Žmuri li EU pred rušenjem demokratije u Srbiji?

Da li je Evropska unija, zarad ekonomskih reformi, sprovođenja sporazuma sa Prištinom i regionalne stabilnosti, spremna da Srbiji oprosti gušenje slobode izražavanja, političke uticaje na sudstvo, visok stepen korupcije? Ranije bi te stvari sigurno predstavljale povod za “zatezanje odnosa” sa zapadom, ali danas su stvari nešto drugačije. Šta kažu podaci, a kako ih predstavljaju zvaničnici?
Srbija je od Evropske komisije dobila pohvale za sprovedene ekonomske reforme i ulogu u regionu, ali se kao problematični navode ograničavanje slobode medija, politički uticaj na policiju i pravosuđe, raširenost korupcije…
*
Premijer Vučić preuzima izveštaj o napretku / Foto: Fonet, Slobodan Miljević

I pored toga što državni zvaničnici skoro svakog dana ponavljaju kako napredujemo ka Evropskoj uniji, ocene iz izveštaja govore malo drugačije. Naime, Srbija je ove godine dobila lošiju ocenu napretka nego prethodne, o čemu je Istinomer već pisao. Uprkos tome, prilikom preuzimanja izveštaja o napretku u Vladi Srbije, premijer Aleksandar Vučić je ponovio da pridruživanje Uniji ostaje strateški cilj Srbije.

(Tanjug, 9. 11. 2016. godine)
„Srbija jeste na evropskom putu, želimo da budemo deo evropskog društva…“

Međutim, ukoliko izjave premijera Vučića suočimo sa svim onim što piše u izveštaju o napretku, moramo da se zapitamo zašto, sve žureći u Evropu, neke obavezne delove tako uporno preskačemo?

 
Najbolji primer je svakako oblast slobode izražavanja, u kojoj već dve godine Srbija, prema oceni Evropske komisije, nije ostvarila nikakav napredak.

„Jedina stvar koja je u ovom momentu neupitna i oko koje nema spora unutar Unije jesu evropske vrednosti, a one se pre svega odnose upravo na pomenuta pitanja i zato će očekivati da i države kandidati njima posvete posebnu pažnju. S druge strane, ona su i u fokusu našeg ozbiljnog rada. Nismo ni sami zadovoljni nivoom razvoja u ovim oblastima, ali radimo da ga poboljšamo“, objašnjava Miščević.

Zanimljivo je da su zamerke iz prošlogodišnjeg izveštaja skoro pa prepisane, što znači da Vlada Srbije za godinu dana nije učinila ni najmanji korak kako bi poboljšala položaj novinara i osnažila medije. Čak, naprotiv.

*

Loš položaj medija uočen je i u vreme predizborne kampanje, jer Komisija konstatuje da izveštavanje nije bilo fer, da su državne funkcije zloupotrebljavane zarad postizanja stranačkih ciljeva, kao i da je postojala “neosnovana prednost vladajućih partija”. Takođe, već drugu godinu zaredom Komisija upozorava da Srbija nije usvojila preporuke OEBS-a koje se odnose na poboljšanje izbornog procesa. Svi ovi podaci navode na pitanje kako Srbija u praksi ostvaruje i onaj minimalni demokratski kriterijum, a to su slobodni i fer izbori? Podsetimo, nakon vanrednih parlamentarnih izbora i vlast i opozicija tvrdili su da su izbori bili neregularni i da će zahtevati od Narodne skupštine da ispita sve okolnosti u vezi sa tim. Međutim, sve je to ostalo samo najava i sa jedne i sa druge strane. Vladajući SNS je čak podneo i predlog za osnivanje Anketnog odbora u Skupštini Srbije, od koga je, kasnije, u tišini – odustao. 
 
Zanimljivo je i da Evropska komisija, uprkos kritikama na račun Srbije u oblasti pravosuđa i vladavine prava u izveštaj nije unela slučaj koji možda i najbolje oslikava trenutno stanje u kom se pravna država nalazi – rušenje pod fantomaka u Savamali. Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Davenport to objašnjava činjenicom da se Evropska komisija ne bavi pojedinačnim slučajevima.

(Kurir, 25. 11. 2016. godine)
„Izveštaj EK ne navodi pojedinačne slučajeve, posebno kada je taj slučaj pred pravosudnim organima. Ali ova delegacija prati šta se događa sa tim slučajem i Brisel se redovno o tome izveštava.“

Sa Davenportom je saglasna i glavna pregovaračica Srbije Tanja Miščević, koja takođe tvrdi da Evropska komisija u izveštaj ne unosi pojedinačne slučajeve, jer je jako teško da za svaku oblast koju ocenjuje navodi primere.

 
Međutim, neki slučajevi pronašli su svoje mesto u izveštaju. Tako se 2015. godine govorilo o spornim događanjima tokom Parade ponosa kada je pretučen Andrej Vučić, a primera ima čak i u ovogodišnjem izveštaju, u kom se navodi da je potrebno razjasniti “pravni status novinske agencije Tanjug i uskladiti ga sa postojećim zakonodavstvom”.
*
Šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević / Foto: FoNet, Nenad Đorđević

Na pitanje kako je moguće da se o ovim stvarima u izveštaju moglo govoriti, a da za Savamalu nema mesta, Miščević kaže da su u pitanju “usamljeni slučajevi” i da je Parada ponosa specifična jer pokazuje stanje prava LGBT zajednice u državi.

Danijela Božović iz Centra za evrospke intergacije Beogradske otvorene škole kaže da objašnjenje da se slučaj Savamala nije našao u izveštaju zbog činjenice da se Evropska komisija po pravilu ne bavi pojedinačnim slučajevima nije prihvatljivo i nije u potpunosti tačno.

„Međutim, iako Savamala nije eksplicitno pomenuta, ona indirektno jeste predstavljena u izveštaju koji na više mesta ističe da postoje problemi u vladavini prava, zakonitom radu organa javne vlasti, poštovanju ljudskih prava i pravne sigurnosti građana“, tvrdi Božović.

Dodaje i da najviše treba da nas zabrinu činjenice i brojke koje se odnose na stanje demokratije i vladavinu prava.

„Činjenica da je Unija okrenuta svojim unutrašnjim problemima i da politika proširenja nije prioritet, a u okolnostima zategnutih odnosa u regionu, EU toleriše narušavanje nekih od osnovnih principa demokratije i vladavine prava zarad mira kako u Srbiji, tako i ostalim zemljama Zapadnog Balkana“, upozorava Božović.

Za razliku od nje Tanja Miščević tvrdi da Evropa nikada neće žmuriti pred ugrožavanjem demokratije i vladavine prava.

I pored toga što u izveštaju neosporno postoje delovi koji oštro kritikuju Srbiju u oblasti slobode medija i nezavisnosti pravosuđa, evidentno je da se iste zamerke ponavljaju iz godine u godinu, a da Srbija po tom pitanju nije učinila ništa. Reakcije iz Brisela su izostale, a u međuvremenu Vlada Srbije evropske integracije izgleda da posmatra kao tanjir sa koga, kada obavi ono što spada u obavezni meni – može da uzima samo ono što joj se dopada.