Nije tako. Mi smo tražili da se izbori ponove na svim biračkim mestima, jer je utvrđen niz nezakonitosti, i još uvek čekamo odluku Ustavnog suda. U međuvremenu smo napisali i drugu žalbu Ustavnom sudu, podneli smo i 15 različitih krivičnih prijava protiv više od 70 lica koja su u toj izbornoj krađi učestvovala, i od početka smo u taj proces ušli tako što smo evidentirali sve što se desilo. Posle prvog kruga, odnos glasova je bio 30.200 za SNS, 29.435 za nas. U drugom krugu, kada su neke liste dodatno prešle cenzus, naš broj mandata se popravio – bio je tu odnos 36 u odnosu na 33 u broju mandata. Onda smo ušli u treći ciklus, u kome se sad desilo nešto što ne znam da li i na koji način mogu da komentarišem, a to je da je jedan od naših koalicionih partnera, sa kojim smo mi ovde uspešno vodili grad sve ove godine, odlučio da promeni stranu. Ali, to je pitanje za njih.

Imajući u vidu da ste 2014. praktično mogli da birate partnere, da li to govori da ste vi u međuvremenu izgubili koalicioni kapacitet?

Mislim da ovo ima veze sa pritiskom kojem su izloženi naši partneri, koji je bio toliko velik i toliko snažan i toliko se neverovatna sila navalila na njih da oni taj pritisak nisu mogli da izdrže i odlučili su da izađu iz te borbe protiv organizovanog kriminala. Da objasnim kako smo mi mislili da branimo Šabac: ovo je grad koji ima dostignuća koja su potpuno neverovatna za Srbiju i koja su građani Šapca hteli da brane na izborima. Pored toga, nad ovim gradom se nadvila opasnost od organizovanog kriminala najgore vrste, koji je hteo da preuzme grad, i to su građani Šapca hteli da brane.

Gde su ta dostignuća, ako imate organizovan kriminal u gradu? Zar i vi, kao lokalna vlast, ne snosite odgovornost za tu situaciju?

Kako ja mogu da snosim odgovornost za to što se neko kriminalno organizuje? Za to ne mogu ja da snosim odgovornost, nisam ja pravosudni organ.

Mislim na činjenicu da ste lokalna vlast i da imate odgovornost prema situaciji u gradu?

Nisam ja nikakva vlast, ja sam sluga građanima i ovi ljudi sa kojima smo mi radili to tako doživljavaju. Nismo mi nikad bili nikakva vlast, niti je iko od nas na bilo koji način tu vlast demonstrirao. Mi smo sa našim građanima imali dobar dogovor, u kome ulažemo sredstva grada u pametne stvari – sedam odsto za kulturu, u najveću industrijsku zonu, u to da se ljudi zaposle i da žive dobro, da na referendumima slobodno odlučuju, da imaju najbolje usluge po najnižim cenama, socijalnu zaštitu u kojoj niko nije zaboravljen, škole u jednoj smeni… Mi sebe nikada nismo doživljavali kao neku vlast, a tek nismo, ni u skladu sa svojim nadležnostima, bili u mogućnosti da odlučimo ko će da se bavi kriminalom a ko neće.

Ako su građani bili toliko odlučni u odbrani Šapca, zašto izlaznost nije bila veća od šezdeset i nešto procenata?

Izlaznost je bila 65% na prvim izborima, na ponovljenim je bila 56% – nikad nije na ponovljenim izborima izlaznost bila 56%.

Postoji ta ideja da se na lokalu svi znaju. Tvrdite da je u Šapcu na delu kriminal. I vi i prvi čovek policije živite u istom mestu i verovatno se poznajete. Da li sa njim o tome razgovarate?

Ja sa svakim predstavnikom bilo koje institucije u gradu razgovaram. Sa Zoranom Jevđenićem, koji je za načelnika PU u Šapcu došao iz Valjeva pre par godina, imam formalnu i službenu komunikaciju. Ne družimo se. Komuniciramo u trenutku kada neka institucija, poput Gradske izborne komisije, zatraži policijsku zaštitu zato što je neko upao na sednicu. Policija ne izađe na teren i ne utvrdi činjenice, a onda načelnik policije kaže da je sve u redu. Bilo je policajaca koji su na biračkim mestima gledali kako se kupuju i prodaju glasovi, kako se ljudi dovode i kontrolišu, kao što postoje i krivične prijave koje smo podneli, a na koje tužilaštvo ne reaguje. Čuli smo da su one poslate Tužilaštvu za organizovani kriminal u Beogradu, ali i tamo se ništa ne dešava, kao ni u Ustavnom sudu. To je ta sprega stranke, vlasti i države koju smo ogolili, i za sve imamo dokaze.

Šta je zapravo sada vaša namera u ovoj situaciji, čemu stremite, šta mislite da možete postići?

Stremim tome da nateramo svaku instituciju da radi svoj posao. Nemam drugu opciju. Neću da se bijem po ulici. Ja neću da, pošto je SNS angažovala lokalne mafijaše, mi sada angažujemo mafijaše iz nekog drugog grada i da se onda oni tuku.

Dakle, nećete da priznate poraz?

Neću da ga priznam, jer imam dokaze i prijave za nezakonite postupke. Kada ti nadležni organi mene obaveste da li nešto hoće da rade ili neće, ja ću znati kako da postupim. Na kraju, ova borba će se nastaviti u Strazburu i tamo će se sigurno završiti.

Šta se u međuvremenu dešava na terenu? Deo članova gradske komisije za izbore je podneo ostavku…

Tako je, zbog pritisaka. Oni su smatrali da im je, kao instituciji koja ima zadatak da štiti izbornu volju građana, ne boreći se na bilo čijoj strani, onemogućeno od strane drugih državnih organa da svoj posao obavljaju. Povukli su se. U ovom trenutku mi smo u jednom pravnom vakuumu i postoji zakonit način da se iz tog vakuuma izađe. Međutim, ljudi koji predstavljaju SNS ponovo su odlučili da izvode nove nezakonite radnje, da proizvode nove pečate, da donose nove odluke, i mi sada čekamo da se sud po svim tim nezakonitim radnjama izjasni.

Da li ste sve to, uzimajući u obzir i prethodne lokalne izbore, poput onih u Lučanima, mogli da očekujete kada ste doneli odluku da izađete na izbore?

Borba se vodi onda kada vi niste sigurni da ćete pobediti. Da li, ako nisam siguran da ću pobediti, treba da učestvujem na izborima? Ovo je borba, u Šapcu je morala da se vodi, i ovo su bili izbori na kojima smo mi morali da učestvujemo zato što su to građani Šapca od nas očekivali, i naravno da su svi bili uverenja da ćemo u ogromnoj većini da pobedimo. Posledice izborne krađe, neviđenog kriminala, sada moramo da izguramo kroz institucije. Ne možemo da se pretvaramo da te institucije ne postoje, uprkos tome što one služe vladajućoj garnituri. Ali i te institucije čine živi ljudi, i može da se dogodi da neko od njih uzme u obzir dokaze koje smo podneli, jer je razobličen organizovani kriminal i teraćemo postupke do Božje kuće.

I SNS tvrdi da je bilo kriminala sa druge strane?

Odlično, neka to dokažu na sudu, ja sa tim nemam problem.

Bilo je, doduše ne u obliku izveštaja, zamerki od eksperata koji se bave izbornom problematikom – da je i Gradska izborna komisija imala propuste i da nije radila transparentno, naročito u domenu obaveza da na sajtu objavljuju sve odluke, i to na vreme?

To nije tačno, to nije tačno. Po informacijama koje ja imam, Gradska izborna komisija je postupala prema pravilima i poštovala sve zakonske obaveze i rokove. Ako nije u nečemu radila dobro, pretpostavljam da postoji organ iznad Gradske izborne komisije koji je mogao da na to utiče.

Kada podvučete crtu, posle svega, šta ste dobili odlukom da učestvujete na izborima koje ste izgubili – a dodatno ste izgubili i prethodne partnere u opoziciji koji su bili za bojkot?

Mislim da je borba u Šapcu bila iskrena i dobra i građani su, zajedno sa nama, imali potrebu da je vode. Na drugoj strani, činjenica da su kutije na parlamentarnim izborima u Šapcu bile poluprazne govori da su Šapčani glasali na lokalu, a bojkotovali republičke izbore. Takođe, kada govorimo o partnerima u opoziciji i da li smo ih izgubili, važno je reći da smo na kraju, kada su ljudi videli kako izgleda jedna prava borba i kako se ne predajemo, dobili podršku. Mislim da Šapčani nemaju čega da se stide, naprotiv, mogu da se ponose ovom borbom, kao što se ponose i time što su iz Šapca. Mi hodamo uzdignuta čela.

Pre nekoliko dana ste objavili predlog, sastavljen od tri tačke, za ujedinjenje, kako ste rekli, građanske opozicije. Formulisali ste potrebu za novim licima u središtu politike, za jednim zapadnim stubom spoljne politike i da se opozicija uključi u rešavanje kosovskog problema, sa naznakom da to treba što pre rešiti. Zašto ste se sada setili da predložite sve ovo?

Ovo nije nikakva nova stvar kada je reč o mom političkom delovanju, jer o tome razgovaram sa političkim partnerima već neko duže vreme. Odgovor na pitanje zašto su se ove teme pojavile sada je u činjenici da dolazi do pokušaja objedinjavanja opozicije i u tim procesima se došlo do tačke kada postoje teme koje su nesumnjivo svima prihvatljive – a to su nova lica u politici, kao prva stvar. Novih lica nema, i to ide jako sporo i jako teško. Zato smatram da je važno da se neke stvari raščiste i da se izađe na čistinu oko toga šta ko misli i kako misli da dela u budućnosti. Suština ove moje postavke je zapravo zasnovana na elementarnom pitanju – da li mi želimo da učestvujemo u oblikovanju svog života, ili ne želimo?

Da li ta inicijativa može da se dovede u vezu sa vašim pokušajem povratka na nacionalnu opozicionu scenu, sa koje ste se na neki način skrajnuli odlukom da učestvujete na lokalnim izborima?

Ne mislim da sam se skrajnuo sa nacionalne scene, a takođe sam siguran da su izbori u Šapcu pokazali dve važne stvari – da je borba moguća i da, ako je moguća u Šapcu, moguća je bilo gde. Sa druge strane su pokazali da Vučić nema većinu, jer da je ima ne bi zloupotrebljavao institucije na ovakav način i ne bi koristio kriminalce da mu tu većinu obezbede. Ja sam ponudio da se političke grupacije izjasne o tome da li se slažu sa mojim predlogom ili se ne slažu.

Već ste dobili reakcije. Citiraću vam neke. Mlađa Đorđević kaže da tražite alibi za sopstvenu izdaju u kontekstu izlaska na izbore i da se nudite Vučiću da mu pomognete u predaji Kosova. Janko Veselinović kaže da ste se junačili bojkotom, da ste pogazili reč i izašli na izbore na kojima ste krahirali, pa da se sada nudite da budete podobna opozicija. Đorđe Vukadinović smatra da vaši stavovi prijaju vlastima…

Ja se ne slažem sa stanovištem da je ovo pitanje otežavanja ili olakšavanja pozicije u kojoj se nalazi Vučić, ili pomaganja njemu. Ovo je stvar odluke da li mi želimo da se borimo za to kako ćemo živeti i šta će biti sa našom zemljom, ili smatramo da od borbe treba da odustanemo. Delovanje opozicije da savlada političku strahotu koju je Vučićev režim proizveo i koju mi svakodnevno proživljavamo direktno zavisi od naše spremnosti da se uhvatimo u koštac sa najvažnijim državnim pitanjem, a to je pitanje Kosova i Metohije.

Da li vam je neobično da Lutovac, Đilas i Jeremić, vaši najbliži saradnici u bivšem Savezu za Srbiju, nisu rekli ni jednu reč?

Jeste mi neobično. Ne znam kako to da tumačim. Ja sam sa ponudom izašao i uradio sam to vrlo iskreno i odgovorno. Vidim da ove prve dve tačke – „Srbija na Zapadu“ i „sa novim licima“ – nisu problematične bilo kome, ali ima nedoumica oko ovog šta sam ja to naumio oko Kosova.

Šta ste naumili?

Mi prvo treba da damo odgovor na dva ključna pitanja. Potrebno je da se svi zapitamo, svako od nas pojedinačno – da li će naša država za pet, šest, sedam ili deset godina biti u boljoj poziciji da rešava pitanje Kosova nego što je danas? Ja mislim da ovaj život, kroz koji prolazimo već trideset godina i koji nas tako opterećuje, pokazuje da nećemo. Drugo pitanje je – ako mislimo da tu stvar treba rešiti što pre, što ja mislim, da li je bolje da u tome učestvujemo ili ne?

Takođe je pitanje – zašto to javno niste do sada govorili, odnosno zašto ste se posle toliko godina setili da treba da učestvujete u tome?

O svim ovim stvarima sam mesecima unazad razgovarao i sa raznim političkim partnerima i sa ljudima koji se nalaze u politici. Oko Kosova su isprepletene, i to je razumljivo, različite emocije, ali posle svega, a naročito jer se ti razgovori odvijaju u određenom formatu, došao je trenutak da se sada sa tim izađe u javnost.

Govorite o partnerima. Kada to kažete, da li mislite na EU i Ameriku ili na nekog drugog?

Kada kažem „partneri”, mogu slobodno da ih nazovem prijateljima i nisam slučajno rekao da naši prijatelji sa Zapada, a to znači iz Vašingtona, ali i iz Brisela, Londona, Pariza, zaista veruju da Vučić mnogo bolje prepoznaje i naše i njihove interese nego što to čini slobodarska opozicija.

Može li ta vaša ideja o uključivanju u kosovsku priču da se razume kroz analogiju sa Vučićevim shvatanjem od pre deset godina da ne može dalje ako ne prihvati proevropsku priču? Da li je ovo vaš pokušaj da Zapadu pokažete da ste spremni da prihvatite dogovor oko Kosova i da na vas treba da računaju?

Mislim da je jako važno da se interesi koje ima Zapad pomire u nekom trenutku sa našim srpskim interesima, i ja ne mislim da ovim bilo kome kradem bilo kakvu temu. O ovome imam mišljenje i prenosim ga svima koji to žele da čuju, bilo da su predstavnici stranih ili nekakvih internacionalnih organizacija, ili su naši politički partneri. Istu stvar govorim dve godine, možda i duže. Nisam je iznosio u javnost, sada sam izašao, ali nisam svoje stanovište tu pomerio ni za jotu unazad dve godine.

Da li ovim predlozima zapravo više kucate na vrata, kako Đorđe Vukadinović kaže, „građanističke opozicije“, nego na vrata bivših partnera iz „Saveza za Srbiju”?

Ovo je pitanje ponude koja ide političkim grupacijama. Meni je vrlo interesantno da se Građanski demokratski forum dobro izjasnio o tome, a verujem da će se i drugi pridružiti, da ćemo pričati o svemu i o tome obaveštavati javnost. Biću slobodan da se izjasnim o svakom onom ko se zapravo ovom jednom procesu pridružuje i želi da u njemu učestvuje, kao što i oni treba javno da kažu svoje mišljenje.

U kojoj se meri ovim predlogom oko Kosova isključujete iz saradnje sa bivšim partnerima Lutovcem, Đilasom i Jeremićem, koji ne misle da treba da učestvuju u kosovskoj priči i pitanje je kako će reagovati na pravnoobavezujući sporazum, ako ga bude?

Ovo što sam predložio je otvoreno za sve i mislim da nije normalno da svako ko se ozbiljno bavi politikom ne bude uključen u rešavanje najvažnijeg državnog pitanja, koje treba da oblikuje naš život u sledećim decenijama, a možda i u čitavom veku. Nije moguće da neko ne želi da učestvuje u takvom jednom procesu. Druga je stvar da mi ne znamo šta se dešava, a strašno je da to ne zna niko, ni oni u parlamentu, a ni ljudi na koje se to odnosi. Zbog svega toga smo došli u situaciju da je velikom broju građana to tabu tema! Pa ne može biti tabu tema nešto što oblikuje našu budućnost.

Ko je taj od koga očekujete da vas obavesti o tome šta se dešava? Da li je to Vučić, koji ne obaveštava nikog ni o čemu, da li je to EU…?

Kada se budemo sa predstavnicima političkih grupa dogovorili oko toga ko sve podržava ovakav jedan pristup, napisaćemo zajedničko pismo i Evropskoj uniji i svim telima koja bi mogla da nas informišu šta se dešava i šta je na stolu. Ja sam kao političar, ali i kao građanin bio poražen činjenicom da je, pošto je potpisan Vašingtonski sporazum, Avdulah Hoti otišao u parlament Kosova i tamo objasnio šta je potpisao, a onda je sa svojim timom obilazio opštine na Kosovu i objašnjavao ljudima šta se zapravo desilo u Vašingtonu. Vučić ne da nije došao u parlament, nego niko ne zna šta se dešava i šta je ideja. Nema čak ni relevantnih analiza. Moj je utisak da ljudi izbegavaju da promišljaju problem oko Kosova ili da kažu šta o svemu tome misle.

Na koji način mislite da se uključite u taj proces?

Ako mislimo da ova stvar treba da se rešava odmah, odnosno što je moguće pre, zato što to proizilazi iz našeg uverenja da se neće na bolji način rešiti za pet ili deset godina, onda je važno da se prvo informišemo, a onda i da učestvujemo, jer možda možemo nešto i da popravimo iznutra, a ako smo isključeni ne možemo bukvalno ništa.

Pitanje je bilo o načinu na koji mislite da učestvujete?

Kada postoji volja, pronaći će se i način. Kada postoji energija, ona će pronaći i put i okvir i format i način da se u tome učestvuje.

Samo da razjasnimo jedan detalj. Vi smatrate da tema Kosova i budućeg eventualnog pravnoobavezujućeg sporazuma ne treba da bude argumentacija za rušenje Vučića, kao što većina opozicije smatra?

Tema Kosova, kao jedno od najvažnijih državnih pitanja, treba da bude pitanje koje će biti izneto pred sve građane i oni treba o tome da se izjasne. Samo rešenje koje će izvesti iz hipnoze nekoliko miliona ljudi može da bude održivo rešenje, koje će obezbediti trajni mir na ovim prostorima, a sve drugo je igranje sa budućnošću i životima svih naših građana. Ja ne želim da se igram, a sebe, kao i kolege iz opozicije, smatram odgovornim, a tako moramo i da se ponašamo.

Da li ove tri tačke vašeg predloga mogu da se smeste u kontekst koji je pre neki dan pomenuo Cvijetin Milivojević – da dobijete podršku EU oko izbornih uslova i dogovora sa vlašću, a da zauzvrat opozicija podrži pregovore oko Kosova, koje je do sada u većini osporavala?

Mislim da, kada imate prijatelje i kada negde ti prijatelji imaju zajedno sa vama pomirene interese, da ćete se vi dogovoriti o svemu što je važno. Prvo o ovoj stvari, a onda i o svakoj drugoj stvari. Ima tu još jedna istina koju treba da otvorimo – istina je da su i Amerika i najveći broj zemalja EU priznale Kosovo. Ja verujem da naš put za bolji život, ili dobar život građana Srbije, leži u partnerstvu sa Evropom i Amerikom. Kako će neučešće srpske opozicije da promeni poziciju zemalja koje su priznale Kosovo? Drugo, da li će partnerstvo sa nekim drugim silama možda učiniti nas u Srbiji i snažnijim i uticajnijim nego što to jesmo i da li će taj drugi politički put obezbediti Srbiji da živi bolje? Ja vam kažem da neće. Ja mislim da je verovatnije da će rešenje ovog pitanja biti povoljnije za Srbiju ako se opozicija, koja predstavlja jedan veliki deo ovog društva, uključi u njegovoo rešavanje, i ja nemam nikakvu dilemu da treba da se učestvuje u tom procesu.

Povoljnije u kom smislu?

Hoću da kažem da će uključivanje opozicije u ovaj proces biti povoljnije za Srbiju, ne za opoziciju.

Kako može biti povoljnije?

Tako što ćemo mi moći da učestvujemo i da utičemo na proces koji na kraju treba da oblikuje naš život u sledećim decenijama.

Rekli ste nedavno, govoreći o opoziciji, da ona nije uvek bila poštena i iskrena – ni prema sebi, ni prema građanima. Na šta ste tačno mislili?

Ta moja rečenica se odnosila na to kako i na koji način mi komuniciramo na različite teme i šta su otvorene teme, a šta nisu. U tom smislu, potrebno je da počne da se razgovara, javno i iskreno, o različitim temama, i zato sam izašao sa ovom ponudom. Kao što sam rekao, proces smatram zaista otvorenim za sve, i to što se možda sad Dragan Đilas ili Zoran Lutovac nisu izjasnili ne mora da znači da se neće izjasniti. Ja mislim da je ovo moje polazište legitimno, kao što verujem da je i neko suprotno legitimno, ali na kraju krajeva, sve će negde da završi pred građanima koji će odlučivati.

Bili ste zagovornik reujedinjenja Demokratske stranke, koja se u međuvremenu pocepala i teško je razumeti i šta se dešava i kuda to vodi. Da li se može reći, konačno, da je ta ideja potpuno propala?

Mi ćemo još razgovarati o svemu tome sa Zoranom Lutovcem. Što god da se desilo i koliko god da je to što se desilo dodatno otežalo situaciju ili percepciju u pogledu sagledavanja Demokratske stranke, mi ćemo razgovarati sa Lutovcem, koji je za mene i dalje predsednik Demokratske stranke.

Ali, da li posle svega i dalje imate želju da se reujedinjujete?

Mislim da to nije pitanje naših emocija, toga da li je nama lepo ili nije. Evo, ponudio sam tri teme o kojima možemo da razgovaramo, pa – ako možemo da se dogovorimo, imamo kejs, ako ne možemo, nastavljamo dalje.

Da li dobro razumem da ste spremni da oko ove tri teme pravite nekakav savez stranaka kojima su one prihvatljive, a za sada su se kao interesenti pojavili Građanski demokratski forum, „Ne davimo Beograd”, ako se ne varam? Ljudi iz PSG su takođe reagovali?

Ja se nadam da će to biti prihvatljivo za sve, ali kako se budu razgovori odvijali, i javnost će biti obaveštena. Pored GDF, pobrojali ste još neke sa kojima ćemo razgovarati i nadam se da ćemo vrlo brzo imati jasnu sliku i situaciju. 

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović