Zelenović: Neće proći prebacivanje odgovornosti na građane za Rio Tinto

Razgovor sa Nebojšom Zelenovićem za podkast Istinomera „U mikrofon“ počeo je Rio Tintom i pitanjem da li je to, imajući u vidu spekulacije da ta tema zanima i Metjua Palmera, postao koliko ekološki toliko i geopolitički i politički problem. Zelenović kaže da se oko toga već izjasnio kada je rekao da podržava procenu Biološkog fakulteta o štetnosti projekta po životnu okolinu. „Vodimo računa da ne upadamo u histeriju i zato smo čekali tu procenu – kada smo je čuli, naš stav postao je potpuno jasan: projekat tog rudnika, na toj poziciji, opasan je za život“, konstatovao je Zelenović, dodavši da Rio Tinto ne sagledava kroz politiku „iako neki pokušavaju da na tome izgrade svoju političku poziciju“.

Da li su tačne informacije koje su se mogle pročitati u medijima da je američki posrednik Metju Palmer pominjao Rio Tinto na sastanku i sa opozicijom, kome ste prisustvovali?

Ne, ja sam bio na sastanku na kojem su ključne teme bile vezane za našu poziciju, za izbore i pričali smo o tome kakva bi bila pozicija raznih stranaka u pogledu budućih izbora. Pričali smo i o izbornim uslovima. Ne bih uopšte iznosio šta je ko rekao, pošto kada smo ušli na taj sastanak obavezali smo se da poštujemo nekakva pravila. Izašlo je svašta u medijima i ja to zaista ne bih komentarisao.

INTERVJU SA NEBOJŠOM ZELENOVIĆEM  MOŽETE SLUŠATI NA ISTINOMER PODCASTU

Dakle Rio Tinto, ako govorimo o politici, nije ušao u taj domen, niti u domen geopolitike, u kontekstu zapadnih i kineskih investicija u našoj zemlji?

Ja ne mogu to sada da procenim, nemam sva saznanja o tome. Ono što vidim je da postoji veliki broj investicija koje su planirane i one su u najvećem broju kineske, u segmentu prerade, ali nemam dovoljno saznanja da bih mogao sada da vam pričam o tome.

Da li je najava referenduma oko Rio Tinta prihvatljiva za vas, ili to vidite kao alibi za neprihvatanje odgovornosti, odnosno prebacivanje odgovornosti na građane?

Kakav referendum, o čemu, ko će da se izjašnjava na njemu? Da li je to lokalni, regionalni ili nacionalni referendum?

Da li vam je smislen ijedan od njih?

Ne može to da bude smisleno. Onog trenutka kada vama nadležna institucija kaže da projekat nije dobar, nema tu šta više da se glasa, tu je stvar gotova i tu je stavljena tačka. Možda u nekakvim drugim okolnostima, nekim drugim uslovima, neki drugi projekat bude dobio pozitivno mišljenje, ali ovaj ostavljamo stručnim ljudima. „Kada se nešto grbo rodi, ni vreme to ne ispravi.“ Ovo je grbavo rođeno i za to postoje dokazi. Videćemo šta će se dalje dešavati, ali to jeste tema u kojoj se prebacuje odgovornost, čak i na građane. Ali to neće proći.

Pre tri dana osnovana je Građanska platforma „Akcija“, koja okuplja oko trideset lokalnih organizacija i pokreta iz oko šezdeset gradova. Vi ste u poslednjih nekoliko godina sa svojom strankom promenili nekoliko pozicija, od SZS do ideje reujedinjenja DS. Možete li da kažete da je sada ovaj projekat neka konstanta u vašem budućem delovanju?

Ne, ništa se nije promenilo u mom radu u prethodnih šest godina. Mi smo definisali politiku, pozvali smo ljude da se okupe oko politike tri tačke. Značajan broj ljudi je to prihvatio. Počeli smo da radimo zajedno na tom programu i iz tog našeg rada u prethodnih nekoliko meseci proizašao je „Zeleni dogovor“.

U kojoj meri je „Zeleni dogovor“ pokušaj da napravite otklon i od ostatka opozicije – kako je to krajem prošle godine rekla istoričarka Dubravka Stojanović govoreći o tri tačke, od opozicije koja je desno od Vučića?

Mi nemamo problem da sarađujemo, niti da se dogovaramo sa bilo kim oko politike, i moj odgovor na vaše pitanje oko toga zašto sam bio tamo ili nisam bio tamo jeste da sam svuda gde može da se napravi neko zajedništvo oko politike. Mi se nismo dogovorili sa DS oko politike jer su njima te tri tačke bile neprihvatljive, i onda smo otišli dalje.

To i jeste pitanje – da li pravite otklon, jer te tri tačke su neprihvatljive i drugim partijama u opoziciji?

Ja idem svojim putem – nije to samo moj put, nego je to put ovih trideset organizacija i ljudi koji u celoj Srbiji čekaju da se u politici pojave neki novi ljudi, da se ukrupne i da ponude neki politički program. To je ono što mi zapravo radimo. Radimo ono što građani očekuju da radi neka stranka ili politička organizacija, koja je u opoziciji – da ponudi program, da postane značajna, odnosno signifikantna u svom broju, organizaciono i suštinski, i da ponudi vrlo konkretan program.

Da li insistiranje na te tri tačke i programu znači da unapred kažete „Ja ne mogu da ulazim u predizborne koalicije sa ostatkom opozicije“?

Da, ali se jedan, na primer, slaže – „Ne davimo Beograd“, tako da…

Ali oni kažu da neće u predizborne koalicije.

Ne, ne, mi smo o tome razgovarali i sa njima imamo bazični dogovor koji je napravljen pre pet ili šest meseci. Oni imaju sasvim solidan program za Beograd, a mi imamo program koji bi trebalo da donese značajne promene na nacionalnom nivou. Uspostavili smo sa njima bazičnu saradnju. Ono što je, u ovom trenutku, dosta intrigantno je da ideju predizbora niko nije prihvatio, i to je važna stvar koja meni dosta govori.

Kakav je onda vaš odgovor na pitanje o predizbornoj saradnji, jer „Ne davimo Beograd“ je jasno rekao šta o tome misli?

To ćemo da vidimo. Prvo, ne znamo kada će biti neki izbori i do njih ima puno vremena, a ja razumem potrebu „Ne davimo Beograd“ da se negde ogradi od opozicije. U tom smislu, mi nemamo potrebu da se od bilo čega ograđujemo. Moje iskustvo iz Srbije, zbog čega smo na kraju krajeva došli da ponudimo tu ideju predizbora i da je snažno zastupamo, proizašla je iz emocija ljudi koji su svuda po Srbiji rekli istu stvar – mi želimo da vidimo ujedinjenje, nekakvo strukturiranje, želimo da glasamo za neke nove ljude. Na žalost, ne možemo da glasamo za nove ljude koji su sada u ponudi u opoziciji, nećemo za njih da glasamo jer imaju teret prošlosti svake vrste i hoćemo nove ljude. To je ono što mi zapravo radimo, i to je ono što bi zapravo ta ideja preizbora mogla i da donese. Mogla bi da donese neku kompeticiju, mogla bi da donese ono što svi govore – nedostaje dijalog, pa ‘ajte mi da obezbedimo dijalog, bar u opoziciji.

Ideju predizbora predlažete nekoliko meseci. Kako objašnjavate da opozicione partije za nju uopšte nisu raspoložene?

Meni je neverovatno da imate problem sa građanima i da ne možete da prihvatite sud građana. Na kraju krajeva, ti isti građani treba da glasaju za vas na pravim izborima. Ako neće da glasaju za vas i ne možete da dobijete njihovu podršku na predizborima, onda je praktično pitanje da li i na koji način uopšte treba da se odvija ovaj politički život.

Istraživanja govore da građani ne vide opoziciju kao faktor promena. U kojoj ste meri odabrali zelenu politiku i privukli pokrete i aktiviste pošto znate da građani imaju sluha i interesovanja za tu vrstu tema? Da li ste se „ogrnuli zelenim ruhom”, poručivši da ste različiti od ostatka opozicije?

Ne bih ja to tako koncipirao. Ono što smo mi uradili jeste da smo dali odgovore ne samo na to koliko je važno da očuvate životnu sredinu, nego koliko je važno i da primenite nekakve principe cirkularne ekonomije, koji su sada aktuelni u celom svetu, koliko je važno da uredite zdravstvo i obrazovanje, i to je isto toliko važno građanima kao što im je važna životna sredina.

To priča i opozicija, da je važno. Ali poruka opozicije je i da treba menjati sistem, u potpunosti.

Ono što sam video po Srbiji je da postoji veliki broj građana koji su nezadovoljni i koji neće učestvovati na izborima, ne zato što bi ih bojkotovali, nego zato što nemaju za koga da glasaju. To je opšta pojava svuda po Srbiji, i mislim da je takva pojava sada i u Beogradu.

Imate tezu o novim licima. Da li sebe vidite kao novo lice?

Da, vidim sebe kao novo lice i vidim sebe kao nekog ko sa puno građana-kandidata po Srbiji predstavlja taj program oko koga smo se dogovorili.

Za koga ste vi „novo lice”, kada ste dugo godina bili na funkciji i u politici u Šapcu?

Vidim da sam novo lice za građane Srbije, i to sam video u prethodnih nekoliko meseci. Ono što je meni bilo interesantno je da je puno ljudi čulo za Šabac i dostignuća koja su se tamo desila, i čuli su za mene, i iz takvih razgovora i koncepcija krenule su i saradnje sa tim lokalnim organizacijama.

Da li je „Akcija“ pokret, partija, udruženje?

„Akcija“ je otvorena građanska platforma kojoj slobodno mogu da pristupaju i inicijative, pokreti i građani pojedinci koji se, naravno, dogovore, odnosno kojima je ovaj zeleni dogovor za Srbiju prihvatljiv kao dokument.

Na TV„Happy“ Vučić je rekao da shvata građane koji podržavaju ekološke pokrete, ali da su oni ispražnjeni od politike i da svako može da podrži sadnju drveća. Iz opozicije takođe stižu opaske na račun zelenih pokreta. Na primer, Siniša Kovačević je nedavno napisao da je Belog Preletačevića napravila BIA kako bi opoziciji uzeo glasove, a da su danas takvi kao on zaodenuti u zeleno. Koliko su takve primedbe i na vaš račun?

Uopšte ne razmišljam o tome, niti me to puno opterećuje, pošto vidim da postoji potreba da se pojavi nekakva smislena ponuda. Ona ne treba da bude pričanje u vetar nego konkretna, sa rešenjima o poljoprivredi, čak i o sportu. Mi smo u „zelenom dogovoru“ ponudili ta rešenja. Šta o tome misli vlast, potpuno je nebitno, a ni šta misli opozicija nije od prevelikog značaja. Na kraju krajeva, toj opoziciji smo nudili da zajedno dođemo do najboljih ljudi, kako bismo pobedili i, kao što vidite, nisu se na to osvrnuli.

Znači priča oko ujedinjenja-saradnje opozicije je potpuno propala?

Ne znam da li je sve to propalo, jer se te stvari mogu i promeniti. Ja svoj put vidim u ovome što sam rekao malopre. Vidim ga kroz nekakvo smisleno ukrupnjavanje koje bi moglo da dovede do ponude nekakvih novih lica.

Smisleno programsko ukrupnjavanje?

Tako je. To je „Ne davimo Beograd“, Ćuta Jovanović je bio na osnivačkoj skupštini, imali smo razgovore oko eventualne saradnje i nastavićemo ih. Postoji još puno pokreta. Danas imam zakazane sastanke sa nekoliko beogradskih inicijativa koje su takođe zainteresovane za ovo što smo uradili oko „Akcije“, tako da će se to sada raširiti po celoj Srbiji. Što se tiče odnosa i vlasti i opozicije, nemam ja tu šta da se izjašnjavam – postoji program, postoji grupacija, ko ne veruje može da pročita, može da proveri, da pogleda. Ovo nisu nikakve isprazne priče o sadnji drveća, mi smo ponudili vrlo konkretna rešenja za ključne probleme u društvu, tako da su pokušaji da se te stvari obesmisle od strane vlasti ili nekih drugih potpuno besmisleni.

Jedna od te tri tačke je i Kosovo. Još prošle godine ste bili jasni u tome da i opozicija treba da se uključi u rešavanje tog problema, i to što pre…

Da, mi treba da budemo uključeni u proces.

Vučić je najavio da će se obratiti Skupštini u vezi sa Kosovom, ali da će razgovarati i sa vanparlamentarnom opzicijom. Da li je to ta šansa, da li ste spremni da odete na taj razgovor?

Spreman sam da odem na taj razgovor i rekao sam više puta da sam spreman da o toj stvari, koja je jedna od najvažnijih tema, razgovaram i sa crnim đavolom ako treba. Ono što je važno je da se zna da mi ovo već dugo vremena tražimo, i ta informacija koja je stigla od predsednika mogla bi da bude dobar put da se sedne i razgovara oko toga. Iskren da budem, nemam naročito poverenje u sve to, to ne bi bilo prvi put da se nešto priča a da se ne desi, i zato bismo voleli da tu stvar otvorimo kroz proces, jer nam iskustvo govori da u takvu jednu vrstu ponuda ne treba verovati. Isto tako bismo tražili od međunarodne zajednice, odnosno Evropske unije i gospodina Lajčaka da budemo uključeni u taj proces. Strašno je da samo predsednik zna šta se dešava i šta je na stolu.

Rekacije opozicije na tu tačku oko Kosova bile su da zajedno sa režimom želite da prodate Kosovo i da vam je namera saradnja sa Vučićem. Postoji li bilo kakva komunikacija između vas i predstavnika vlasti?

Ja lično nemam nikakvu komunikaciju sa njima. Mislim da to inače nije normalna situacija, ali živimo u takvim okolnostima i moram da vam kažem da, kada smo izašli sa ova tri principa od kojih je treći vezan za KiM, ja sam imao veći problem da objasnim građanima i javnosti da ja neću da sarađujem sa Vučićem, nego da zaista tu temu treba da otvorimo i rasvetlimo i demokratizujemo taj proces koliko je moguće. Iskreno verujem da, kada bi se ova tema demokratizovala, postoji većina u Srbiji koja želi da ona bude rešena.

Kako da se demokratizuje ta tema?

Tako da se potpuno otvori proces, i to je ono što mi zapravo ovde i tražimo.

Govoreći o demokratizaciji procesa, u zemlji se odvija i drugi u kome opozicija ne učestvuje. To su ustavne promene u pravosuđu. I sada je pitanje – da li je to što predlažete moguće?

Meni iskustvo govori da nije moguće i daću vam dokaz za to. Ne učestvujem ni u čemu kada je reč o tome šta će se desiti u domenu pravosuđa, a što je deo akcionog plana za Poglavlje 23.

Ali na primer kada biste izrazili želju da učestvujete u tome, da li biste bili viđeni kao saradnik režima?

Ja se uopšte ne bih opterećivao time da li bi me ko za bilo šta proglasio. Zato tražimo da međunarodna zajednica bude tu. Mi smo davno imali fantastičan projekat – grada Šapca i nekih mesta na Kosovu, poput Goraždevca, oko poljoprivrede. Mogu da vam pokažem i fotografije jagoda koje mi šalju ljudi koji ih proizvode u Goraždevcu, srpskom selu, ali tu su i albanske porodice koje su zajedno sa srpskim sadile te jagode. Mogu da vam kažem kroz šta smo ja i moja porodica prošli zbog tog projekta, i mogu da vam kažem i kako je izgledalo to od te iste vlasti i predsednika koji bi sad sve nas čuo i saslušao šta mi imamo da kažemo. Iskustvo mi govori da ne treba da verujem, a hoću da učestvujemo, zajedno sa ljudima koji su sa nama u ovom zelenom dogovoru, u procesu koji će ovde omogućiti da se desi jedan trajni mir i da jednom neka naša evropska perspektiva Zapadnog Balkana postane realna. A to se ne može desiti bez EU i Amerike.

Govoreći o toj komunikaciji, odnosno njenom odsustvu između vlasti i opozicije, pre neki dan je Boris Tadić na N1 rekao da je Aleksandar Šapić i dalje njegov prijatelj. Palo mi je na pamet pitanje da li su danas ta prijateljstva, lična, između ljudi koji su u SNS i onih u opoziciji, zadržana? Nekada je to bio slučaj. Ne želim da ulazim u vašu intimu, koja nema veze sa javnim interesom, ali da li ste vi zadržali ili prekinuli lična prijateljstva sa ljudima koji sada rade za vlast?

Ugrožen je lični nivo, dramatično. Nikada nisam na bilo koji način razgradio neke dobre odnose sa bilo kim, međutim ovo što mi danas imamo zapravo je potpuno urušavanje tih nekakvih elementarnih društvenih odnosa, iz kojih posle bilo kakva saradnja postaje nemoguća.

U kojoj meri se politički i društveni nivo ovde preneo na lične odnose?

Nije to samo u mom životu, u svačijem je životu, to je opšta pojava. Ovde je postalo potpuno neprihvatljivo da bilo ko ima bilo šta sa bilo kojim članom SNS-a – ne sa funkcionerom, nekakvim službenikom, nego sa čovekom koji je član takve jedne političke organizacije. I obrnuto.

Da li to može da se popravi?

To ne može da se popravi. Ja bih voleo da takav jedan proces i otpočne, ali se plašim da stvari iz dana u dan odlaze sve dalje i da ta stvar ulazi u jedan bespovratan proces.

Pitanje je koliko taj proces može da se reši izborima?

Mislim da bi izbori bili dobar početak, ne vidim drugi početak. Pod uslovom da se desi, mada ne želim da zvuči kao da nešto molim, nekakav ustupak. Mora da se dogodi promena u izbornim uslovima. Ono na čemu insistiram u razgovorima sa evroparlamentarcima je ta nacionalna frekvencija koja je upražnjena. Video sam da je značajno promenjena medijska slika u Beogradu i da se više veruje televizijama koje sad svoj posao rade pošteno nego RTS-u, što se nikada pre nije desilo. Kada bi takva jedna televizija dobila priliku da informiše građane u čitavoj Srbiji, preko nacionalne frekvencije, to bi bila značajna tačka u procesu promena da jedan broj opozicionih organizacija dobije vidljivost. Ako se to ne desi, mi ćemo ući u vaninstitucionalnu borbu.

Koliko imate luksuz da uđete ponovo u to i da ne učestvujete na izborima, imajući u vidu i ovo o čemu smo razgovarali – da je opozicija na repu dešavanja i da ne učestvuje praktično ni u čemu?

Nisam stekao utisak da je biti na repu događaja od prevelikog značaja, jer ne vidim da je vlast tu činjenicu iskoristila da bilo šta uradi za zemlju. Naprotiv, to je takođe onemogućilo vlast. Nekad imam utisak da se to sve dešava sa namerom i da je, zapravo, postojanje opozicije koja ne učestvuje u najvažnijim događajima samo izgovor za lošu vlast. Mi smo spremni da se uključimo u sva najvažnija pitanja, hoćemo da saznamo šta se dešava da bismo mogli da se izjasnimo o svakoj od tih tema. Imamo i vrlo konkretna rešenja za neke od tih tema, ali negde ovde stvar u društvu mora da se normalizuje, i mislim da bi pošteni izbori bili dobar korak.

Govoreći o uključivanju opozicije u velike teme, sada je aktuelna promena Ustava u domenu pravosuđa, koja prema planu za Poglavlje 23 treba da se završi do kraja godine. Za to je potreban referendum. Da li biste glasali na tom referendumu?

Mislim da smo mi još daleko od svega toga, iako postoje i vremenski okvir i zadati datumi. Mislim da smo daleko od toga, jer ne samo da ne znamo šta je suština, već prethodno ni Venecijanska komisija nije dala pozitivno mišljenje. Ovaj proces zapravo služi kao jedna vrsta pritiska da se opozicija ipak vrati u igru i uključi u nekakva važnija pitanja. Međutim, to je sve toliko u magli i toliko je to sve potpuno nejasno da liči na još jedan od ovih scenarija u kojima vi proizvodite cirkus oko najvažnijih tema.

Da li je referendum o ustavnim promenama način da vlast sve izbore održi u isto vreme, kako se poslednjih dana spekuliše?

To ćemo da vidimo. Ja mislim da je to prevaran proces, ali to samo govori o neozbiljnosti ljudi koji se sada bave vlašću i posledicama koje jedna takva neozbiljnost može da proizvede. Ono što ja mislim da je jedan od najvažnijih zahteva koji se desio u ovim razgovorima koje smo imali sa evroparlamentarcima, jeste razdvajanje izbora na svim nivoima. Tako da ja mislim da bi bilo dobro da prvo idu beogradski izbori. Sa druge strane, vlast stvara ambijent u kome je jedino moguće ići na sve izbore istog dana, i to je naravno stvar oko koje će se sad voditi razgovori, pa ćemo da vidimo.

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović